https://sputnikportal.rs/20250325/rakete-stizu-iz-buducnosti-najavljeno-stvaranje-flote-s-pogonom-na-nuklearnu-fuziju-video-1183985165.html
Ракете стижу из будућности: Најављено стварање флоте с погоном на нуклеарну фузију /видео/
Ракете стижу из будућности: Најављено стварање флоте с погоном на нуклеарну фузију /видео/
Sputnik Србија
„Pulsar Fusion “, нова компанија у Уједињеном Краљевству, најавила је стварање флоте вишекратно употребљивих ракета са погоном на нуклеарну фузију, званих „... 25.03.2025, Sputnik Србија
2025-03-25T22:43+0100
2025-03-25T22:43+0100
2025-03-25T22:43+0100
наука и технологија
друштво
свемир
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/03/19/1183986104_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_316e9e38a97d07a46d22e29ccd6b650a.jpg.webp
Компанија је шокирала заједницу свемирског истраживања откривајући планове да употреби нови систем погона путем нуклеарне фузије за ракете налик ванземаљским, које би, како кажу, могле револуционисати начин истраживања соларног система – и даљег свемира.Та технологија ће почети са тестирањем ове године и могла би се наћи у свемиру до 2027, изјавио је Ричард Динан, оснивач и главни извршни директор компаније. Међутим, временски ток реализације пројекта футуристичких свемирских летелица није утврђен. Могло би бити потребно барем десет година, ако не и више.Компанија, која такође прави традиционалне моторе на бази плазме и развија нуклеарне фисионе моторе, први пут је најавила пројекат „Sunbird“ 6. марта, након развијања концепта у потпуној тајности током прошле деценије. Пројекат је затим представљен јавности 11. марта на изложби „Space-Comm “ у Лондону.У теорији, ракете ће бити смештене у огромним орбиталним сателитским доковима пре употребе и повезивања са другим летелицама, лансирајући их великом брзином ка њиховим дестинацијама као огромни „свемирски тегљачи“, што би увелико смањило трошкове свемирских мисија на дуге дистанце.Видео приказује како би ове ракете могле бити употребљене за транспорт неке веће летелице до Марса и назад помоћу „пристаништа“ на оба краја путовања.Технологија у средишту ракета „Sunbird“ је фузиони погон, за који компанија тврди да ће користити неухватљиву снагу нуклеарне фузије и, хипотетички, обезбедити погонске брзине које су много веће од тренутно могућих.Горива за нови фузиони погонАко то буде функционисало, могло би преполовити трајање путовања до Марса и омогућити сондама да стигну до Плутона за четири године. Најкраће време путовања до Плутона тренутно износи 9,5 година, а остварила га је летелица "Њу Хорајзонс 2015".„Ако треба да стигнемо до других планета, ефикасност мотора је вероватно најважнија ствар, а што се тиче учинка у том погледу, фузија је главна“, рекао је Динан.То је због тога што је реакција потребна у свемиру другачија од онога што физичари покушавају на Земљи. У традиционалним нуклеарним фузионим реакторима, познатим као токамаци, циљ је фузија деутеријума и трицијума – тешких изотопа водоника – како би се емитовао константан ток неутрона, који ствара топлоту (а тако енергију), као и обезбеђивање додатног горива за непрекидну реакцију.Међутим, планирано гориво за нови фузиони погон су деутеријум и хелијум-3, крајње редак изотоп хелијума са једним неутроном мање од доминантног облика. У овом случају, реакција би производила протоне, а њихово наелектрисање се може употребити за директну пропулзију. Осим тога, реакција би требало да траје само у кратким периодима, слично временским размерама већ постигнутим на Земљи.Облик и размере реактора су такође значајни. Токамак је велика комора у облику крофне која мора да имитира вакуум и издржи постојане температуре као на површини Сунца. Ради тога се користе изузетно јаки електромагнети како би се обуздала плазма.Међутим, нова технологија фузионог погона представља линеарни реактор који не мора потпуно да обузда плазму. У свемиру такође постоји природни вакуум и температуре које достижу апсолутну нулу, што ће спречити прегревање реактора.Ипак, та технологија се још чува у тајности и није довољно тестирана, тако да су тачно функционисање и изводљивост нејасни.„Свемирски тегљачи“„Ако можемо извести фузију на Земљи, дефинитивно је можемо извести у свемиру“, каже Динан.Не слажу се сви да ће то бити тако лако. Фузија је незгодна и то због много разлога и дуго времена, нарочито у компактним уређајима, каже Пауло Лозано, професор астронаутике у Масачусетском интитуту за науку, стручњак за ракетни погон, али додаје да без потпуног увида у дизајн пројекта „Сунбирд“ нема техничку базу за оцену.Ако „Пулсар“ овлада технологијом директног фузионог погона, план је да ракете „Сунбирд“ буду употребљене као „свемирски тегљачи“ који могу да избаце свемирску летелицу из ниске орбите око Земље у свемир, пошто фузија није поуздан начин за лансирање ракета директно са Земљине површине.„Пулсар“ такође предвиђа да ракете „Сунбирд“ функционишу као батерија која може да напаја системе свемирске летелице за коју је прикачена током путовања, мада то није примарни циљ.Још једна велика предност је што би ракете „Сунбирд“ захтевале само мале количине горива и лако би се могле допунити док су у орбиталним станицама. Тако би биле вишекратно употребљиве у много већој мери него већина других система пропулзије.Ракете „Сунбирд“ ће вероватно бити дугачке око 30 метара и имаће „ванземаљски дизајн“, речено је у иницијалном саопштењу за медије. То је због дебелог „тенковског“ оклопа који би требало да им помогне да преживе ударе космичког зрачења и микрометеорита, због чега изгледају врло необично.„Инертни гас“Производња сваке ракете могла би коштати више од 90 милиона долара, увелико због тога што је набавка хелијума-3 скупа. Међутим, износ новца који би ове ракете могле уштедети чини их вредним те цене – потенцијални корисници ће платити ако ће стићи брже до циља, каже Динан.У будућности, хелијум-3 би се могао добијати из реголита на Месецу, што би било много јефтиније него да се производи на Земљи. Међутим, то тренутно није део „Пулсарових“ планова.„Пулсар“ ће извести прве статичне тестове технологије директног фузионог погона ове године у пару огромних вакуумских комора недавно направљених на локацији компаније у Блечлију у Енглеској. Ове коморе су највеће у својој врсти у Уједињеном Краљевству, а можда и највеће у Европи.Иницијални тестови неће користити хелијум-3 пошто је превише скуп за употребу у прототипу, што значи да права фузија неће бити остварена. Уместо тога, биће употребљен „инертни гас“ ради тестирања како би мотор теоретски могао радити.Затим је у плану орбитална демонстрација за неке „кључне технолошке компоненте“ у 2027, али није речено шта то подразумева.Ако предстојећи тестови буду успешни, „Пулсар“ ће почети да скупља средства за конструкцију прототипа у пуном обиму и да покушава да постигне истинску фузију помоћу хелијума-3. Међутим, Динан каже да нема временског плана за стварање првог прототипа и да је „превише спекулативно“ предвиђати кад би се то могло десити.Професор Лозано „оптимистично“ предвиђа да је потпуно оперативан прототип барем 10 година далеко, али додаје да се физичари често шале да је „фузија 20 година далеко и да ће увек бити“, пренео је "Лајв сајенс".Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, свемир
Ракете стижу из будућности: Најављено стварање флоте с погоном на нуклеарну фузију /видео/
„Pulsar Fusion “, нова компанија у Уједињеном Краљевству, најавила је стварање флоте вишекратно употребљивих ракета са погоном на нуклеарну фузију, званих „ Sunbirds “, које би могле преполовити трајања путовања широм соларног система. Међутим, не верују сви у то.
Компанија је шокирала заједницу свемирског истраживања откривајући планове да употреби нови систем погона путем нуклеарне фузије за ракете налик ванземаљским, које би, како кажу, могле револуционисати начин истраживања соларног система – и даљег свемира.
Та технологија ће почети са тестирањем ове године и могла би се наћи у свемиру до 2027, изјавио је Ричард Динан, оснивач и главни извршни директор компаније. Међутим, временски ток реализације пројекта футуристичких свемирских летелица није утврђен. Могло би бити потребно барем десет година, ако не и више.
Компанија, која такође прави традиционалне моторе на бази плазме и развија нуклеарне фисионе моторе, први пут је најавила пројекат „Sunbird“ 6. марта, након развијања концепта у потпуној тајности током прошле деценије. Пројекат је затим представљен јавности 11. марта на изложби „Space-Comm “ у Лондону.
У теорији, ракете ће бити смештене у огромним орбиталним сателитским доковима пре употребе и повезивања са другим летелицама, лансирајући их великом брзином ка њиховим дестинацијама као огромни „свемирски тегљачи“, што би увелико смањило трошкове свемирских мисија на дуге дистанце.
Видео приказује како би ове ракете могле бити употребљене за транспорт неке веће летелице до Марса и назад помоћу „пристаништа“ на оба краја путовања.
Технологија у средишту ракета „Sunbird“ је фузиони погон, за који компанија тврди да ће користити неухватљиву снагу нуклеарне фузије и, хипотетички, обезбедити погонске брзине које су много веће од тренутно могућих.
Горива за нови фузиони погон
Ако то буде функционисало, могло би преполовити трајање путовања до Марса и омогућити сондама да стигну до Плутона за четири године. Најкраће време путовања до Плутона тренутно износи 9,5 година, а остварила га је летелица "Њу Хорајзонс 2015".
„Ако треба да стигнемо до других планета, ефикасност мотора је вероватно најважнија ствар, а што се тиче учинка у том погледу, фузија је главна“, рекао је Динан.
"На Земљи, употреба нуклеарне фузије као извора скоро неограничене енергије вероватно је деценијама далеко, због чега идеја фузионих ракета на први поглед може изгледати као чиста научна фантастика. Међутим, супротно је истина јер је „критеријум нижи за фузију у свемиру“, каже Динан.
То је због тога што је реакција потребна у свемиру другачија од онога што физичари покушавају на Земљи. У традиционалним нуклеарним фузионим реакторима, познатим као токамаци, циљ је фузија деутеријума и трицијума – тешких изотопа водоника – како би се емитовао константан ток неутрона, који ствара топлоту (а тако енергију), као и обезбеђивање додатног горива за непрекидну реакцију.
Међутим, планирано гориво за нови фузиони погон су деутеријум и хелијум-3, крајње редак изотоп хелијума са једним неутроном мање од доминантног облика. У овом случају, реакција би производила протоне, а њихово наелектрисање се може употребити за директну пропулзију. Осим тога, реакција би требало да траје само у кратким периодима, слично временским размерама већ постигнутим на Земљи.
Облик и размере реактора су такође значајни. Токамак је велика комора у облику крофне која мора да имитира вакуум и издржи постојане температуре као на површини Сунца. Ради тога се користе изузетно јаки електромагнети како би се обуздала плазма.
Међутим, нова технологија фузионог погона представља линеарни реактор који не мора потпуно да обузда плазму. У свемиру такође постоји природни вакуум и температуре које достижу апсолутну нулу, што ће спречити прегревање реактора.
Ипак, та технологија се још чува у тајности и није довољно тестирана, тако да су тачно функционисање и изводљивост нејасни.
„Ако можемо извести фузију на Земљи, дефинитивно је можемо извести у свемиру“, каже Динан.
Не слажу се сви да ће то бити тако лако. Фузија је незгодна и то због много разлога и дуго времена, нарочито у компактним уређајима, каже Пауло Лозано, професор астронаутике у Масачусетском интитуту за науку, стручњак за ракетни погон, али додаје да без потпуног увида у дизајн пројекта „Сунбирд“ нема техничку базу за оцену.
Ако „Пулсар“ овлада технологијом директног фузионог погона, план је да ракете „Сунбирд“ буду употребљене као „свемирски тегљачи“ који могу да избаце свемирску летелицу из ниске орбите око Земље у свемир, пошто фузија није поуздан начин за лансирање ракета директно са Земљине површине.
"Дакле, уместо изградње огромних ракета са масивним моторима да би се побегло од гравитације, попут Спејсексове ракете Старшип, ракете „Сунбирд“ ће омогућити свакој свемирској летелици у ниској орбити око Земље да побегне од привлачне силе наше планете. То би мисије на Месец, Марс и даље учинило много изводљивијим – и јефтинијим", каже Динан.
„Пулсар“ такође предвиђа да ракете „Сунбирд“ функционишу као батерија која може да напаја системе свемирске летелице за коју је прикачена током путовања, мада то није примарни циљ.
Још једна велика предност је што би ракете „Сунбирд“ захтевале само мале количине горива и лако би се могле допунити док су у орбиталним станицама. Тако би биле вишекратно употребљиве у много већој мери него већина других система пропулзије.
Ракете „Сунбирд“ ће вероватно бити дугачке око 30 метара и имаће „ванземаљски дизајн“, речено је у иницијалном саопштењу за медије. То је због дебелог „тенковског“ оклопа који би требало да им помогне да преживе ударе космичког зрачења и микрометеорита, због чега изгледају врло необично.
Производња сваке ракете могла би коштати више од 90 милиона долара, увелико због тога што је набавка хелијума-3 скупа. Међутим, износ новца који би ове ракете могле уштедети чини их вредним те цене – потенцијални корисници ће платити ако ће стићи брже до циља, каже Динан.
У будућности, хелијум-3 би се могао добијати из реголита на Месецу, што би било много јефтиније него да се производи на Земљи. Међутим, то тренутно није део „Пулсарових“ планова.
„Пулсар“ ће извести прве статичне тестове технологије директног фузионог погона ове године у пару огромних вакуумских комора недавно направљених на локацији компаније у Блечлију у Енглеској. Ове коморе су највеће у својој врсти у Уједињеном Краљевству, а можда и највеће у Европи.
Иницијални тестови неће користити хелијум-3 пошто је превише скуп за употребу у прототипу, што значи да права фузија неће бити остварена. Уместо тога, биће употребљен „инертни гас“ ради тестирања како би мотор теоретски могао радити.
Затим је у плану орбитална демонстрација за неке „кључне технолошке компоненте“ у 2027, али није речено шта то подразумева.
Ако предстојећи тестови буду успешни, „Пулсар“ ће почети да скупља средства за конструкцију прототипа у пуном обиму и да покушава да постигне истинску фузију помоћу хелијума-3. Међутим, Динан каже да нема временског плана за стварање првог прототипа и да је „превише спекулативно“ предвиђати кад би се то могло десити.
Професор Лозано „оптимистично“ предвиђа да је потпуно оперативан прототип барем 10 година далеко, али додаје да се физичари често шале да је „фузија 20 година далеко и да ће увек бити“,
пренео је "Лајв сајенс".
