https://sputnikportal.rs/20250413/klara-salanci-dragan-stojic-sport-kosarka-fudbal-drazen-petrovic-oliver-birof-1184445685.html
„Шпијунска афера“ – за кога је „радила“ Клара?
„Шпијунска афера“ – за кога је „радила“ Клара?
Sputnik Србија
У свету шпијунаже све се ради корак по корак. Тихо, полако и сигурно. Чак и недовољно вешто начињен двокорак води на клупу, али не за „резерве“, већ... 13.04.2025, Sputnik Србија
2025-04-13T18:01+0200
2025-04-13T18:01+0200
2025-04-16T10:54+0200
спорт
спорт
кошарка
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/09/05/1176967284_0:0:537:303_1920x0_80_0_0_94749731aaf4262af67d3fab170705f3.jpg
За Спутњик пише Драган Стојић, истраживач у области спортске и политичке историје и аутор капиталног дела Повратни пас.Клара Саланци, немачки фото-модел и кошаркашица, вешто је нападала пробијајући медијске одбране, поентирајући пред камерама и фото - објективима, али јој је за коначну победу недостајао саиграч – на терену и ван њега.Пошто је већ могла да бира, наравно да се одлучила за неког ко побеђује. Логично, зар не, јер се у свету познатих, мада је, нажалост, одавно тако и у миљеу анонимних, тако размишља: живот и посао са онима који не тријумфују лоше утичу на здравље, лепоту и, наравно, на унутрашњост новчаника и банковни рачун.Играјући на кошаркашком паркету и студијама у тандему са Хрватицом Матијом Скочибушић, Клара, иначе из румунско – мађарске породице, учила је матерњи језик своје другарице с циљем да „предрибла“ срце Дражена Петровића, по мишљењу многих најбољи европски играч под обручима у последње две деценије минулог века.У маниру већине старијих девојчица, које најчешће не могу уживо да љубе оне који им се свиђају, Клара је љубила постере свог „ изабраника“ (касније ће наводници изгубити своје место), да би се потом осмелила и написала му писмо с намером да од њега добије аутограм.Чак и да је вера у одговор унапред угашена, нада у Саланцијевој се супротстављала оној подсвесној : „ нема шансе да ће ми одговорити!“Одговор је, гле чуда, стигао. И то какав! И те какав.Врсни стрелац, нешто слабији на почетку НБА каријере у дресу Портланда, затим одличан у мајици Њу Џерси Нетса, угостио је даму из Минхена, касније одржавајући комуникацију с њом. Веза је одлично функционисала. У почетку преко жице, убрзо и путем хемијских реакција два срца.Свет би, као и обично, рекао да је то само један љубавни пар, ништа више од тога, предвиђајући колико ће романса трајати.Људи на оваква питања немају одговор, само Бог зна.Заиста, само он зна зашто је Дражена одвојио од експедиције хрватског националног тима пред повратак из Пољске, смештајући га са Кларом у аутомобил у ком је он изгубио живот у саобраћајној несрећи у Немачкој 1993. године, а она се пуком срећом извукла.Ако је њему после несреће намењен рајски мир, лепотици одраслој у Румунији, кћерки познатог стоматолога, кроз медије и јавну осуду је стављено до знања зашто је Умберто Еко написао да је и „пакао рај гледан с друге стране“.Из „лијепе њихове“ су стигле ружне оптужбе да је у питању атентат на Петровића, који је она извршила радећи за српску државну безбедност , што се фантастично уклапало у антисрпски медијски клише током рата у Хрватској.Како је и њен живот налик реци, текао је даље, после извесног времена је уливајући у југословенско (српско – црногорско) фудбалско море тиме што се 2001. године удала за Немца Оливера Бирофа, шампиона Европе 1996. године, првака Италије у Милановој опреми 1999. и најбољег стрелца Серије А годину дана раније, голгетера који је наш државни тим поготком за изједначење (2:2) на Мондијалу у Француској 1998. године „посадио“ међу холандске „лале“ у осмини финала, уместо на лакшег противника, индиректно качећи наде Пиксија и дружине на „Мијатову пречку“.Или је, можда, Клара Саланци, радећи за неку тајну службу, наместила да Срби (и Црногорци) не победе „панцере“?Чисто да покаже колико ради за нас.За Спутњик пише Драган Стојић, аутор дела Тестамент бесмртвих.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/09/05/1176967284_14:0:513:374_1920x0_80_0_0_e84f9b757fec37a87566f702fc9cd952.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
спорт, кошарка
„Шпијунска афера“ – за кога је „радила“ Клара?
18:01 13.04.2025 (Освежено: 10:54 16.04.2025) У свету шпијунаже све се ради корак по корак. Тихо, полако и сигурно. Чак и недовољно вешто начињен двокорак води на клупу, али не за „резерве“, већ оптуженичку. Често кошта и живота шпијуна и(ли) његове везе.
За Спутњик пише Драган Стојић, истраживач у области спортске и политичке историје и аутор капиталног дела Повратни пас. Клара Саланци, немачки фото-модел и кошаркашица, вешто је нападала пробијајући медијске одбране, поентирајући пред камерама и фото - објективима, али јој је за коначну победу недостајао саиграч – на терену и ван њега.
Пошто је већ могла да бира, наравно да се одлучила за неког ко побеђује. Логично, зар не, јер се у свету познатих, мада је, нажалост, одавно тако и у миљеу анонимних, тако размишља: живот и посао са онима који не тријумфују лоше утичу на здравље, лепоту и, наравно, на унутрашњост новчаника и банковни рачун.
Играјући на кошаркашком паркету и студијама у тандему са Хрватицом Матијом Скочибушић, Клара, иначе из румунско – мађарске породице, учила је матерњи језик своје другарице с циљем да „предрибла“ срце Дражена Петровића, по мишљењу многих најбољи европски играч под обручима у последње две деценије минулог века.
У маниру већине старијих девојчица, које најчешће не могу уживо да љубе оне који им се свиђају, Клара је љубила постере свог „ изабраника“ (касније ће наводници изгубити своје место), да би се потом осмелила и написала му писмо с намером да од њега добије аутограм.
Чак и да је вера у одговор унапред угашена, нада у Саланцијевој се супротстављала оној подсвесној : „ нема шансе да ће ми одговорити!“
Одговор је, гле чуда, стигао. И то какав! И те какав.
Врсни стрелац, нешто слабији на почетку НБА каријере у дресу Портланда, затим одличан у мајици Њу Џерси Нетса, угостио је даму из Минхена, касније одржавајући комуникацију с њом. Веза је одлично функционисала. У почетку преко жице, убрзо и путем хемијских реакција два срца.
Свет би, као и обично, рекао да је то само један љубавни пар, ништа више од тога, предвиђајући колико ће романса трајати.
Људи на оваква питања немају одговор, само Бог зна.
Заиста, само он зна зашто је Дражена одвојио од експедиције хрватског националног тима пред повратак из Пољске, смештајући га са Кларом у аутомобил у ком је он изгубио живот у саобраћајној несрећи у Немачкој 1993. године, а она се пуком срећом извукла.
Ако је њему после несреће намењен рајски мир, лепотици одраслој у Румунији, кћерки познатог стоматолога, кроз медије и јавну осуду је стављено до знања зашто је Умберто Еко написао да је и „пакао рај гледан с друге стране“.
Из „лијепе њихове“ су стигле ружне оптужбе да је у питању атентат на Петровића, који је она извршила радећи за српску државну безбедност , што се фантастично уклапало у антисрпски медијски клише током рата у Хрватској.
Шокирана изнесеним, у то време 23-годишња лепотица је изјавила: „Чула сам за те оптужбе и једва поверовала да ме уши не варају. Прича се о мени да сам нова Мата Хари и да сам помогла српској тајној полицији да умори Дражена Петровића... Па ја сам га волела, мене је његова смрт највише погодила...“
Како је и њен живот налик реци, текао је даље, после извесног времена је уливајући у југословенско (српско – црногорско) фудбалско море тиме што се 2001. године удала за Немца Оливера Бирофа, шампиона Европе 1996. године, првака Италије у Милановој опреми 1999. и најбољег стрелца Серије А годину дана раније, голгетера који је наш државни тим поготком за изједначење (2:2) на Мондијалу у Француској 1998. године „посадио“ међу холандске „лале“ у осмини финала, уместо на лакшег противника, индиректно качећи наде Пиксија и дружине на „Мијатову пречку“.
Или је, можда, Клара Саланци, радећи за неку тајну службу, наместила да Срби (и Црногорци) не победе „панцере“?
Чисто да покаже колико ради за нас.
За Спутњик пише Драган Стојић, аутор дела Тестамент бесмртвих.