https://sputnikportal.rs/20250410/narodna-banka-srbije-zadrzala-referentnu-kamatnu-stopu-na-nivou-od-575-odsto-1184551994.html
Народна банка Србије задржала референтну каматну стопу на нивоу од 5,75 одсто
Народна банка Србије задржала референтну каматну стопу на нивоу од 5,75 одсто
Sputnik Србија
Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 5,75 одсто, као и да на непромењеним нивоима... 10.04.2025, Sputnik Србија
2025-04-10T12:44+0200
2025-04-10T12:44+0200
2025-04-10T12:44+0200
економија
економија
србија – економија
референтна каматна стопа
нбс
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/01/0f/1181632761_0:156:3086:1892_1920x0_80_0_0_bb5977fd9e1322a4785e286da68df37c.jpg
Приликом доношења овакве одлуке, Извршни одбор је истакао да је и поред значајног смањења инфлације током 2023. године, а затим и њене стабилизације од средине 2024. године, неопходно наставити са спровођењем опрезне монетарне политике, јер је домаћа инфлација у великој мери зависна од дешавања на светским робним и финансијским тржиштима, која због неизвесности и даље изазивају забринутост.С једне стране, увођење високих царина и неизвесне трговинске политике у наредном периоду погоршавају изгледе глобалног привредног раста и утичу на пад цена примарних производа, пре свега нафте, али с друге стране повећавају ризике да би могло да дође до застоја у глобалним ланцима снабдевања и раста глобалне инфлације.Извршни одбор је, такође, имао у виду да је Европска централна банка у претходном периоду извршила ублажавање своје монетарне политике, што би требало да се одрази на повољније услове евроиндексираног задуживања код нас.Како се додаје, неизвесност по питању утицаја царина САД на економију еврозоне утицаће и на одлуке Европске централне банке о даљој релаксацији монетарних услова.Према садашњим најавама, може се оценити да ће Систем федералних резерви (ФЕД) бити опрезнији и вероватно неће још неко време смањивати своју стопу.Цене појединих прехрамбених сировина на светским берзама (какаоа и кафе) које су недавно достигле рекордне нивое, као и лошија домаћа пољопривредна сезона коју смо имали прошле године деловаће још неко време на цене хране, а затим би ситуација требало да се стабилизује с доласком нове пољопривредне сезоне, додаје се у саопштењу.Инфлација се од почетка ове године кретала у складу са нашим очекивањима и у прва два месеца се налазила око горње границе дозвољеног одступања од циља. Према пројекцији Народне банке Србије, инфлација ће се на сличном нивоу задржати до средине године.У другој половини године инфлација би требало да успори и постепено се приближи централној вредности циља од три одсто, што је ниво око кога ће се кретати до краја хоризонта пројекције.Таквом њеном кретању требало би да допринесу и даље рестриктивни ефекти монетарне политике, долазак нове пољопривредне сезоне, под претпоставком да она буде просечна, као и очекивани пад цена нафтних деривата у складу с фјучерсима.Смањењу домаће инфлације доприносиће и нижа увозна инфлација и очекивано успоравање раста реалних зарада, што би требало да допринесе и успоравању базне инфлације на око пет одсто већ од марта и њено приближавање укупној инфлацији.Разматрајући кретања у реалном сектору, Извршни одбор је констатовао да је након прошлогодишњег раста бруто домаћег производа од 3,9 одсто, који је био у самом врху у Европи, у првим месецима ове године дошло до одређеног успоравања активности у производном и у услужним секторима.У јануару и фебруару заједно посматрано, активност у прерађивачкој индустрији је стагнирала, док је раст промета у трговини и туризму успорен, пре свега у фебруару. Раст протекционизма у свету, увођење нових царина и проблеми у аутомобилској индустрији у Европи, уз блокаде и протесте на домаћем тржишту који у одређеној мери утичу на одлагање инвестиција и потрошње, представљају ризик по привредни раст Србије.Ипак, Извршни одбор очекује да ће у наставку године доћи до убрзања економске активности, чему ће првенствено допринети фактори на страни понуде, а пре свега планирано убрзање производње електричних аутомобила и аутомобилских гума, затим активирање нових капацитета у енергетици, као и реализација инфраструктурних пројеката предвиђених програмом Србија Експо 2027, који ће имати директне и индиректне позитивне ефекте на нашу привреду.Подршку привредном расту пружа и раст кредитне активности према сектору привреде и становништва од око 10 одсто, који је резултат претходног ублажавања монетарне политике Народне банке Србије и Европске централне банке.Извршни одбор Народне банке Србије ће наставити да прати и анализира трендове на домаћем и међународном тржишту и да одлуке о будућој монетарној политици доноси од састанка до састанка у зависности од података који буду пристизали, изгледа у кретању инфлације и њених кључних фактора, као и процене ефеката донетих мера монетарне политике.Истовремено, приликом доношења одлука Извршни одбор ће водити рачуна да се обезбеди очување финансијске стабилности и повољних изгледа привредног раста.Наредна седница Извршног одбора на којој ће се разматрати економске кретања и донети одлука о референтној каматној стопи одржаће се 9. маја 2025. године.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
економија, србија – економија, референтна каматна стопа, нбс
економија, србија – економија, референтна каматна стопа, нбс
Народна банка Србије задржала референтну каматну стопу на нивоу од 5,75 одсто
Извршни одбор Народне банке Србије одлучио је на данашњој седници да референтну каматну стопу задржи на нивоу од 5,75 одсто, као и да на непромењеним нивоима задржи каматне стопе на депозитне (4,5 одсто) и кредитне олакшице (седам одсто), саопштила је НБС.
Приликом доношења овакве одлуке, Извршни одбор је истакао да је и поред значајног смањења инфлације током 2023. године, а затим и њене стабилизације од средине 2024. године, неопходно наставити са спровођењем опрезне монетарне политике, јер је домаћа инфлација у великој мери зависна од дешавања на светским робним и финансијским тржиштима, која због неизвесности и даље изазивају забринутост.
С једне стране, увођење високих царина и неизвесне трговинске политике у наредном периоду погоршавају изгледе глобалног привредног раста и утичу на пад цена примарних производа, пре свега нафте, али с друге стране повећавају ризике да би могло да дође до застоја у глобалним ланцима снабдевања и раста глобалне инфлације.
Извршни одбор је, такође, имао у виду да је Европска централна банка у претходном периоду извршила ублажавање своје монетарне политике, што би требало да се одрази на повољније услове евроиндексираног задуживања код нас.
Како се додаје, неизвесност по питању утицаја царина САД на економију еврозоне утицаће и на одлуке Европске централне банке о даљој релаксацији монетарних услова.
Према садашњим најавама, може се оценити да ће Систем федералних резерви (ФЕД) бити опрезнији и вероватно неће још неко време смањивати своју стопу.
Цене појединих прехрамбених сировина на светским берзама (какаоа и кафе) које су недавно достигле рекордне нивое, као и лошија домаћа пољопривредна сезона коју смо имали прошле године деловаће још неко време на цене хране, а затим би ситуација требало да се стабилизује с доласком нове пољопривредне сезоне,
додаје се у саопштењу.
Инфлација се од почетка ове године кретала у складу са нашим очекивањима и у прва два месеца се налазила око горње границе дозвољеног одступања од циља. Према пројекцији Народне банке Србије, инфлација ће се на сличном нивоу задржати до средине године.
У другој половини године инфлација би требало да успори и постепено се приближи централној вредности циља од три одсто, што је ниво око кога ће се кретати до краја хоризонта пројекције.
Таквом њеном кретању требало би да допринесу и даље рестриктивни ефекти монетарне политике, долазак нове пољопривредне сезоне, под претпоставком да она буде просечна, као и очекивани пад цена нафтних деривата у складу с фјучерсима.
Смањењу домаће инфлације доприносиће и нижа увозна инфлација и очекивано успоравање раста реалних зарада, што би требало да допринесе и успоравању базне инфлације на око пет одсто већ од марта и њено приближавање укупној инфлацији.
Разматрајући кретања у реалном сектору, Извршни одбор је констатовао да је након прошлогодишњег раста бруто домаћег производа од 3,9 одсто, који је био у самом врху у Европи, у првим месецима ове године дошло до одређеног успоравања активности у производном и у услужним секторима.
У јануару и фебруару заједно посматрано, активност у прерађивачкој индустрији је стагнирала, док је раст промета у трговини и туризму успорен, пре свега у фебруару. Раст протекционизма у свету, увођење нових царина и проблеми у аутомобилској индустрији у Европи, уз блокаде и протесте на домаћем тржишту који у одређеној мери утичу на одлагање инвестиција и потрошње, представљају ризик по привредни раст Србије.
Ипак, Извршни одбор очекује да ће у наставку године доћи до убрзања економске активности, чему ће првенствено допринети фактори на страни понуде, а пре свега планирано убрзање производње електричних аутомобила и аутомобилских гума, затим активирање нових капацитета у енергетици, као и реализација инфраструктурних пројеката предвиђених програмом Србија Експо 2027, који ће имати директне и индиректне позитивне ефекте на нашу привреду.
Подршку привредном расту пружа и раст кредитне активности према сектору привреде и становништва од око 10 одсто, који је резултат претходног ублажавања монетарне политике Народне банке Србије и Европске централне банке.
Извршни одбор Народне банке Србије ће наставити да прати и анализира трендове на домаћем и међународном тржишту и да одлуке о будућој монетарној политици доноси од састанка до састанка у зависности од података који буду пристизали, изгледа у кретању инфлације и њених кључних фактора, као и процене ефеката донетих мера монетарне политике.
Истовремено, приликом доношења одлука Извршни одбор ће водити рачуна да се обезбеди очување финансијске стабилности и повољних изгледа привредног раста.
Наредна седница Извршног одбора на којој ће се разматрати економске кретања и донети одлука о референтној каматној стопи одржаће се 9. маја 2025. године.
