Почео високотехнолошки „лов“ на ванземаљце – покренуте опсерваторије, укључене инфрацрвене АИ камере
21:33 11.04.2025 (Освежено: 21:35 11.04.2025)
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
Тим научника предвођен Универзитетом Харвард открио је планове за нови систем телескопа за праћење неба у потрази за необјашњивим ваздушним феноменима (УАП) или, лаички речено, НЛО-има, укључујући могуће знакове ванземаљске технологије.
Студију о том пројекту, објављену у часопису "Сензорс", спровели су научници Centra za astrofiziku (CfA) Harvard-Smithsonian, Projekta Galileo, Opservatorija Whitin, Atlas Lens Co. и Научне коалиције за студије UAP-a. Тај рад је представљен на Конференцији о лунарној и планетарној науци 2025. одржаној од 10. до 14. марта у Тексасу.
Шта је "Далек"
Постдокторски истраживач Лаура Домине, научница са Универзитета Харвард, предводила је иницијативу заједно са истакнутим и контроверзним астрофизичарем Авијем Лоебом, директором пројекта Галилео. Нови инструмент који предлажу, назван "Далек" због сличности са ликовима из популарне ТВ серије "Доктор Ко", функционисаће као земаљска, мултиспектрална инфрацрвена опсерваторија која ће снимати небо.
Њихов рад детаљно описује ову мултимодалну, мултиспектралну земаљску опсерваторију, први инструмент који је пуштен у рад на локацији за развој Института Галилео, као и њен процес калибрације.
Иницијатива "Далек" прати позив НАСА за прилагођене УАП сензоре из 2023.
"Наменски изграђени будући сензори за откривање УАП-ова треба да буду дизајнирани да се прилагоде временским скалама милисекунди како би помогли њихову бољу детекцију. У кораку, системи упозорења треба да открију и деле пролазне информације брзо и равномерно... Платформе са више сензора су важне за пружање комплетне слике посматрања УАП-а. Треба снимити кретање објекта, као и његов облик (подаци слике), боју (мултиспектрални или хиперспектрални подаци) и све звукове и друге карактеристике", објаснила је НАСА.
За пет месеци идентификовано пола милиона објеката
Често су подаци америчке владе поверљиви... Међутим, небо није поверљиво, тако да пројекат Галилео управља опсерваторијом целог неба на Универзитету Харвард и гради још две опсерваторије у Пенсилванији и Невади које траже аномалне објекте у инфрацрвеном, оптичком, радио и аудио опсегу", рекао је Лоеб у писаном одговору мејлом за "Universe Today".
Те три опсерваторије детектују отприлике 100.000 објеката месечно. Више од милион детекција је већ снимљено и анализирано помоћу алата за машинско учење као што су YOLO model и SORT algoritam, додаје Лоеб.
Почетни подаци из првих пет месеци идентификовали су око 500.000 објеката. Шеснаест процената је показало необичне путање; 144 остају некласификовани због недостатка података сензора.
"Наш циљ је да проверимо да ли има објеката који показују абнормалне карактеристике лета или облике... Ово би представљало највеће научно откриће до сада", закључио је Лоеб и јасно ставио до знања колико је пројекат амбициозан.
Погледајте и:
