Да ли је могуће да преживели диносаурус шета џунглом у срцу Африке? /видео/
21:13 01.04.2025 (Освежено: 21:14 01.04.2025)
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
Докази о створењима из легенди попут чудовишта из Лох Неса, Јетија или Великог стопала не постоје, али то не спречава људе да вековима верују у постојање ових криптида. Уз њих, постоји још једно легендарно створење, не много познато у западњачком свету, а чије постојање је дубоко укорењено у фолклор централне Африке.
Звер наводно личи на сауроподе, дуговрате диносаурусе огромног тела, дугог врата и мале главе. Чудовиште величине између нилског коња и слона наводно лута мочварама и рекама у басену Конга, тако су бар припадници локалних Банту заједница још почетком 20. века причали европским истраживачима, преноси „Популар Механикс“.
Овај криптид познат је по локалном имену мокеле-мбембе.
Прича о „мокеле мбембеу“
Након више од века све ређих извештаја о створењу, пријаве сусрета са мокеле-мбембеом поново су све чешће. Да ли то значи да диносаурус из Конга заиста постоји или је ово уобичајени случај замене идентитета, као што је често случај са криптидима?
„Мокеле мбембе“ је први пут постао познат европској јавности у време када је дошло до савршене „олује“ повезаних клишеа о Африци, чудовиштима и диносаурусима“, рекао је др Дарен Нејш, палеозоолог који проучава животиње попут диносауруса, птеросауруса и морских рептила.
Идеја да је Африка потенцијално дом праисторијских чудовишта преживелих до данас добила је на замаху захваљујући популарности фантастичних авантура попут „Последњег уточишта диносауруса“ Хенрија Френсиса или дела криптозоологије „Звери и људи“ Карла Хагенбека почетком 20. века.
До тог тренутка животиње из афричке џунгле већ су подстакле машту западњака, па су многи, укључујући и бившег америчког председника Рузвелта, водили експедиције трагајући за занимљивим примерцима.
„Европљани су овај део Африке сматрали примитивним регионом који су насељавали људи које је цивилизација, ако не и сама еволуција, запоставила. Део европске мисије доношења цивилизације, зато, постала је идеја „откривања“ и идентификовања ових легендарних створења за њих“,написао је за магазин „Контингент“ 2019. Едвард Гимон, професор светске историје на Колеџу Бристол у Масачусетсу.
На пример, британска јавност први пут је видела окапија 1901. године, када га је Сер Хари Џонсон, гувернер новоосноване колоније Уганде у Централној Африци, послао Зоолошком друштву у Лондону на излагање. Био је другачији од свега што су Европљани раније видели – попут мешавине зебре и жирафе. Британски академици назвали су га „афричким једнорогом“. Заправо, није било ничег новог или егзотичног у вези са окапијем самим по себи; људи из Централне Африке знали су за њега миленијумима.
„Чак и тада, афричке чињенице биле су далеко мање привлачне од европских „открића“. Ако је постојао једнорог који чека да га открију истраживачи-научници, шта би још могло постојати?“, написао је Гимон.
Да ли су у питању само пусте жеље?
То би могло објаснити зашто велики део легенде о мокеле-мбембеу потиче из традиције виђања животиња које заиста постоје, али су погрешно идентификоване као фантастична створења.
Могућност да диносауруси живе у централној Африци била је узбудљива за романтичне зоологе и криптозоологе јер је то занимљива прича, каже Лорен Колман, директорка Међународног музеја криптозоологије у Портланду.
„Мој осећај у вези са тим причама је да је неко можда видео оно што су били носорози или неке многе модерније животиње“, рекла је она.
Стручњаци даље верују да се виђања криптида попут мокеле мбембеа могу свести на пусте жеље или примећивање неоткривених врста (барем за Европљане), што даље води до стварања и ширења легенде.
„Многе животиње наводно виђене у датој области су „виђене“ јер их људи очекују у том подручју“, каже Нејш.
Рана виђања патуљастог нилског коња, на пример, пријављивана су као неидентификована џиновска свиња. Пошто је басен Конга углавном неистражена тропска џунгла, Колманова сугерише да када људи крену у истраживање у тајанственом стању ума и примете ново, неидентификовано створење, претпостављају да то мора бити нешто старо, попут диносауруса.
„Али то се коси са логиком“, каже она.
Многи људи који су тврдили да су видели мокеле мбембе, посебно они који нису локални становници региона, вероватно нису упознати са флором и фауном.
Ко је видео великог шумског слона?
Недавна виђања могу се објаснити крчењем шума у басену Конга, које тера створења из њихових станишта и открива терен алармантном брзином. Између 2002. и 2023. године, Демократска Република Конго изгубила је скоро 10 посто свог шумског покривача и 6,6 посто своје влажне примарне шуме, показују подаци организације „Глобал Форест Воч“.
Неколико извештаја о створењу налик старомодној верзији сауропода, примећеном углавном потопљеном у језеру, звуче као да су можда били опажање мекооклопних корњача или великих змија, за које се каже да обе настањују регион.
Осим тога, идеја да је мокеле-мбембе живи сауроподни диносаурус чини га типичним примером онога што је познато као „парадигма праисторијског преживелог“, каже Нејш. Ова идеја, популарна у криптозоолошкој литератури, сугерише да су животиње познате само из фосилних записа преживеле до данас и објашњавају приче о чудовиштима.
„Идеја неоткривених џиновских животиња у наводно неистраженим областима је невероватно узбудљива. Да је мокеле-мбембе стваран, то откриће би било сензационално и једно од најзначајнијих зоолошких открића у историји“, рекао је Нејш.
„Национална географија“ пише да је биолог из Конга Села Абонго 2003. у срцу Националног парка Одзала-Кокуа пријавила да је видела мокеле мбембеа.
„То је био само стварно велики шумски слон. Нема диносауруса овде, иако је лако заменити слона или нилског коња за једног од њих, што се тада мени десило. Била сам почетник“, рекла је сада она за овај портал.
Како објашњава, разлог за „виђења“ је дефорестација ових предела, па су сусрети људи и животиња све чешћи тако да је често да људи сретну слона или велике мајмуне и помисле да је то мокеле-мбембе.
„Увек постоји известан ниво истине у митовима, па их не одбацујем у потпуности. Али сам скептичан и док ми неко не покаже доказ о животињи налик диносаурусу, не верујем у то. Углавном се дешава да се за стварну животињу помисли да је нешто од тога“, рекао је Алард Блом, потпредседник глобалног програма за афричке шуме Светске фондације за природу.
Погледајте и:
