https://sputnikportal.rs/20250419/ne-vredi-ni-sota-albanija-i-hrvatska-zajedno-daleko-od-vojne-snage-srbije--1184822791.html
Не вреди ни „Шота“: Албанија и Хрватска заједно далеко од војне снаге Србије
Не вреди ни „Шота“: Албанија и Хрватска заједно далеко од војне снаге Србије
Sputnik Србија
Албанија не може никада да постане војна сила која би могла на било који начин да угрози Србију, па им чак ни војни савез са Хрватском у коју су ушли не помаже... 19.04.2025, Sputnik Србија
2025-04-19T11:36+0200
2025-04-19T11:36+0200
2025-04-19T11:36+0200
регион
регион
регион – војска и наоружање
албанија
хрватска
војни савез
војна сила
еди рама
анализе и мишљења
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/0b/04/1145606083_0:151:3102:1896_1920x0_80_0_0_999b88508d97283b27b8451003170e9a.jpg
Албански премијер Еди Рама изјавио је да Албанија ради на унапређењу војне индустрије и најавио да ће ускоро извозити возила најновије генерације под називом „Шота“. Рама је додао да Албанија ради на изградњи стратешког партнерства са једном од највећих светских компанија у области војне индустрије те да тежи да се издвоји као једна од војних сила на Балкану.Рамине пусте жељеСве ово долази након потписивања војног савеза између Албаније, Хрватске и Приштине.На питање шта у суштини војно Албанија може, и има ли перспективе да постане, како Рама прижељкује, војна сила у региону војни стручњак Андреј Млакара каже да из више разлога не дели мишљење албанског премијера.Албанско војно возило „Шоту“, сматра наш саговорник, може да „преживи“ противтенковску мину и дејство по њему из пешадијског наоружања.„Декларисана заштита „Шоте“ према њиховим наводима може да издржи погодак из аутоматске пушке калибра 7,62 ако се стрелац налази на 30 метара од возила. Очекује се да посада преживи парчад хаубичког пројектила калибра 155 милиметара који је пао на 80 метара од возила,“ каже он.Додаје да у возилу има места за 10 људи – два члана посаде и осам припадника укрцаног одељења на седиштима која су прилагођена за евентуални наилазак на мину. На крову је предвиђено да се постави обртна турела за дејство нишанџије са личним наоружањем – пушкомитраљезом.Такође истиче да се спекулише да се због имена „Шота“ ради о пропагандном потезу који најављује долазак тих возила у наоружање КБС.Корист од савеза са ХрватимаПо мишљењу Млакара, Рама после уласка у војни савез са Хрватском верује да ће узајамна сарадња бити обострана, а у суштини Хрватска је у тај споразум ушла како би проширила своју војну индустрију.Млакар напомиње да је недавно обновљен аеродром Кучова у ствари екстериторијалан и да ће то бити прва база која ће припадати НАТО, а не земљи чланици, која је то од 2009. године.Тешко до војне силеПо свом положају Албанија је идеална за контролу Балкана, додаје наш саговорник.Како каже, организовање оружаних снага Албаније је класично: састоје се од копнених, ваздушних и поморских снага, као и других војних и паравојних формација. Имају главнокомандујућег који одговара Министарству одбране. Председник је у случају рата командант, а у миру његове послове стандардно обављају премијер и министар одбране.Млакар истиче да је, међутим, овај савез био потребан Албанији колико и Хрватској а највише Приштини која се плаши одласка америчких трупа са КиМ.Млакар закључује да, и поред војних амбиција Албаније и Хрватске, регионално гледано Србија има најмоћнију војску у региону, Хрватска је на другом месту, а Албанија на далеком трећем месту.
https://sputnikportal.rs/20250322/objavljen-kompletan-tekst-zajednicke-deklaracije-albanije-hrvatske-i-tzv-kosova-1183869337.html
албанија
хрватска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Бранкица Ристић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Бранкица Ристић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Бранкица Ристић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112071/82/1120718238_0:271:1946:2216_100x100_80_0_0_5b6c160edec396a9dbe89ce3ee5daa0c.jpg
рамине пусте жеље: албанија и хрватска заједно далеко од војне снаге србије
рамине пусте жеље: албанија и хрватска заједно далеко од војне снаге србије
Не вреди ни „Шота“: Албанија и Хрватска заједно далеко од војне снаге Србије
Албанија не може никада да постане војна сила која би могла на било који начин да угрози Србију, па им чак ни војни савез са Хрватском у коју су ушли не помаже јер Хрвати желе да преко њих шире своју војну индустрију а не обрнуто, каже војни аналитичар Андреј Млакар поводом изјаве Едија Раме да ће Албанија постати ускоро регионална војна сила.
Албански премијер Еди Рама изјавио је да Албанија ради на унапређењу војне индустрије и најавио да ће ускоро извозити возила најновије генерације под називом „Шота“. Рама је додао да Албанија ради на изградњи стратешког партнерства са једном од највећих светских компанија у области војне индустрије те да тежи да се издвоји као једна од
војних сила на Балкану.
Све ово долази након потписивања војног савеза између Албаније, Хрватске и Приштине.
На питање шта у суштини војно Албанија може, и има ли перспективе да постане, како Рама прижељкује, војна сила у региону војни стручњак Андреј Млакара каже да из више разлога не дели мишљење албанског премијера.
„Прво, Албанија нема кадрове. Друго, војно возило о коме је реч су представили још прошле године као понос њихове војне индустрије, али оно нема никакве посебне специфичности у односу на борбена возила тог типа да би нашло неко посебно место на војном тржишту“, објашњава Млакар за Спутњик.
Албанско војно возило „Шоту“, сматра наш саговорник, може да „преживи“ противтенковску мину и дејство по њему из пешадијског наоружања.
„Декларисана заштита „Шоте“ према њиховим наводима може да издржи погодак из аутоматске пушке калибра 7,62 ако се стрелац налази на 30 метара од возила. Очекује се да посада преживи парчад хаубичког пројектила калибра 155 милиметара који је пао на 80 метара од возила,“ каже он.
Додаје да у возилу има места за 10 људи – два члана посаде и осам припадника укрцаног одељења на седиштима која су прилагођена за евентуални наилазак на мину. На крову је предвиђено да се постави обртна турела за дејство нишанџије са личним наоружањем – пушкомитраљезом.
„Дакле, ништа што није виђено. У основи то је лако вишенаменско возило које може да се пореди са турским производом – Отокар Кобром коју користе Косовске безбедносне снаге (КБС) а оба возила заснована су на увозним америчким шасијама," каже он.
Такође истиче да се спекулише да се због имена „Шота“ ради о пропагандном потезу који најављује долазак тих возила у наоружање КБС.
Корист од савеза са Хрватима
По мишљењу Млакара, Рама после уласка у војни савез са Хрватском верује да ће узајамна сарадња бити обострана, а у суштини Хрватска је у тај споразум ушла како би проширила своју војну индустрију.
„Суштина је у томе да Албанија нема војну моћ иако је неколико аеродрома, укључујући поморску луку фактички дала НАТО пакту јер са својим новцем фактички обнављају та војна постројења,“ каже он.
Млакар напомиње да је недавно обновљен аеродром Кучова у ствари екстериторијалан и да ће то бити прва база која ће припадати НАТО, а не земљи чланици, која је то од 2009. године.
„Ова база је помоћни аеродром за прихват авијације Италије и Грчке које су задужене за заштиту албанског ваздушног простора на основу Интегрисаног система ПВО и противракетне одбране. Оне „покривају“ и Црну Гору и Северну Македонију, па су и оне у обавези да имају аеродроме за прихват постојећих ловаца, али и транспортно-десантне авијације,“ објашњава војни експерт.
По свом положају Албанија је идеална за контролу Балкана, додаје наш саговорник.
Како каже, организовање оружаних снага Албаније је класично: састоје се од копнених, ваздушних и поморских снага, као и других војних и паравојних формација. Имају главнокомандујућег који одговара Министарству одбране. Председник је у случају рата командант, а у миру његове послове стандардно обављају премијер и министар одбране.
„Албанија има смо 8.000 активних војника и јако мало војне опреме и из тог разлога је погодно тржиште за Хрватску која жели да подигне раст своје војне индустрије. С друге стране, Албанија мисли да ће уз Хрватску и она моћи да крене тим путем, али мислим да ће се ту њихови путеви укрстити на лош начин. То јест, не мислим да ће сарадња бити узајамна,“ каже он.
Млакар истиче да је, међутим, овај савез био потребан Албанији колико и Хрватској а највише Приштини која се плаши одласка америчких трупа са КиМ.
„Постоји борба унутар НАТО трупа између европских и америчких снага за надметање око превласти на Балкану. У случају одласка америчких трупа оне би биле замењене додатним континентима хрватске и албанске војске,“ оцењује он.
Млакар закључује да, и поред војних амбиција Албаније и Хрватске, регионално гледано Србија има најмоћнију војску у региону, Хрватска је на другом месту, а Албанија на далеком трећем месту.
