https://sputnikportal.rs/20250327/pomocnik-ministra-za-visoko-obrazovanje-neizvodjenjem-nastave-krsi-se-zakon-kazna-do-2-miliona-dinara-1184047891.html
Помоћник министра за високо образовање: Неизвођењем наставе крши се закон, казна до 2 милиона динара
Помоћник министра за високо образовање: Неизвођењем наставе крши се закон, казна до 2 милиона динара
Sputnik Србија
Помоћник министра за високо образовање Александар Јовић изјавио је да неизвођењем наставе и неорганизовањем испита високошколске установе крше Закон о високом... 27.03.2025, Sputnik Србија
2025-03-27T11:03+0100
2025-03-27T11:03+0100
2025-03-27T11:03+0100
србија
србија
србија – друштво
друштво
факултети
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/0d/1182616978_0:0:2445:1376_1920x0_80_0_0_65cfd722be3d066168994f533e493507.jpg
Јовић је за Танјуг навео да је инспекција Министарства просвете пре два дана почела контролу високошколских установа зато што на позив Министарства да доставе информацију о томе како је организована настава нису одговориле све високошколске установе и навео да је на допис Министарства просвете од 17. марта у року одговорило око 60 одсто високошколских установа, док 46 високошколских установа није одговорило.Он је додао да је њима 20. марта најављен инспекцијски надзор и да је у уторак покренут инспекцијски надзор, односно канцеларијски надзор који се врши тако што се на мејл адресу високошколских установа доставља налог за инспекцијски надзор и даје рок у којем установа треба да одговори.Навео је да је републичка просветна инспекција послала захтев на 38 високошколских установа.Јовић је рекао да се инспекцијским надзором тражи да високошколске установе које нису одговориле на допис од 17. марта одговоре да ли се настава изводи, да ли се организују испити, да се доставе одлуке надлежних и стручних органа о томе да се обуставља настава, да се одлаже настава и да се доставе календари за наставни процес.Он је указао да је студентима који се са блокадама не слажу ускраћено уставно право на образовање и да, иако је неспорно да неко има право да изражава свој став и да протестује, тај неко не може у остваривању својих права да ремети и крши права других.На питање како по закону изгледа штрајк на универзитетима и факултетима, Јовић је рекао да је то дефинисано у пет тачака, да постоји консултативна настава која се у овом тренутку не одвија на универзитетима и факултетима, да се организују испити, као и да се води рачуна о томе да студентима буду обезбеђене све статусне промене као што је упис у наредну годину студија или било какве друге административне ствари.Одговарајући на питање шта ће бити са академском годином, Јовић је рекао већ сада високошколске установе процењују да се зашло много у академску годину да би она могла да се изведе на смислен и целисходан начин и додао да се размишља о томе које су све алтернативе за надокнаду наставе."Више не говоримо само о томе да ћемо да померимо наставу па да уђемо у јун, јул, сада мислим да ми не можемо да завршимо академску годину 1. октобра. Може по Закону о високом образовању да се свака установа прилагоди и крене мало касније, али то утиче и на упис бруцоша, односно садашњих матураната који треба да полажу пријемне испите. Много је питања на које одговоре могу да дају само високошколске установе", додао је Јовић.Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – друштво, друштво, факултети
србија, србија – друштво, друштво, факултети
Помоћник министра за високо образовање: Неизвођењем наставе крши се закон, казна до 2 милиона динара
Помоћник министра за високо образовање Александар Јовић изјавио је да неизвођењем наставе и неорганизовањем испита високошколске установе крше Закон о високом образовању и навео да је казна за такав прекршај за високошколску установу од 200.000 динара до два милиона динара, а за одговорно лице у конкретном случају казна је пет и 50.000 динара.
Јовић је за Танјуг навео да је инспекција Министарства просвете пре два дана почела контролу високошколских установа зато што на позив Министарства да доставе информацију о томе како је организована настава нису одговориле све високошколске установе и навео да је на допис Министарства просвете од 17. марта у року одговорило око 60 одсто високошколских установа, док 46 високошколских установа није одговорило.
Он је додао да је њима 20. марта најављен инспекцијски надзор и да је у уторак покренут инспекцијски надзор, односно канцеларијски надзор који се врши тако што се на мејл адресу високошколских установа доставља налог за инспекцијски надзор и даје рок у којем установа треба да одговори.
Навео је да је републичка просветна инспекција послала захтев на 38 високошколских установа.
Јовић је рекао да се инспекцијским надзором тражи да високошколске установе које нису одговориле на допис од 17. марта одговоре да ли се настава изводи, да ли се организују испити, да се доставе одлуке надлежних и стручних органа о томе да се обуставља настава, да се одлаже настава и да се доставе календари за наставни процес.
Он је указао да је студентима који се са блокадама не слажу ускраћено уставно право на образовање и да, иако је неспорно да неко има право да изражава свој став и да протестује, тај неко не може у остваривању својих права да ремети и крши права других.
На питање како по закону изгледа штрајк на универзитетима и факултетима, Јовић је рекао да је то дефинисано у пет тачака, да постоји консултативна настава која се у овом тренутку не одвија на универзитетима и факултетима, да се организују испити, као и да се води рачуна о томе да студентима буду обезбеђене све статусне промене као што је упис у наредну годину студија или било какве друге административне ствари.
Одговарајући на питање шта ће бити са академском годином, Јовић је рекао већ сада високошколске установе процењују да се зашло много у академску годину да би она могла да се изведе на смислен и целисходан начин и додао да се размишља о томе које су све алтернативе за надокнаду наставе.
"Више не говоримо само о томе да ћемо да померимо наставу па да уђемо у јун, јул, сада мислим да ми не можемо да завршимо академску годину 1. октобра. Може по Закону о високом образовању да се свака установа прилагоди и крене мало касније, али то утиче и на упис бруцоша, односно садашњих матураната који треба да полажу пријемне испите. Много је питања на које одговоре могу да дају само високошколске установе", додао је Јовић.
