https://sputnikportal.rs/20250412/1184625608.html
Боде, боде Јеж
Боде, боде Јеж
Sputnik Србија
12.04.2025, Sputnik Србија
2025-04-12T10:00+0200
2025-04-12T10:00+0200
2025-04-12T10:08+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/04/0c/1184625487_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_ea9b14817382d7850b497627d3135438.jpg
Боде, боде Јеж
Sputnik Србија
У данашњој емисији откривамо шта је све стало у 90 година постојања часописа „Јеж“, као и какав је приватно био Фјодор Достојевски.
Како је најстарији илустровани часопис у Источној Европи, рођен у Србији пре 90 година, био два пута ошишан, зашто су га због неугодног боцкања повремено „ловили“ са поруком „Наћи ћемо га, макар се сакрио у библиотеци“, има ли и данас суза због тих бодљи и боцкања – о томе, о чувеном часопису „Јеж“, о његовом духу и бриткости разговарамо са легендама „Јежа“ – Радивојем Лалетом Бојичићем и Драгутином Минићем Карлом.
Да ли великог руског писца познајемо само по његовим делима и чувеном портрету на којем је озбиљан и замишљен, какав је и колико нежан био у приватном животу и да ли је последња љубав за њега била спасење – о свему томе разговарамо са Ненадом Хаџи Маричићем, редитељем дуодраме „Достојевски – мој живот“, рађеној према мотивима мемоара Ане Григорјевне Достојевски, у којој и тумачи насловног јунака.
Зашто је озбиљну књижевност, оверену значајним наградама, својевремено „сакрила“ иза наслова „Тиграстија од тигра“ и „Мацо да л ме волиш“, колико је тешко остајати на висини Андрићеве награде, одневано и награде „Борисав Станковић“, коју је добила за укупан допринос књижевности – питаму једну од најзначајнијих српских књижевница Љубицу Арсић.
Зашто је предмет њеног уметничког истраживања пас и на који начин ова животиња прелази интуитивни и мисаони пут до симбола који је дубоко личан, али је истовремено и снажан подстицај за публику – питамо Тамару Ракић, уметницу чији су цртежи и скулптуре под симболичним називом „Време – невреме“ недавно изложени у Модерној галерији Ваљево.
У данашњој емисији откривамо шта је све стало у 90 година постојања часописа „Јеж“, као и какав је приватно био Фјодор Достојевски.Како је најстарији илустровани часопис у Источној Европи, рођен у Србији пре 90 година, био два пута ошишан, зашто су га због неугодног боцкања повремено „ловили“ са поруком „Наћи ћемо га, макар се сакрио у библиотеци“, има ли и данас суза због тих бодљи и боцкања – о томе, о чувеном часопису „Јеж“, о његовом духу и бриткости разговарамо са легендама „Јежа“ – Радивојем Лалетом Бојичићем и Драгутином Минићем Карлом.Да ли великог руског писца познајемо само по његовим делима и чувеном портрету на којем је озбиљан и замишљен, какав је и колико нежан био у приватном животу и да ли је последња љубав за њега била спасење – о свему томе разговарамо са Ненадом Хаџи Маричићем, редитељем дуодраме „Достојевски – мој живот“, рађеној према мотивима мемоара Ане Григорјевне Достојевски, у којој и тумачи насловног јунака.Зашто је озбиљну књижевност, оверену значајним наградама, својевремено „сакрила“ иза наслова „Тиграстија од тигра“ и „Мацо да л ме волиш“, колико је тешко остајати на висини Андрићеве награде, одневано и награде „Борисав Станковић“, коју је добила за укупан допринос књижевности – питаму једну од најзначајнијих српских књижевница Љубицу Арсић.Зашто је предмет њеног уметничког истраживања пас и на који начин ова животиња прелази интуитивни и мисаони пут до симбола који је дубоко личан, али је истовремено и снажан подстицај за публику – питамо Тамару Ракић, уметницу чији су цртежи и скулптуре под симболичним називом „Време – невреме“ недавно изложени у Модерној галерији Ваљево.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
У данашњој емисији откривамо шта је све стало у 90 година постојања часописа „Јеж“, као и какав је приватно био Фјодор Достојевски.
Како је најстарији илустровани часопис у Источној Европи, рођен у Србији пре 90 година, био два пута ошишан, зашто су га због неугодног боцкања повремено „ловили“ са поруком „Наћи ћемо га, макар се сакрио у библиотеци“, има ли и данас суза због тих бодљи и боцкања – о томе, о чувеном часопису „Јеж“, о његовом духу и бриткости разговарамо са легендама „Јежа“ – Радивојем Лалетом Бојичићем и Драгутином Минићем Карлом.
Да ли великог руског писца познајемо само по његовим делима и чувеном портрету на којем је озбиљан и замишљен, какав је и колико нежан био у приватном животу и да ли је последња љубав за њега била спасење – о свему томе разговарамо са Ненадом Хаџи Маричићем, редитељем дуодраме „Достојевски – мој живот“, рађеној према мотивима мемоара Ане Григорјевне Достојевски, у којој и тумачи насловног јунака.
Зашто је озбиљну књижевност, оверену значајним наградама, својевремено „сакрила“ иза наслова „Тиграстија од тигра“ и „Мацо да л ме волиш“, колико је тешко остајати на висини Андрићеве награде, одневано и награде „Борисав Станковић“, коју је добила за укупан допринос књижевности – питаму једну од најзначајнијих српских књижевница Љубицу Арсић.
Зашто је предмет њеног уметничког истраживања пас и на који начин ова животиња прелази интуитивни и мисаони пут до симбола који је дубоко личан, али је истовремено и снажан подстицај за публику – питамо Тамару Ракић, уметницу чији су цртежи и скулптуре под симболичним називом „Време – невреме“ недавно изложени у Модерној галерији Ваљево.
