Цурење војних планова САД - хакерски напад или „бумерска“ грешка
© Sputnik / Алексей Мальгавко
/ Пратите нас
Да ли је убацивање новинара у приватни чет највиших америчких државника који договарају напад САД на Хуте заиста случајан, тек треба да се открије, али су све прилике да се једноставно радило о људској грешци. И сам Трамп је олако прешао преко целе ситуације, назвавши је „лекцијом“, међутим, ситуација је врло лако могла да ескалира.
Америчке државне званичнике и Трампову администрацију можда је само игра случаја спасила не само озбиљног државног блама, већ и војно-политичке катастрофе када је амерички саветник за националну безбедност Мајк Волц убацио новинара Џефрија Голдберга у приватни чет.
Волц је „четујући“ са секретаром одбране Сједињених Америчких Држава Питом Хегестом, потпредседником САД Џеј-Ди Венсом, директором ЦИА Џоном Ретклифом и координатором за антитероризам Џоом Кентом разматрао треба ли Америка одмах напасти Јемен, или би било боље да сачекају месец дана. Голдберг, који је већ пласирао неколико дезинформација о Трампу, главни је уредник портала Атлантик.
Амерички саветник за националну безбедност Мајк Волц и председник САД Доналд Трамп.
© AP Photo / Pool via AP/Tanjug/AP / Амерички саветник за националну безбедност Мајк Волц и председник САД Доналд Трамп
Дешава се
ИТ стручњак Стефан Јанчић каже за Спутњик да на основу онога шта је доступно од информација он дели мишљење других експерата широм света који сматрају да није реч ни о каквом сајбер нападу или тајном инфилтрирању, већ једноставно о људској грешци.
Иако постоје многа неразрешена питања, почев од тога да је сам Волц рекао како никад није срео нити разговарао са уредником Атлантика и да верује да му је његов број у телефон додао неко од запослених у администрацији, могућност хакерског „напада“ ове врсте мало је вероватна. Јанчић објашњава да не постоје докази о пропустима техничког карактера који би указали на то да је неко неовлашћено покушао да пробије систем заштите и уђе у чет на „Сигнал“ апликацији. Иначе, није реч о обичном чету између пар пријатеља, већ је дописивање преко „Сигнала“ званично одобрен метод комуникације између америчких државних службеника, а користи се и међу агентима ЦИА.
Овде се, по мом мишљењу, ради о људском пропусту, јер су случајно додали човека у контакте, иако то звучи крајње немогуће када је реч о тако осетљивим комуникацијама. Такви пропусти се дешавају - мала је вероватноћа, али ипак није немогуће да се деси и такав сценарио, рекао је Јанчић за Спутњик.
Сигнал је америчка услуга шифроване размене порука отвореног кода за размену тренутних порука, говорне позиве и видео позиве. Функција тренутних порука укључује слање текста, гласовних белешки, слика, видео записа и других датотека.
© AP Photo / Kiichiro Sato/Tanjug/AP / Апликација ,,Сигнал"
Примера ради, нови ИОС системи преко којих асистент вештачке интелигенције „Сири“ функционише може да на основу написаног датума текст који је човек унео аутоматски претвори у линк ка календару, док од написане локације аутоматски креира линк за „Епл“ или „Гугл“ мапе.
Сада системи интегришу и вештачку интелигенцију у себе, тако да има доста могућности за неке ситне пропусте које сами девелопери нису могли да предвиде да до њих може доћи.
Бумери и рачунари
Наш саговорник објашњава да свака влада са својим највишим државним званичницима има или би бар требало да има своје посебне канале и системе за комуникацију где се поверљиве и тајне информације могу слати и примати. Ипак, многи су пример „гафова“ попут овог, а током година је било доста примера сличних афери „Сигнал“. Хилари Клинтон је користила свој приватни мејл за слање тајних и информација од виталног националног интереса, док је на лаптопу Хантера Бајдена, између осталог, пронађен и материјал који показује да су некадашњи председник САД Џозеф Бајден и Демократска странка корумпирани.
Сви ти примери у Америци су пропусти који су се десили су – бумерски. Значи, они су користили своје приватне медијуме за комуникацију, да шаљу неке информације које се не шаљу на тај начин. Ипак, уколико погледате оно шта је стављено у прилог извештају о овом сад догађају, можете видети да су то поруке у којима заправо нема јасне координације која би могла да се класификује као државна тајна или било која службена класификација.
Хилари Клинтон је користила свој приватни мејл за слање тајних и информација од виталног националног интереса, док је на лаптопу Хантера Бајдена, између осталог, пронађен и материјал који показује да су некадашњи председник САД Џозеф Бајден и Демократска странка корумпирани.
© Sputnik
Што се технологија више усложњава, у данашњем дигиталном пејзажу се из дана у дан, поготово у овој ери вештачке креденције, добија све више алата, могућности и транспарентности и ту у једну руку долази до нарушавања приватности, каже Јанчић.
Колико год технологија напредује када је реч о заштити података, толико са друге стране постоји и негативни аспект у смислу да и сами нападачи имају боље алате за пробијање одређених система или, у овом случају, пробијање апликације и линија комуникације. У том смислу би се можда могло рећи да је баланс уравнотежен. Дакле, онолико колико се развије технологије за добро, толико се и злопотребљавају за лоше.
Није тајна ал' је блам
Иако и Волц тврди да спорне информације нису поверљиве, рекао је да би „више волео да Голдберг не објави пуне текстове порука“.
Јанчић сматра да се ради о врло једноставној ствари, односно да одређене информације, иако мање битне, могу утицати на сарадњу са другим државама и пољуљати међународне односе.
У том неком смислу потенцијално су хтели да упозоре људе да не мора баш све да се дели, како домаћа и страна јавност не би видела њихове личне ставове који би онда грешком могли бити протумачени као државни. Можда из тог разлога нису хтели да се комплетан садржај чета објави.
Најбитније ствари нису дигитализоване
Када је реч о државним институцијама, посебно зградама Владе, у њима постоје сигурносни протоколи и то не само у дигиталном свету, него и у физичком. Јанчић објашњава да без одређене картице, биометрике или одређеног нивоа сигурносних протокола не могу ни сви запослени приступати појединим канцеларијама или деловима зграде. Први ниво заштите поверљивих података је наравно физичка заштита.
Не може сваки запослени у Пентагону да уђе у сваки део граде, тачно се зна која особа може где да дође, системи за надзор су јако комплексни, прати се кретање свих људи који кроче у ту зграду. Они у сваком тренутку знају ко је где, ко шта ради и знају како да реагују уколико има неки убачени елемент и на који начин који део зграде да блокирају.
Јанчић каже да и у данашњем дигиталном времену и даље постоје документа која се чувају искључиво на папиру.
© AP Photo / Jon Elswick/Tanjug/AP / Документа ЦИА о Ли Харви Освалду, објављена 2021. године.
Што се тиче дигитализације државних тајни, наш саговорник каже да постоје сигурни сервери за које важе другачији протоколи. Уз то, одређена документа се никад и никако не чувају у дигиталном формату.
Постоје јасно дефинисане ствари које смеју да се чувају или само физички, или у дигиталном формату, или у оба формата, уз јасно дефинисан приступ где и како ко има приступ. Не може у том случају да дође до неке случајне грешке, јер је то систем који постоје већ десетинама година, а који се усавршава свакодневно. Прате се технолошки трендови за које постоје посебна ИТ одељења.
Он је добар момак
Реакција председника САД Доналда Трампа на цурење информација била је у најмању руку блага. Он је рекао да подржава Волца који је „научио своју лекцију“ и који је „добар човек“.
Јанчић подсећа да се Трамп генерално понаша доста опуштено у својим обраћањима, а да у случају када није упознат са детаљима нечега искрено каже „ја не знам ништа о томе, али погледаћу па ћу Вам одговорити првом следећом приликом“. Предлог неких његових службеника био је тај да Мајк Волц поднесе оставку на место саветника за националну безбедност како не би нарушио углед читаве администрације, међутим, сам Трамп је одреаговао сталожено и помирљиво.
Трамп је рекао да подржава Волца који је „научио своју лекцију“ и који је „добар човек“.
© Sputnik / Стрингер
/ Трамп хоће да кроз ту своју стабилност којом одишу његова обраћања смири свој народ. Ако неки службеник сада изађе и дигне реалну или лажну тензију у народу, онда себи и свој администрацији прави само још већи проблем. Значи он мора да има ту смиреност.
Свакако да би Трампова реторика била другачија да је игром случаја у заједнички чет овлашћен за званичну комуникацију државних званичника доспела и нека строго поверљива информација. Међутим, то се није десило, подељени подаци нису били класификовани и читава ствар може се назвати мањим пропустом и већом непријатношћу.
Јанчић сматра да би било добро почети од обавезне обуке свих запослених који рукују мање и више битним информацијама од државног значаја, како не би дошло до понављања овакве или сличне грешке у будућности. Ко зна, други пут ће можда одати нешто што би могло уздрмати цео свет, а не само амерички кабинет.
Погледајте и:
