https://sputnikportal.rs/20250329/1184131550.html
Да ли је витештво и данас у моди
Да ли је витештво и данас у моди
Sputnik Србија
29.03.2025, Sputnik Србија
2025-03-29T10:00+0100
2025-03-29T10:00+0100
2025-03-29T10:13+0100
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/03/1d/1184131429_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_8047956c821c5e7f9d839be5edfbfe3a.jpg.webp
Да ли је витештво и данас у моди
Sputnik Србија
У најновијој емисији откривамо шта је наш нобеловац бележио на маргинама књига из личне библиотеке, као и како је самоуки сликар Илија Башичевић Босиљ освојио светске галерије и музеје.
Сећате ли се времена када сте одлазили у биоскоп бар неколико пута месечно, седећи у мраку и препуштајући се магији покретних слика уз фишек са семенкама? Књига „Ајмо у биоскоп“ враћа нас у време када су редитељи попут Чаплина, Хичкока, Хокса, Спилберга владали биоскопом, као центром света потпуно другачијег од данашњег. О књизи која се недавно појавила у издању „Блума“ разговарамо са њеним аутором, филмским критичаром и новинаром Петром Јончићем.
Да ли чувена крилатица „Сви за једног један за све“ и данас, много деценија пошто је објављена, има исто снажно дејство, или се њена порука помало губи у нашем времену, да ли наше време има слуха за причу о људима које карактеришу витештво, морал, вештина, заједништво – о томе у „Орбити културе“ разговарамо са Иваном Вуковићем, редитељем представе „Три мускетара“, после премијере за децу, а уочи премијере за одрасле.
О животном и уметничком путу Илије Башичевића Босиља, самоуког сликара, који је након бројних удараца које му је нанела судбина освојио светске галерије и музеје, разговарамо са Иваном Башичевић Антић, уметниковом унуком и ауторком изложбе „Илија Босиљ: Тријумф уметности“, отвореној у Галерији САНУ у Београду.
Шта је све Андрић бележио на маргинама књига које је читао, да ли је, када и како „полемисао“ са туђим реченицама, шта су била његова читалачка запажања – остало је скривено међу корицама личне библиотеке нашег нобеловца? Да ли је Андрић могао да претпостави да ће и то једнога дана бити пред читаоцима и поштоваоцима његовог дела? Управо су се таква размишљања писца уроњеног у туђе текстове нашла у недавно објављењој књизи „О писању“, о којој разговарамо са њеним приређивачем Жанетом Ђукић Перишић, књижевним историчаром и дугогодишњим истраживачем дела нашег књижевног великана.
У најновијој емисији откривамо шта је наш нобеловац бележио на маргинама књига из личне библиотеке, као и како је самоуки сликар Илија Башичевић Босиљ освојио светске галерије и музеје.Сећате ли се времена када сте одлазили у биоскоп бар неколико пута месечно, седећи у мраку и препуштајући се магији покретних слика уз фишек са семенкама? Књига „Ајмо у биоскоп“ враћа нас у време када су редитељи попут Чаплина, Хичкока, Хокса, Спилберга владали биоскопом, као центром света потпуно другачијег од данашњег. О књизи која се недавно појавила у издању „Блума“ разговарамо са њеним аутором, филмским критичаром и новинаром Петром Јончићем.Да ли чувена крилатица „Сви за једног један за све“ и данас, много деценија пошто је објављена, има исто снажно дејство, или се њена порука помало губи у нашем времену, да ли наше време има слуха за причу о људима које карактеришу витештво, морал, вештина, заједништво – о томе у „Орбити културе“ разговарамо са Иваном Вуковићем, редитељем представе „Три мускетара“, после премијере за децу, а уочи премијере за одрасле.О животном и уметничком путу Илије Башичевића Босиља, самоуког сликара, који је након бројних удараца које му је нанела судбина освојио светске галерије и музеје, разговарамо са Иваном Башичевић Антић, уметниковом унуком и ауторком изложбе „Илија Босиљ: Тријумф уметности“, отвореној у Галерији САНУ у Београду.Шта је све Андрић бележио на маргинама књига које је читао, да ли је, када и како „полемисао“ са туђим реченицама, шта су била његова читалачка запажања – остало је скривено међу корицама личне библиотеке нашег нобеловца? Да ли је Андрић могао да претпостави да ће и то једнога дана бити пред читаоцима и поштоваоцима његовог дела? Управо су се таква размишљања писца уроњеног у туђе текстове нашла у недавно објављењој књизи „О писању“, о којој разговарамо са њеним приређивачем Жанетом Ђукић Перишић, књижевним историчаром и дугогодишњим истраживачем дела нашег књижевног великана.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
У најновијој емисији откривамо шта је наш нобеловац бележио на маргинама књига из личне библиотеке, као и како је самоуки сликар Илија Башичевић Босиљ освојио светске галерије и музеје.
Сећате ли се времена када сте одлазили у биоскоп бар неколико пута месечно, седећи у мраку и препуштајући се магији покретних слика уз фишек са семенкама? Књига „Ајмо у биоскоп“ враћа нас у време када су редитељи попут Чаплина, Хичкока, Хокса, Спилберга владали биоскопом, као центром света потпуно другачијег од данашњег. О књизи која се недавно појавила у издању „Блума“ разговарамо са њеним аутором, филмским критичаром и новинаром Петром Јончићем.
Да ли чувена крилатица „Сви за једног један за све“ и данас, много деценија пошто је објављена, има исто снажно дејство, или се њена порука помало губи у нашем времену, да ли наше време има слуха за причу о људима које карактеришу витештво, морал, вештина, заједништво – о томе у „Орбити културе“ разговарамо са Иваном Вуковићем, редитељем представе „Три мускетара“, после премијере за децу, а уочи премијере за одрасле.
О животном и уметничком путу Илије Башичевића Босиља, самоуког сликара, који је након бројних удараца које му је нанела судбина освојио светске галерије и музеје, разговарамо са Иваном Башичевић Антић, уметниковом унуком и ауторком изложбе „Илија Босиљ: Тријумф уметности“, отвореној у Галерији САНУ у Београду.
Шта је све Андрић бележио на маргинама књига које је читао, да ли је, када и како „полемисао“ са туђим реченицама, шта су била његова читалачка запажања – остало је скривено међу корицама личне библиотеке нашег нобеловца? Да ли је Андрић могао да претпостави да ће и то једнога дана бити пред читаоцима и поштоваоцима његовог дела? Управо су се таква размишљања писца уроњеног у туђе текстове нашла у недавно објављењој књизи „О писању“, о којој разговарамо са њеним приређивачем Жанетом Ђукић Перишић, књижевним историчаром и дугогодишњим истраживачем дела нашег књижевног великана.
