00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
07:00
30 мин
ОРБИТА КУЛТУРЕ
10:00
120 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Самповређивање код деце и адолесцената
16:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Преломних пет сати: Нико није устао са руско-америчког стола — то је већ важан сигнал
17:00
30 мин
ЕНЕРГИЈА СПУТЊИКА
Немачка индустрија тражи спас у САД и Кини, шта ће бити са привредом Европе и компанијама у Србији
17:30
30 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920
СВЕТ
Најновије вести из света

Румунски сценарио за Молдавију: Власт прогања и хапси неистомишљенике

© Sputnik / Miroslav Rotar / Уђи у базу фотографијаПротест опозиције у главном граду Молдавије.
Протест опозиције у главном граду Молдавије. - Sputnik Србија, 1920, 16.04.2025
Пратите нас
Од политичких притисака и прогона неистомишљеника, до хапшења Евгеније Гуцул лидера аутономне области Гагаузије на југу земље, наставља се антируска агенда у Молдавији. Последњи избори фалсификовани су како би се проевропски лидер прогурао на место председника, иако је већина народа супротстављена ЕУ агенди.
Душан Пророковић, виши научни сарадник Института за међународну политику и привреду, каже за Спутњик да поред свега овога треба очекивати и нове акције сличног карактера, како у Кишињеву тако и у Гагаузији.
Молдавија је заробљена држава у контексту тога да политичка елита жели једно, а већина грађана нешто сасвим друго. Што се политичке елите тиче, Молдавија је чврсто на курсу евроинтеграција, иако од тог процеса нити има неког видљивог резултата данас или у наредним годинама, нити се показало да он у економском, социјалном, културном смислу доприноси побољшању неких унутрашњих прилика у Молдавији.
Молдавија је део некадашњег совјетског тржишта, односно совјетског културног простора, градила је свој идентитет на сасвим другим темељима него што је то случај са западноевропским земљама и баш из тог разлога се пелцер евроинтеграција тамо јако лоше прима, сматра Пророковић.
© Sputnik / I. ZeninГагаузија је аутономни регион у саставу Молдавије. Административни центар је Комрат, а 2006. године имала је 155.700 становника.
Гагаузија - Sputnik Србија, 1920, 16.04.2025
Гагаузија је аутономни регион у саставу Молдавије. Административни центар је Комрат, а 2006. године имала је 155.700 становника.

У сусрет изборима

Негативан однос народа Молдавије према европропаганди најбоље се очитава приликом избора. На последњим изборима, подсећа наш саговорник, морало је доћи до грубог манипулисања и фалсификовања како би за председника државе био изабран кандидат по мери Запада. Победом Маје Санду, народно незадовољство се није ни амортизовало ни смирило.
Велико је питање како ће се то манифестовати на наредним изборима. Отуда и ова хапшења и притисци на Гагаузију. Маја Санду је класичан адвокат колективног Запада и она сада мора да хапси чак и ако то није њена воља, она мора да подржава такву политику, јер би губитак проевропских или прозападних снага на парламентарним изборима у Молдавији био велики пораз за колективни Запад.
Пророковић сматра да треба очекивати нове акције сличног карактера како у Кишињеву тако и у Гагаузији. Прозападне власти ће гледати да рашчисте спорни простор и да по моделу из Румуније спрече све противкандидате који су за њих проблематични, како не би утицали на изборне резултате. То ће им обезбедити релативно лакши пролаз на следећим парламентарним изборима.
© Sputnik / Евгений Одиноков / Уђи у базу фотографијаМаја Санду је молдавска проевропска политичарка и тренутна председница Молдавије.
Маја Санду - Sputnik Србија, 1920, 16.04.2025
Маја Санду је молдавска проевропска политичарка и тренутна председница Молдавије.

Помоћ из Русије и Турске

Након што су молдавске власти привеле лидера Гагаузије Евгенију Гуцул, она се обратила председнику Русије Владимиру Путину, али и председнику Турске Реџепу Тајипу Ердогану у нади да ће дипломатском интервенцијом умањити притисак који се на њу и њену покрајину обрушио.
Наш саговорник сматра да ће Русија и Турска реаговати у одређеној мери, будући да је Русија и раније скретала пажњу на овај проблем, а и због тога што Турска има практичан интерес у свему. Ипак, Пророковић сумња да ће ово изазавати било какав ефекат, јер је већ унапред осмишљена матрица по којој се свака реакција Москве, а сада и Анкаре, убацује у већ исконструисан оквир.
Било какво мешање само ће бити потврда да Русија мешетари у Молдави, па и Турска сада са њом, те да због тога они морају предузети разне рестриктивне мере. Ово шта они сада раде, тобоже раде против такозваног малигног утицаја Русије, а очекујемо ускоро и против малигног утицаја Турске.
Биће реакција на позив у помоћ, сматра Пророковић, али док се не заврши конфликт у Украјини, тешко да ће реакције како Русије тако и Турске произвести било какво политичко дејство на терену.
Погледајте и:
Застава такозваног Косова - Sputnik Србија, 1920, 14.04.2025
СВЕТ
Шта доноси састанак лидера самопроглашеног Косова и Сирије после Асада?
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала