Ђурић на СБ УН о КиМ: Изазови на терену сложенији из дана у дан, Срби плаћају цену /видео, фото/
22:30 08.04.2025 (Освежено: 23:03 08.04.2025)
© Tanjug / TANJUG VIDEOМарко Ђурић на седници СБ УН

© Tanjug / TANJUG VIDEO
Пратите нас
Амбасадори држава чланица Савета безбедности УН разматрају извештај шефице УНМИК-а Каролин Зијаде о стању на Косову и Метохији. Неке чланице овог тела су затражиле да седница буде затворена, али је ова идеја одбачена. Ставове Србије представља министар спољних послова Марко Ђурић.
Ђурић је изјавио да се међународни принципи морају поштовати једнако и доследно нагласивши да став Србије остаје јасан и доследан - да снажно подржава континуирано присуство и пуно ангажовање УНМИК-а.
"Велика ми је част да се данас обратим овом уваженом телу у име Републике Србије. Користим ову прилику да захвалим генералном секретару Антонију Гутерешу, као и специјалној представници генералног секретара и шефу УНМИК-а, госпођи Каролин Зијаде, на њиховим сталним напорима у спровођењу мандата који је УНМИК-у поверен Резолуцијом 1244 Савета безбедности", рекао је Ђурић у обраћању.
Он је истакао да после више од 25 година мандат мисије још увек није испуњен, а да изазови на терену постају све сложенији из дана у дан.
Како је рекао, улога УНМИК-а није само релевантна, већ је неизоставна.
Ђурић је навео да ће у обраћању изнети три кључне тачке, од којих је прва да се међународни принципи морају поштовати једнако и доследно.
Министар је нагласио да у години у којој обележавамо 80. годишњицу од оснивања највеће светске организације и усвајања њеног најважнијег акта - Повеље Уједињених нација, верује да сви морамо да се запитамо да ли смо данас ближе или даље од циљева које смо заједнички зацртали.
"Често имамо прилику да у овом здању чујемо изјаве о потреби и значају пуног поштовања Повеље УН, а посебно принципа који гарантују заштиту суверенитета и територијалног интегритета међународно признатих држава. Поносан сам што сам представник државе која је доследно посвећена поштовању Повеље УН и њених темељних принципа, укључујући неопходност поштовања територијалног интегритета и суверенитета, како свог, тако и свих других држава чланица УН. Стога је природно да очекујемо да ова правила важе за све државе чланице и да се једнако примењују на све, укључујући и Републику Србију", истакао је Ђурић.
Он је изразио уверење да смо данас, хтели то да признамо или не, сви свесни последица преседана који је учињен 2008. године једностраним проглашењем независности Косова.
"На време смо упозоравали да, када се једном принципи међународног права прекрше, питање је како можемо да изађемо из овог 'зачараног круга'. Свака земља, потенцијално, може имати своје 'Косово'", навео је Ђурић.
Он је додао да од 2008. године видимо све већи број ситуација у којима се доводе у питање статуси разних региона, покрајина, територија суверених држава, чланица УН.
"У ствари, после косовског преседана, управо овај Савет безбедности је био проптерећен суочавањем са последицама тог преседана", указао је Ђурић.
© Фото : Kosovo Online/скриншотМарко Ђурић у СБ УН

Марко Ђурић у СБ УН
© Фото : Kosovo Online/скриншот
Ђурић је изјавио да се услед једностраних потеза и етнички мотивисаних инцидената које је починио актуелни владајући режим у Приштини на челу са Аљбином Куртијем ситуација на терену на Косову и Метохији погоршава, а да Срби плаћају цену.
Ђурић је навео неколико инцидената који илуструју, како је истакао, узнемирујући и опасан образац који се огледа у речима Аљбина Куртија "Срби морају да пате и да плате".
"Приштина је последњих месеци ескалирала своју кампању систематске демонтаже српских институција широм Косова и Метохије. Ово нису симболични гестови. Имају директне, болне свакодневне последице по конкретне људе. Укинуте су плате, пензије, социјална помоћ хиљадама српских породица. Основна средства за опстанак многих наших сународника су доведена у опасност", истакао је шеф српске дипломатије.
Он је подсетио да смо 15. јануара ове године били сведоци и координисаних напора Приштине да затвори српске институције у Косову Пољу, Грачаници, Липљану, Великој Хочи, Ораховцу и другим енклавама јужно од Ибра.
То није била само политичка провокација, истакао је Ђурић и додао да је то био и прорачунати покушај брисања колективног идентитета Срба у тим срединама.
"Тешко је замислити да би ико могао да сматра да такви поступци погодују дијалогу или помирењу. Само неколико недеља касније, 21. фебруара, центри за социјални рад у четири општине са српском већином на северу су насилно затворени, чиме је више од 1.500 угрожених појединаца остало без приступа основним услугама. Како у таквим околностима озбиљно говорити о нормализацији или изградњи поверења", упитао је Ђурић.
Шеф српске дипломатије је указао да примери које је навео поново враћају на питање које Београд поставља већ 12 година, а то је када ће бити успостављена Заједница српских општина.
"Одговор, као што је јасно показано Куртијевим поступцима, јесте да у Приштини не постоји политичка воља да испуни ову правно обавезујућу обавезу. Уместо тога, видимо етно-националистичку стратегију изграђену са циљем изазивања страха, застрашивања и изопштавања. Оно чему сведочимо није случајно - то је директно испуњење обећања самог Аљбина Куртија", нагласио је Ђурић.
Он је подсетио да је у септембру 2023. године Курти изјавио да ће "Срби морати да пате и да плате" и истакао да те речи нису пука реторика, већ су постале политика, а њихове последице се одвијају свакодневно пред очима целог света.
Како је додао, иста стратегија била је и срж Куртијеве изборне кампање уочи избора одржаних на АП КиМ 9. фебруара.
"Услови за учешће Срба били су све само не слободни или поштени. Било би тешко, ако не и немогуће, описати ове изборе као слободне и поштене у било ком значајном смислу. Више од месец дана нису објављени званични резултати локалних избора на Косову и Метохији, наводно због софтверске грешке. На крају је једно посланичко место, које је с правом припадало српском представнику, практично одузето. То је учињено кроз оркестрирано учешће етничких Албанаца да гласају за представника кога је одабрао Курти, чиме је кандидату омогућено да победи не кроз подршку српске заједнице, већ претежно гласовима Албанаца", рекао је Ђурић.
© Tanjug / TANJUG VIDEOСедница Савега безбедности УН о Косову и Метохији

Седница Савега безбедности УН о Косову и Метохији
© Tanjug / TANJUG VIDEO
Да парадокс буде још јаснији, како је додао, када је претходних година било сличних случајева, када су Срби наводно гласали за кандидате из других заједница, такви избори су брзо поништени.
Шеф српске дипломатије је навео да такво играње са системом гласања и праксама подрива не само демократски интегритет, већ и поверење у институције које би требало да гарантују правичност и заступљеност свих заједница.
"Већ смо раније видели овај исти образац који се јасно одражава у еклатантном кршењу члана 96. став 5. тзв. 'Устава Косова'. Именовањем представника у претходној тзв. Влади Косова без икакве легитимне изборне подршке српске заједнице, јасно је нарушен сам дух члана 96. став 5. Ова одредба није била осмишљена да испуни етничке квоте на папиру, већ је требало да гарантује истинско политичко учешће невећинских заједница у приштинским институцијама. Закон је био јасан, али је стављен по страни због политичке користи", указао је Ђурић.
Он је нагласио да је Куртијев режим недавно покренуо широку кампању прогона виђенијих Срба на Косову и Метохији због учешћа у протестима крајем 2022. године.
Ђурић је навео да се то дешава упркос писаним гаранцијама које су Европска унија и САД дале Београду у децембру 2022. године, уз уверавања да ниједан Србин неће бити ухапшен или кривично гоњен због учешћа у тим демонстрацијама.
Напротив, додао је шеф српске дипломатије, 37 Срба је произвољно приведено под тим оптужбама.
"Оно чему смо сведоци је још један јасан показатељ да је Курти решен да спроведе у дело своје речи да ће 'Срби морати да пате и да плате'. Од доласка Куртија на власт КиМ је напустило 20 одсто преосталих Срба. Број напада на Србе увећао се за више од 50 одсто. И да не заборавимо: више од 200.000 Срба је расељено од 1999. године, а мање од два одсто је успело да се врати. Ово није само статистика. Ово је тешка осуда реалности на терену - реалности на коју се сувише често реагује заглушујућом тишином", указао је Ђурић.
Он је подсетио да је од успостављања међународног присуства у јужној српској покрајини забележено 9.530 етнички мотивисаних инцидената.
Само у извештајном периоду, о којем је реч на овој седници, догодила су се 63 таква инцидента, истакао је Ђурић и додао да су у 25 случајева директно умешани припадници тзв. косовске полиције.
Ђурић је нагласио да су у четири таква случаја нападнута деца и додао да је 13 младих особа приведено и подвргнуто физичком насиљу.
Ђурић је упитао какву поруку шаљемо будућим генерацијама и какву будућност обликујемо.
"У кући Милице Михајловић, самохране мајке из Звечана, куча је опљачкана, а њеном сину су претили смрћу они који би требало да спроводе закон. Да ли је то 'нова реалност' која се намеће Србима на Косову и Метохији? Јер, како ми то видимо, то није суживот. То је репресија", истакао је Ђурић на седници СБ УН.
© Tanjug / TANJUG VIDEOКаролин Зијаде представља извештај

Каролин Зијаде представља извештај
© Tanjug / TANJUG VIDEO
Шефица УНМИМК-а затражила истраге и осудила нападе
Извештај генералног секретара УН Антонија Гутереша представила је његова представница Либанка Каролин Зијаде која је пре шест месеци упозорила на напету ситуацију и могућност ескалације на северу покрајине.
Она је оценила је да постављање новог представника ЕУ за такозвано Косово Питера Соренсена представља позитиван сигнал и потез који би могао обема странама помоћи у потрази за решењима.
Осудила је напад који се 29. новембра догодио на северу покрајине наводећи да очекује непристрасну и свеобухватну истрагу која би починиоце привела лицу правде. Исто је поновила и за догађаје у Бањској. Недавни напад на пошту у Лепосавићу је назвала неприхтављивим.
Затражила је да инспекторат тзв. косовке полиције објави резултате истрага о насиљу полиције на северу, укључујући и оне над малолетницима. Осудила је и уништавање верских обележја и објеката, оцењујући да је таква пракса неспојива са вредностима за које се Уједињене нације залажу.
Она је указала да су парламентарни избори на Косову и Метохији протекли мирно, али да је било техничких компликација. Рекла је да се нада брзом формирање владе.
„Избори су били мирни и инклузивни. После потврђивања резултата 27. марта, надам се брзом формирању владе, иако би то могло захтевати преговоре. Када се формира влада, приоритет ће бити добробит народа Косова и спровођење обавеза преузетих у оквиру дијалога, како би се напредовало у процесу нормализације односа“, поручила је Зијаде.
Приштина затражила укидање УНМИК-а
Министарка спољних пословаПриштине Доника Гервала Шварц затражила је укидање УНМИК-а, оштро оптужујући мисију светске организације да изврће чињенице везане за напредак који су постигле власти у Приштини.
„УНМИК више не врши улогу због које је дошао... УНМИК заварава Савет безбедности“, рекла је Гервала Шварц, оптужујући мисију светске организације за погрешну интерпретацију низа судских процеса, укључујући и суђења у одсуству.
Она је оценила да је КиМ одличан показатељ успеха заједничких акција међународне заједнице, оптужујући Београд да је организовао паравојне јединице које су упале на КиМ.
Осудила је речник из извештаја УНМИК-а. Оптужила је Београд да је у неколико акција у питање довео кључне потребе стотина хиљада људи и изазове озбиљну штету. Затражила је од Београда да испоручи Милана Радоичића и активно учествује у истрагама о недавним догађајима.
„Београд извози нестабилност, Приштина извози стабилност... Остајемо привржени подршци Украјини у рату против Русије“, закључила је Гервала Шварц, наводећи да ће власти у Приштини наставити да учествују у дијалогу с Београдом уз посредовање Европске уније.
САД траже кресање трошкова и укидање УНМИК-а
Амерички амбасадор Џон Кели позвао је на постепено укидање УНМИК-а, наводећи да је Вашингтон решен да смањи непотребне трошкове.
„Унмик је мировна мисија без мировних снага која 85 одсто буџета троши на плате запослених“, рекао је Кели.
Затражио је да будући састанци о Косову и Метохији буду одржавани једном годишње и иза затворених врата како би се избегли непродуктивни наступи.
„Коначни циљ две стране мора бити међусобно признање“, закључио је амерички амбасадор.
Кина: УНМИК треба да остане
Приштинаје затворила низ српских институција, угрозиле животе косовских Срба, тврдећи истовремено да се залаже за спуштање међунационалних тензија, рекао је кинески амбасадор при УН Генг Жуанг.
УНМИКигра важну улогу у промовисању међуетничког помирења и све стране морају подржати УНМИКу испуњавању мандата, став је Кине.
Кина је привржена одредби из Резолуције 1244 којом се предвиђа обострано прихватљиво решење, рекао је кинески амбасадор.
Грчка: Обе стране морају остати привржене дијалогу
Амбасадор Грчке при УН Евангелос Секерис рекао је да обе стране морају остати привржене дијалогу уз посредовање ЕУ и показати највећу уздржаност како би се избегло погоршавање ситуације на терену.
„Не можемо игнорисати запаљиву реторику... Статус паралелних српских институција мора се решити у оквиру Заједнице српских општина. Одговорни за нападе на северу Косова се морају привести правди“, рекао је грчки амбасадор.
Словенија: УНМИК мора да се адаптира
Словеначки амбасадор при УН Самуел Жбогар позвао је лидере Београда и Приштине да испуне досадашње споразуме те да се укључе у преговоре који би гарантовали, како је рекао, европску будућност.
Жбогар је упозорио да треба посебну пажњу посветити мањинским заједницама, посебно Србима, те затражио свеобухватне истраге о инцидентима у Бањској и експлозији на каналу Ибар-Лепенац.
УНМИК мора да се адаптира у складу са реалношћу на терену и на тај начин допринесе стабилности, рекао је словеначки амбасадор.
Шеф српске дипломатије Марко Ђурић је, пре седнице, рекао да очекује да ће нови извештај о ситуацији на Косову и Метохији обухватити критике наставка једностраних акција Приштине и бројне инциденте периоду на који се односи тај документ.
На претходној седници, у октобру прошле године, САД, Велика Британија и Јапан тражили су укидање Унмика, али су Кина, Француска и Русија биле против.
Гашење Унмика део је агенде западних дипломата у Њујорку још од 2008. године, од када САД и Велика Британија тврде да је ова мисија надживела првобитни мандат, позивајући Савет безбедности да почну процес гашења. Мисију УН немогуће је угасити без пристанка Русије и Кине.
Погледајте и: