https://sputnikportal.rs/20250413/svi-u-istom-grotlu-veliki-izazov-novog-doba---analogni-roditelji-i-digitalna-deca-video-1184653559.html
Сви у истом гротлу: Велики изазов новог доба - "аналогни" родитељи и "дигитална" деца /видео/
Сви у истом гротлу: Велики изазов новог доба - "аналогни" родитељи и "дигитална" деца /видео/
Sputnik Србија
Бити родитељ није једноставно, а посебно је изазовно одгајати децу која одрастају у свету којим доминирају друштвене мреже, вештачка интелигенција и савремене... 13.04.2025, Sputnik Србија
2025-04-13T10:15+0200
2025-04-13T10:15+0200
2025-04-13T14:06+0200
друштво
друштво
србија – друштво
зорица томић
дигитализација
мобилни телефони
деца
родитељи
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/02/1177875487_0:0:3073:1728_1920x0_80_0_0_730eecdca09a3b4a5b35e615ccffc9a4.jpg
Како је објаснила филозоф и културолог, проф. др Зорица Томић са Филолошког факултета у Београду, родитељи који су одрастали у аналогној епохи били су принуђени да се “укрцају на воз” дигиталне стварности.“Међутим, сви смо ми сада, читав свет, гурнути у један нови дигитални простор који је истовремено и омамљујући и застрашујући. Тачно је да смо ми у аналогном добу имали искуство те комуникације која је била спонтанија, отворенија, друштвено кодирана на један природан начин очувања заједништва, док је дигитални свет, у коме свако има свој телефон, природно као последицу довео до тога да је свако од нас ипак сам на свом персонализованом апарату. И то је основни културолошки проблем”, оцењује професорка Томић у подкасту “Породично…са Сандром Черин”.Данас су, додаје, и родитељи и деца у истом гротлу.“Конкуренција и родитељима и деци јесте – информација. Ми заправо живимо у свету у којем је енорман пораст информација, то информатичко поље је поље буке, ентропије и хаоса. А тамо где имамо сувишак информација - немамо комуникацију. Ми се заправо сви налазимо у ситуацији да више не комуницирамо, ми смо комуницирани”, указује Зорица Томић, аутор књиге “Преживети хаос - филозофски водич кроз вештину комуникације”.Неки родитељи тај проблем осећају док код неких других, како каже, то није случај:“Осећају они родитељи који се озбиљно питају о сврси, о путу, о начину, о томе шта у ствари желе од односа са својом децом и да ли уопште препознају да тај однос постоји. А многи од њих се ни не питају јер се некако дигитална стварност појављује као важнија од ове наше комуникативне стварности.”Примамљиво учествовати у дигиталном светуДа је јако примамљиво учествовати у дигиталном свету сматра и специјалиста психијатрије, др Вања Мандић Маравић са Института за ментално здравље. Данас су, како примећује, и родитељи махом 'дигитални' па некако природно дају својој деци екране – телефона, таблета, телевизора, са идејом да ће малишани ту наћи едукативне садржаје.Рат за дигиталну пажњуНајвећи рат данас се води, уверена је проф. др Зорица Томић, за такозвану - дигиталну пажњу.“Како родитељ може да конкурише нечему што се стално мења? Ево, узмите Инстаграм*, било коју друштвену мрежу – ту информације пролећу, све је шарено, све је брзо, све нас то ставља у позицију неког ко пита – да ли касним за информацијама, да ли сам у току? Комуникација се променила из простог разлога што су и родитељи ухваћени у ту мрежу. То давање екрана деци с једне стране може да има едукативни и забавни аспект, али с друге стране је и начин да се “ратосиљамо” притиска који наша деца имају са некаквим захтевима које стављају пред нас”, наводи професорка.Живимо у доба инстанта и површинеУ реду је да дете на екрану, примера ради, вежба математику, каже др Мандић Маравић, али да би разумело међуљудске односе, емоције, потребна му је жива комуникација.“Али, злоупотреба интернета и друштвених мрежа није резервисана само за адолесценте. Имамо пуно људи који имају децу, а који страшно пуно времена проводе уроњени у своје екране па не стижу да промисле где су, куда су кренули и где су им деца. То је нешто што ће у перспективи можда бити нека последица овог дигиталног доба, где родитељи можда губе неку спону у том хипербрзом животу који живимо”, наводи психијатар.Цела прича је у томе, слаже се професорка Зорица Томић, да ништа не треба да се ради због деце, него са децом.Треба имати на уму да деца, како каже, уче тако што посматрају родитеље, па им у том смислу својим понашањем морамо дати пример.“Само дете које види родитеља да не вади телефон, који види родитеља да ужива у разговору са пријатељима, да не проводи време уз телевизор него чита, који хоће да се ангажује у разговору с дететом и за њега има времена и стрпљења, који је у стању да индукује своје дете да поставља питања, да буде радознало… само тај родитељ и та деца имају шансу да направе најважнији искорак, а он ће омогућити дистанцу. Шта то значи? Далеко од тога да мислим да не треба да користимо све предности које нам дигитални свет нуди, али морамо да то паметно користимо, морамо да имамо отклон према томе, да знамо кад, како, на који начин”, закључује проф. др Зорица Томић.*Активности „Мета“ (друштвене мреже Фејсбук и Инстаграм) забрањене су у Русији као екстремистичкеПогледајте и:
https://sputnikportal.rs/20250406/kako-je-biti-tata-u-21-veku-uloga-glave-porodice-u-epohi-u-kojoj-zivimo-video-1184376103.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
друштво, србија – друштво, зорица томић, дигитализација, мобилни телефони, деца, родитељи
друштво, србија – друштво, зорица томић, дигитализација, мобилни телефони, деца, родитељи
Сви у истом гротлу: Велики изазов новог доба - "аналогни" родитељи и "дигитална" деца /видео/
10:15 13.04.2025 (Освежено: 14:06 13.04.2025) Бити родитељ није једноставно, а посебно је изазовно одгајати децу која одрастају у свету којим доминирају друштвене мреже, вештачка интелигенција и савремене технологије. У којој мери је технолошки бум којем сведочимо последњих деценија утицао на динамику родитељства, како комуницирамо и могу ли 'аналогни' родитељи разумети 'дигиталну' децу?
Како је објаснила филозоф и културолог, проф. др Зорица Томић са Филолошког факултета у Београду, родитељи који су одрастали у аналогној епохи били су принуђени да се “укрцају на воз” дигиталне стварности.
“Међутим, сви смо ми сада, читав свет, гурнути у један нови дигитални простор који је истовремено и омамљујући и застрашујући. Тачно је да смо ми у аналогном добу имали искуство те комуникације која је била спонтанија, отворенија, друштвено кодирана на један природан начин очувања заједништва, док је дигитални свет, у коме свако има свој телефон, природно као последицу довео до тога да је свако од нас ипак сам на свом персонализованом апарату. И то је основни културолошки проблем”, оцењује професорка Томић у подкасту “Породично…са Сандром Черин”.
Данас су, додаје, и родитељи и деца у истом гротлу.
“Конкуренција и родитељима и деци јесте – информација. Ми заправо живимо у свету у којем је енорман пораст информација, то информатичко поље је поље буке, ентропије и хаоса. А тамо где имамо сувишак информација - немамо комуникацију. Ми се заправо сви налазимо у ситуацији да више не комуницирамо, ми смо комуницирани”, указује Зорица Томић, аутор књиге “Преживети хаос - филозофски водич кроз вештину комуникације”.
Неки родитељи тај проблем осећају док код неких других, како каже, то није случај:
“Осећају они родитељи који се озбиљно питају о сврси, о путу, о начину, о томе шта у ствари желе од односа са својом децом и да ли уопште препознају да тај однос постоји. А многи од њих се ни не питају јер се некако дигитална стварност појављује као важнија од ове наше комуникативне стварности.”
Примамљиво учествовати у дигиталном свету
Да је јако примамљиво учествовати у дигиталном свету сматра и специјалиста психијатрије, др Вања Мандић Маравић са Института за ментално здравље. Данас су, како примећује, и родитељи махом 'дигитални' па некако природно дају својој деци екране – телефона, таблета, телевизора, са идејом да ће малишани ту наћи едукативне садржаје.
“Али, пуко гледање едукативних садржаја нема никакву вредност уколико се не ради заједно са живом особом. Ако је само са екраном дете нема социјалну комуникацију јер преко пута није човек од кога ће оно добити неки осећај, са којим ће нешто разменити. Дакле, један од проблема је у томе колико ће родитељ заиста посветити времена детету и колико ће заједно са њим радити одређене ствари, а у којој мери је заправо у свом екрану, а детету нуди његов”, каже др Мандић Маравић.
Највећи рат данас се води, уверена је проф. др Зорица Томић, за такозвану - дигиталну пажњу.
“Како родитељ може да конкурише нечему што се стално мења? Ево, узмите Инстаграм*, било коју друштвену мрежу – ту информације пролећу, све је шарено, све је брзо, све нас то ставља у позицију неког ко пита – да ли касним за информацијама, да ли сам у току? Комуникација се променила из простог разлога што су и родитељи ухваћени у ту мрежу. То давање екрана деци с једне стране може да има едукативни и забавни аспект, али с друге стране је и начин да се “ратосиљамо” притиска који наша деца имају са некаквим захтевима које стављају пред нас”, наводи професорка.
Живимо у доба инстанта и површине
У реду је да дете на екрану, примера ради, вежба математику, каже др Мандић Маравић, али да би разумело међуљудске односе, емоције, потребна му је жива комуникација.
“Али, злоупотреба интернета и друштвених мрежа није резервисана само за адолесценте. Имамо пуно људи који имају децу, а који страшно пуно времена проводе уроњени у своје екране па не стижу да промисле где су, куда су кренули и где су им деца. То је нешто што ће у перспективи можда бити нека последица овог дигиталног доба, где родитељи можда губе неку спону у том хипербрзом животу који живимо”, наводи психијатар.
Цела прича је у томе, слаже се професорка Зорица Томић, да ништа не треба да се ради због деце, него са децом.
“Али, како да нешто радимо са другим ако свако има свој персонализовани апарат? Па парови када оду у кафану – свако гледа у свој телефон. Истраживања показују да је међу одраслим паровима све мање секса јер толико има атракција, серија и информација, да се људи уморе гледајући екране па онда више немају времена једни за друге. Ми живимо у доба инстанта, површине и тоталне дезангажованости. Други ме у ствари и не интересује јер ме нешто друго занима”, наглашава професорка Томић.
Треба имати на уму да деца, како каже, уче тако што посматрају родитеље, па им у том смислу својим понашањем морамо дати пример.
“Само дете које види родитеља да не вади телефон, који види родитеља да ужива у разговору са пријатељима, да не проводи време уз телевизор него чита, који хоће да се ангажује у разговору с дететом и за њега има времена и стрпљења, који је у стању да индукује своје дете да поставља питања, да буде радознало… само тај родитељ и та деца имају шансу да направе најважнији искорак, а он ће омогућити дистанцу. Шта то значи? Далеко од тога да мислим да не треба да користимо све предности које нам дигитални свет нуди, али морамо да то паметно користимо, морамо да имамо отклон према томе, да знамо кад, како, на који начин”, закључује проф. др Зорица Томић.
*Активности „Мета“ (друштвене мреже Фејсбук и Инстаграм) забрањене су у Русији као екстремистичке
