https://sputnikportal.rs/20250331/spoljnotrgovinska-razmena-srbije-u-prva-dva-meseca-2025-presla-11-milijardi-evra-1184189913.html
Спољнотрговинска размена Србије у прва два месеца 2025. прешла 11 милијарди евра
Спољнотрговинска размена Србије у прва два месеца 2025. прешла 11 милијарди евра
Sputnik Србија
Укупна спољнотрговинска робна размена Србије за период јануар-фебруар 2025. била је око 11,11 милијарди евра, што је за 4,7 одсто више него у истом периоду... 31.03.2025, Sputnik Србија
2025-03-31T19:19+0200
2025-03-31T19:19+0200
2025-03-31T19:19+0200
економија
србија
србија – економија
економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/09/04/1176877278_0:57:3073:1785_1920x0_80_0_0_72383def57f0a2d863cb7d7990db1d61.jpg
Према подацима РЗС спољнотрговинска робна размена у доларима у том периоду порасла је за 0,1 одсто у односу на фебруар 2024. и износи око 11,53 милијарди.Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од око 4,675 милијарди евра што чини смањење од 0,6 одсто у поређењу са јануаром претходне године, док је увоз робе имао вредност од око 6,435 милијарди евра што представља повећање од девет процената у односу на исти период 2024.Извоз робе, изражен у доларима вредео је око 4,853 милијарди што чини смањење од 5,1 одсто у односу на исти период претходне године, док је увезено робе у вредности од око 6,68 милијарди долара, што је за 4,2 одсто више.Дефицит Србије изражен у доларима износи 1,826 милијарди што чини повећање од 40,8 одсто у односу на исти период претходне године, док изражен у еврима, дефицит износи 1,759 милијарди што је повећање од 47 процената у поређењу са истим периодом претходне године.Покривеност увоза извозом је 72,7 одсто и мања је од покривености у истом периоду претходне године када је износила 79,8 процента.Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини, а земље чланице ЕУ чине 56,1 одсто укупне размене.Главни спољнотрговински партнери Србије по питању извоза били су Немачка, Босна и Херцеговина, Кина, Италија и Румунија, док су главни партнери када је реч о увозу Кина, Немачка Италија, Мађарска и Турска.Наш други по важности партнер јесу земље ЦЕФТА, са којима имамо суфицит у размени од 477,1 милиона долара, који је резултат углавном извоза: електричне енергије, житарица и производа од њих, нафте и нафтних деривата, медицинских и фармацеутских производа и пића.Извоз Србије износи 745,4, а увоз 268,3 милиона долара за посматрани период, односно покривеност увоза извозом је 277,8 одсто, док изражено у еврима, извоз износи 717,8 а увоз 258,7 милиона и суфицит је 459,1 милиона евра, а покривеност увоза извозом 277,5 одсто.Посматрано појединачно по земљама, највећи суфицит у размени остварен је са земљама из окружења и то Црном Гором (извозе се електрична енергија и лекови за малопродају, а увозе се највише електрична енергија и лигнит), БиХ (извозе се највише гасна уља и електрична енергија, а увози се електрична енергија и лигнит), као и Северном Македонијом (извоз електричне енергије и електричних проводника, а увози се највише електрична енергија и катализатори на носачу).Од осталих земаља истиче се и суфицит са Бугарском, Румунијом, Чешком, Финском, Словачком, Шведском, Великом Британијом и Молдавијом.Највећи дефицит јавља се у трговини са Кином (због увоза телефона за мрежу станица и лаптопова), потом следи дефицит са Казахстаном, Руском Федерацијом, Италијом, Мађарском, Немачком, Пољском, Холандијом, Турском, Аустријом, Белгијом, Француском, Швајцарском, Индијом, Шпанијом, САД-ом ...Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације, извоз првих пет одсека чини 32,8 одсто укупног извоза.Увоз првих пет одсека чини 26,1 одсто укупног увоза. Одсек неразврстана роба, у који се укључује и роба на царинском складишту и у слободној зони, има учешће у укупном увозу 11,9 одсто.У фебруару 2025. године је извезено робе у вредности од 2,514 милијарди долара, што чини смањење од 7,5 одсто у односу на исти месец претходне године, док је увоз износио 3,595 милијарди долара, што је повећање од 3,3 одсто у односу на исти месец претходне године.Изражено у еврима у фебруару 2025. извезено је робе у вредности од 2,411 милијарди, што чини смањење од 4,1 одсто у односу на исти месец претходне године, док је увоз износио 3,449 милијарди евра, што је повећање од седам одсто у односу на исти месец претходне године.Првих пет производа у извозу и увозуПодаци РЗС показују и да на листи првих пет производа у извозу, прво место заузима извоз сетова проводника за авионе, возила и бродове (146 мил. долара), друго место припада извозу рафинисаног бакра (131 мил. долара), на трећем месту је извоз руде бакра и концентрата са 94 мил. долара, а потом следи извоз електричне енергије, са 92 мил. долара, а последње место припада извозу нових спољних гума за аутомобиле са 43 мил. долара.Листа првих пет производа у увозу показује да је природни гас (191 мил. долара) наш први увозни производ, други по значају је увоз сирове нафте (131 мил. долара), а на трећем месту листе је увоз лекова за малопродају (121 мил. долара), следи увоз електричне енергије (92 мил. долара), док је на последњем месту увоз гасних уља са 44 мил. долара.Посматрано регионално, највеће учешће у извозу Србије имао је Регион Војводине (30,7 одсто), Београдски регион (24,7 одсто), Регион Јужне и Источне Србије (23,3 одсто), Регион Шумадије и Западне Србије (19,4 одсто), а око два одсто извоза је неразврстано по територијама.Највеће учешће у увозу Србије имао је Београдски регион (43,1 одсто), следе Регион Војводине (33,2 одсто), Регион Шумадије и Западне Србије (12,2 одсто), Регион Јужне и Источне Србије (8,9 одсто), а око 2,6 одсто увоза није разврстано по територијама.Подацима за регион Косово и Метохија се не располаже.РЗС истиче и да је извоз и увоз по регионима дат према седишту власника робе у моменту прихватања царинске декларације, а то значи да власници робе, по царинском закону, могу бити произвођачи, корисници, извозници или увозници робе.У структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију, 63,3 одсто (3,072 милијарди долара), следе роба за широку потрошњу, 26,2 одсто (1,273 милијарди долара) и опрема 10,5 одсто (507,7), док некласификована роба по намени износи 0,0 одсто или 0,1 милиона долара, преноси Танјуг.У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 57,3 одсто (3,826 милијарди долара), следе роба за широку потрошњу 20,2 одсто (1,350 милијарди долара) и опрема 10,9 одсто (727,9), док некласификована роба по намени износи 11,6 одсто или 775,9 милиона долара.РЗС од 1999. године не располаже подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).Погледајте и:
србија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
србија, србија – економија, економија
србија, србија – економија, економија
Према подацима РЗС спољнотрговинска робна размена у доларима у том периоду порасла је за 0,1 одсто у односу на фебруар 2024. и износи око 11,53 милијарди.
Извоз робе, изражен у еврима, имао је вредност од око 4,675 милијарди евра што чини смањење од 0,6 одсто у поређењу са јануаром претходне године, док је увоз робе имао вредност од око 6,435 милијарди евра што представља повећање од девет процената у односу на исти период 2024.
Извоз робе, изражен у доларима вредео је око 4,853 милијарди што чини смањење од 5,1 одсто у односу на исти период претходне године, док је увезено робе у вредности од око 6,68 милијарди долара, што је за 4,2 одсто више.
Дефицит Србије изражен у доларима износи 1,826 милијарди што чини повећање од 40,8 одсто у односу на исти период претходне године, док изражен у еврима, дефицит износи 1,759 милијарди што је повећање од 47 процената у поређењу са истим периодом претходне године.
Покривеност увоза извозом је 72,7 одсто и мања је од покривености у истом периоду претходне године када је износила 79,8 процента.
Спољнотрговинска робна размена била је највећа са земљама са којима Србија има потписане споразуме о слободној трговини, а земље чланице ЕУ чине 56,1 одсто укупне размене.
Главни спољнотрговински партнери Србије по питању извоза били су Немачка, Босна и Херцеговина, Кина, Италија и Румунија, док су главни партнери када је реч о увозу Кина, Немачка Италија, Мађарска и Турска.
Наш други по важности партнер јесу земље ЦЕФТА, са којима имамо суфицит у размени од 477,1 милиона долара, који је резултат углавном извоза: електричне енергије, житарица и производа од њих, нафте и нафтних деривата, медицинских и фармацеутских производа и пића.
Извоз Србије износи 745,4, а увоз 268,3 милиона долара за посматрани период, односно покривеност увоза извозом је 277,8 одсто, док изражено у еврима, извоз износи 717,8 а увоз 258,7 милиона и суфицит је 459,1 милиона евра, а покривеност увоза извозом 277,5 одсто.
Посматрано појединачно по земљама, највећи суфицит у размени остварен је са земљама из окружења и то Црном Гором (извозе се електрична енергија и лекови за малопродају, а увозе се највише електрична енергија и лигнит), БиХ (извозе се највише гасна уља и електрична енергија, а увози се електрична енергија и лигнит), као и Северном Македонијом (извоз електричне енергије и електричних проводника, а увози се највише електрична енергија и катализатори на носачу).
Од осталих земаља истиче се и суфицит са Бугарском, Румунијом, Чешком, Финском, Словачком, Шведском, Великом Британијом и Молдавијом.
Највећи дефицит јавља се у трговини са Кином (због увоза телефона за мрежу станица и лаптопова), потом следи дефицит са Казахстаном, Руском Федерацијом, Италијом, Мађарском, Немачком, Пољском, Холандијом, Турском, Аустријом, Белгијом, Француском, Швајцарском, Индијом, Шпанијом, САД-ом ...
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације, извоз првих пет одсека чини 32,8 одсто укупног извоза.
Увоз првих пет одсека чини 26,1 одсто укупног увоза. Одсек неразврстана роба, у који се укључује и роба на царинском складишту и у слободној зони, има учешће у укупном увозу 11,9 одсто.
У фебруару 2025. године је извезено робе у вредности од 2,514 милијарди долара, што чини смањење од 7,5 одсто у односу на исти месец претходне године, док је увоз износио 3,595 милијарди долара, што је повећање од 3,3 одсто у односу на исти месец претходне године.
Изражено у еврима у фебруару 2025. извезено је робе у вредности од 2,411 милијарди, што чини смањење од 4,1 одсто у односу на исти месец претходне године, док је увоз износио 3,449 милијарди евра, што је повећање од седам одсто у односу на исти месец претходне године.
Првих пет производа у извозу и увозу
Подаци РЗС показују и да на листи првих пет производа у извозу, прво место заузима извоз сетова проводника за авионе, возила и бродове (146 мил. долара), друго место припада извозу рафинисаног бакра (131 мил. долара), на трећем месту је извоз руде бакра и концентрата са 94 мил. долара, а потом следи извоз електричне енергије, са 92 мил. долара, а последње место припада извозу нових спољних гума за аутомобиле са 43 мил. долара.
Листа првих пет производа у увозу показује да је природни гас (191 мил. долара) наш први увозни производ, други по значају је увоз сирове нафте (131 мил. долара), а на трећем месту листе је увоз лекова за малопродају (121 мил. долара), следи увоз електричне енергије (92 мил. долара), док је на последњем месту увоз гасних уља са 44 мил. долара.
Посматрано регионално, највеће учешће у извозу Србије имао је Регион Војводине (30,7 одсто), Београдски регион (24,7 одсто), Регион Јужне и Источне Србије (23,3 одсто), Регион Шумадије и Западне Србије (19,4 одсто), а око два одсто извоза је неразврстано по територијама.
Највеће учешће у увозу Србије имао је Београдски регион (43,1 одсто), следе Регион Војводине (33,2 одсто), Регион Шумадије и Западне Србије (12,2 одсто), Регион Јужне и Источне Србије (8,9 одсто), а око 2,6 одсто увоза није разврстано по територијама.
Подацима за регион Косово и Метохија се не располаже.
РЗС истиче и да је извоз и увоз по регионима дат према седишту власника робе у моменту прихватања царинске декларације, а то значи да власници робе, по царинском закону, могу бити произвођачи, корисници, извозници или увозници робе.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију, 63,3 одсто (3,072 милијарди долара), следе роба за широку потрошњу, 26,2 одсто (1,273 милијарди долара) и опрема 10,5 одсто (507,7), док некласификована роба по намени износи 0,0 одсто или 0,1 милиона долара, преноси Танјуг.
У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 57,3 одсто (3,826 милијарди долара), следе роба за широку потрошњу 20,2 одсто (1,350 милијарди долара) и опрема 10,9 одсто (727,9), док некласификована роба по намени износи 11,6 одсто или 775,9 милиона долара.
РЗС од 1999. године не располаже подацима за АП Косово и Метохија, тако да они нису садржани у обухвату података за Републику Србију (укупно).
