https://sputnikportal.rs/20250406/porazavajuce-naucno-otkrice-na-najdubljoj-tacki-sredozemnog-mora-1184397516.html
Поражавајуће научно откриће на најдубљој тачки Средоземног мора
Поражавајуће научно откриће на најдубљој тачки Средоземног мора
Sputnik Србија
Дно Калипсо понора, јаме дубоке чак 5.112 метара у Јонском мору, једно је од најпрљавијих места на свету. Тамо се налази једна од највећих концентрација... 06.04.2025, Sputnik Србија
2025-04-06T21:40+0200
2025-04-06T21:40+0200
2025-04-06T21:40+0200
наука и технологија
наука и технологија
изуми и открића
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/0a/1182494484_0:97:1024:673_1920x0_80_0_0_b14c6ed2ac961de52087b3bb57abaf1d.jpg.webp
Истраживачи су на морском дну идентификовали укупно 167 предмета, од чега је 148 потврђено као отпад, а за 19 се сматра да је хуманог порекла. Овај налаз детаљно је описан у студији објављеној у часопису "Marine Pollution Bulletin", а главни аутори су Микел Каналс са Универзитета у Барселони, Џорџ Ханке из Заједничког истраживачког центра Европске комисије, Франсоаз Галгани из Француског истраживачког института за експлоатацију мора и Виктор Весково из америчке компаније „Caladan Oceanic“.Да би достигли дно ове дубоке јаме, истраживачки тим користио је најсавременију подморску технологију - подморницу "Limiting Factor". Слике снимљене овим возилом показују да морски отпад не задржава само на обалама, површинским водама или плићим морским подручјима, већ се акумулира и у најдубљим и најудаљенијим деловима Средоземног мора, које је посебно осетљиво на људски утицај.Отпад идентификован у Калипсо понору упозорава на хитну потребу за глобалним политичким акцијама за смањење океанског отпада, као и на неопходност промена у потрошачким навикама грађана и смањење отпада како би се заштитила мора и океани широм света.Каналс објашњава да отпад на дну Калипсо понора долази из различитих извора, како копнених тако и морских, транспортован различитим путевима, укључујући даљински транспорт океанским струјама, али и директно одбацивање отпада. Лак отпад, попут пластике, долази са обала, где бива однесен у Калипсо понор, удаљен свега 60 километара. Нађени су и докази о бацању врећа пуних смећа са бродова, што се види по гомилању различитих врста отпада праћеног скоро праволинијском браздом.Струје у Јонском мору играју кључну улогу у транспорту отпада до Калипсо понора. Површински вртлози концентришу отпад ка унутрашњости, а када се нађу изнад саме јаме, олакшавају спуштање лаког отпада на дно, уз помоћ механизама деградације и повећања густине. Струје такође могу донети отпад и из Јадранског мора на северу, кроз Отрантска врата, као и из вода северозападне Грчке.Каналс упозорава да када је реч о Средоземном мору, "ниједан центиметар није чист" од отпада. Калипсо јама, као затворена депресија, погодује акумулацији отпада, а слабе струје унутар ње додатно олакшавају таложење лаког отпада на дно, преноси „Јуроњуз“.Иначе, Средоземно море је једно од највише загађених мора на свету. Студија из 2021. године идентификовала је Месински мореуз као подручје са највећом познатом густином морског отпада на свету.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, изуми и открића, друштво
наука и технологија, изуми и открића, друштво
Поражавајуће научно откриће на најдубљој тачки Средоземног мора
Дно Калипсо понора, јаме дубоке чак 5.112 метара у Јонском мору, једно је од најпрљавијих места на свету. Тамо се налази једна од највећих концентрација морског отпада икада забележених на оваквим екстремним дубинама.
Истраживачи су на морском дну идентификовали укупно 167 предмета, од чега је 148 потврђено као отпад, а за 19 се сматра да је хуманог порекла. Овај налаз детаљно је описан у
студији објављеној у часопису "
Marine Pollution Bulletin", а главни аутори су Микел Каналс са Универзитета у Барселони, Џорџ Ханке из Заједничког истраживачког центра Европске комисије, Франсоаз Галгани из Француског истраживачког института за експлоатацију мора и Виктор Весково из америчке компаније „
Caladan Oceanic“.
Да би достигли дно ове дубоке јаме, истраживачки тим користио је најсавременију подморску технологију - подморницу "Limiting Factor". Слике снимљене овим возилом показују да морски отпад не задржава само на обалама, површинским водама или плићим морским подручјима, већ се акумулира и у најдубљим и најудаљенијим деловима Средоземног мора, које је посебно осетљиво на људски утицај.
Отпад идентификован у Калипсо понору упозорава на хитну потребу за глобалним политичким акцијама за смањење океанског отпада, као и на неопходност промена у потрошачким навикама грађана и смањење отпада како би се заштитила мора и океани широм света.
Каналс објашњава да отпад на дну Калипсо понора долази из различитих извора, како копнених тако и морских, транспортован различитим путевима, укључујући даљински транспорт океанским струјама, али и директно одбацивање отпада. Лак отпад, попут пластике, долази са обала, где бива однесен у Калипсо понор, удаљен свега 60 километара. Нађени су и докази о бацању врећа пуних смећа са бродова, што се види по гомилању различитих врста отпада праћеног скоро праволинијском браздом.
Струје у Јонском мору играју кључну улогу у транспорту отпада до Калипсо понора. Површински вртлози концентришу отпад ка унутрашњости, а када се нађу изнад саме јаме, олакшавају спуштање лаког отпада на дно, уз помоћ механизама деградације и повећања густине. Струје такође могу донети отпад и из Јадранског мора на северу, кроз Отрантска врата, као и из вода северозападне Грчке.
Каналс упозорава да када је реч о Средоземном мору, "ниједан центиметар није чист" од отпада. Калипсо јама, као затворена депресија, погодује акумулацији отпада, а слабе струје унутар ње додатно олакшавају таложење лаког отпада на дно,
преноси „Јуроњуз“.
Иначе, Средоземно море је једно од највише загађених мора на свету. Студија из 2021. године идентификовала је Месински мореуз као подручје са највећом познатом густином морског отпада на свету.
