Колико ће Америку коштати Трампов удар на цео свет
© Tanjug / Ethan Cairns /The Canadian Press via AP
Пратите нас
Да ли ће САД за неколико година изаћи из губитака које увођење већих царина собом сигурно носи и стати на пут стабилног раста тек остаје да се види. Американци се томе с правом надају. Међутим, питање је да ли се може очекивати дугорочан раст ако нисте у добрим односима са другом најзначајнијом привредом света – Кином.
Амерички председник Доналд Трамп славодобитно је, путем друштвених мрежа, дан након што је објавио ступање на снагу онога што је назвао „узвратним царинама“, објавио да је „операција готова, пацијент преживео и опоравља се“, а као прогнозу навео је да ће Америка бити „јача, већа, боља и отпорнија него икада пре“.
За САД губици су прихватљива жртва
Према речима Бојана Станића, помоћника директора Сектора за стратешке анализе Привредне коморе Србије, ради се о политичкој изјави. Већ се може видети да су сви индекси америчких берзи у паду; тај пад је највећи од почетка пандемије коронавируса. То говори да се губици већ дешавају.
И сами Американци признају да ће новоуведене царине на кратак рок изазвати проблем за америчку привреду, укључујући раст цена, односно инфлаторни притисак, а могуће је да ће се успорити и обарање каматних стопа које је америчко Министарство финансија раније планирало.
„Због раста цена онда мора да се одржава релативно висока каматна стопа да би држали инфлацију под контролом. Такође, сигурно ће утицати на смањење економске размене са светом и самим тим може доћи, због одговора других земаља, до пораста незапослености“, објашњава он.
Американци су рачунали да би приходи од царина могли да износе око 700 милијарди долара – то под условом да не дође до пада увоза, објашњава Станић. Међутим, увоз ће сигурно пасти јер роба неће бити конкурентна на тржишту, тако да ће цифра од прихода од царина сасвим сигурно бити мања.
Екстремнији сценарио предвиђа рецесију, па да стопа раста која је за ову годину пројектована на два одсто, буде стагнантна или тек благо позитивна.
„Вероватноћа за рецесију повећала се на педесет одсто, али администрација која се одлучила да ескалира трговински рат рачуна да се овако нешто може десити, да то очекује, али да је то жртва која је прихватљива и да би у дужем року имали предност, односно да би вратили индустрију у своју земљу, смањили дефицит и да би тиме политички онемогућили своје конкуренте“, истиче Станић.
Све усмерено на обуздавање Кине
А најважнији амерички економски конкурент је Кина, најзначајнија светска фабрика у погледу производње свега и највећи извозник, земља која има убедљиво највећи суфицит у размени са иностранством. Према претпоставкама америчких економских стратега, треба онемогућити да у условима слободне трговине кинески економски модел приходује више и да Кина из тог профита може да финансира све своје потребе – истраживање и развој, подршку привреди, као и развој оружаних снага, меку моћ и инвестиције у иностранству.
Да би Вашингтон смањио простор за Кину, САД су иницирале фрагментацију светске привреде. Фаргментација светског тржишта одговара Америци, а не одговара Кини, јер кинеска роба је далеко конкурентнија од америчке у условима слободне трговине. Царинама се ограничава кинеска предност, објашњава Станић и додаје Американци желе да се део њихове производње врати у Америку и да се крене у реиндустријализацију земље, посебно када се ради о информационим технологијама и аутоиндустрији.
„То се и могло чути у изјавама америчких званичника – да кроз већу производњу у Америци, кроз враћање индустрији (поред финансијских услуга које ће свакако остати значајне) утичу на смањење дефицита, да тиме обезбеде мањи притисак на задуживање, јер се дефицит мора финансирати, а онда из средстава које се на тај начин уштеде, да финансирају индустрију, истраживање и развој и тако даље“, наводи наш саговорник.
Европа ће бити опрезнија у контрамерама
Америка је способна за тако нешто зато што је у економском смислу аутаркична – више пута су кроз историју доказали да могу да се развијају у условима изолације. Америка поседује енергетске резерве, развијено тржиште, бројну радну снагу, куповна моћ је на високом нивоу.
Америка поседује и сировине неопходне за индустријски развој и због тога може да привуче доста инвестиција из иностранства. Међутим, инвестиције су, са наметањем царина, постале политичко, а не економско питање. Станић подсећа на најновије изјаве француских званичника, који позивају на дестимулацију инвестиција које из ЕУ иду ка Америци.
„Али чињеница је да новац, као и вода, увек пронађе пут. Американци имају и технологију, што је врло битно, а имају и могућност финансијске подршке. И заиста, пре него што је дошло до ове ескалације, Америка је постала значајно интересантнија за инвеститоре из Европе“, констатује Станић.
Европа ће бити опрезнија када је у питању трговински рат са Америком, јер је већ одустала од енергената из Русије. Сада из ЕУ стижу вести да ће контрамере према САД бити постепене – прво ће се ограничити један део увоза, а ако Америка не попусти, ићи ће се на царине на целокупан увоз, закључује он.
Погледајте и:
