https://sputnikportal.rs/20250426/staljingrad-beograd-berlin-tri-grada-tri-pobede-jedna-sudbina-1185085075.html

Стаљинград, Београд, Берлин: Три града, три победе, једна судбина

Стаљинград, Београд, Берлин: Три града, три победе, једна судбина

Sputnik Србија

Стаљинград, Београд и Берлин – судбине ова три града повезали су пре осам деценија херојство, храброст и одлучна борба за слободу и наду у бољи свет... 26.04.2025, Sputnik Србија

2025-04-26T09:58+0200

2025-04-26T09:58+0200

2025-04-30T16:31+0200

култура

култура

култура – вести

ослобођење београда

стаљинградска битка

битка за берлин

руски дом

други светски рат

велики отаџбински рат

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/04/1c/1185183937_0:0:3033:1706_1920x0_80_0_0_b8395a98e660de3b87456c7fbfe67676.jpg

Непоколебљиви отпор нацизму, храброст и заједничко стремљење српског и руског народа ка слободи тема су изложбе „Код победе: Стаљинград“, која се од 25. априла може погледати у Руском дому у Београду, а посвећена је 80. годишњици победе над нацизмом у Другом светском рату.Поставку чине три тематске целине: „Стаљинград“, у којем се одиграла жестока битка која је преокренула ток Великог отаџбинског, односно Другог светског рата, „Београд“, у којем су се српски и руски народ ујединили у отпору нацизму, и „Берлин“, у којем је коначно подигнута застава победе.Поред Фондације за друштвене пројекте „Наслеђе“ изложбу су организовали и подржали и Музеј Стаљинградске битке, Огранак Руског војно-историјског фруштва у Волгоградској области Русије „Консензус“ и Руски дом у Београду.Маршал на Балкану: Толбухинов пут од Стаљинграда до БеоградаИзложба приказује личне ствари, писма и фотографије совјетских и југословенских војника, причајући причу о жртви народа, херојским биткама и победи, обједињених у лику и делу совјетског маршала Фјодора Толбухина, који је предводио војне јединице у Стаљинградској бици, учествовао у ослобађању Југославије од нацистичких освајача и допринео поразу нациста у Румунији, Бугарској, Мађарској и Аустрији.Маршал Толбухин имао је важну улогу у јужном сектору Источног фронта. Његов ратни пут водио је директно од периферије Стаљинграда, преко Украјине и Балкана, све до Беча. Његова способност да организује велике офанзиве и да сарађује са савезничким и партизанским снагама учинила га је једним од најзначајнијих совјетских команданата у Другом светском рату.Толбухин је командовао Јужним фронтом, који је током Стаљинградске битке био реорганизован у Четврти украјински фронт и одиграо важну улогу у операцијама јужно од Стаљинграда, обезбеђујући бокове и спречавајући немачке покушаје деблокаде.Постао је кључна фигура у каснијим фазама рата, нарочито у операцијама на Балкану, где је с маршалом Родионом Малиновским ослободио Београд 1944. године. Сарађивао је с Народноослободилачком војском Југославије у Београдској операцији, а његове јединице ушле су у Београд 20. октобра 1944. године, заједно с партизанским снагама.Битка код Стаљинграда: Преломна тачка Другог светског ратаБитка код Стаљинграда, која се водила од августа 1942. до фебруара 1943. године, представља један од преломних тренутака у историји Другог светског рата. Ова битка је донела прекретницу на Источном фронту, где су се сукобили нацистичка Немачка и Совјетски Савез.Битка је почела када је Адолф Хитлер одлучио да заузме Стаљинград (данас Волгоград), индустријски и стратешки важан град на Волги, како би сломио совјетски отпор и стекао контролу над југоисточним делом Совјетског Савеза, као и над његовим ресурсима, пре свега нафтом на Кавказу.Совјетски Савез одлучио је да се брани до последњег човека. Град је био готово потпуно уништен у борбама, али је отпор совјетских трупа био неумољив.Хитлерова војска је, упркос почетним успесима, била увучена у замку. До децембра 1942. године совјетске снаге су окружиле немачке трупе у Стаљинграду, што је значило катастрофу за немачку војску.У фебруару 1943. године преостале немачке трупе су капитулирале, а ово је био први велики пораз нациста у Другом светском рату. Битка код Стаљинграда означила је крај немачке експанзије на Источном фронту и почетак сталног повлачења према западу, што је имало дугорочне последице на ток рата.јУУједињена борба за Београд – преокрет у срцу БалканаУједињена борба народа за ослобођење БеоградаИако је Битка код Стаљинграда била кључни тренутак на Источном фронту, и борбе на Балкану играле су значајну улогу у коначној победи савезника. Београд је, као главни град Југославије, постао стратешки циљ за совјетске и југословенске снаге у последњим годинама рата.У другој половини 1944. године, након што су нацисти заузели Београд и остали на Балкану, Југословенска народноослободилачка војска, под командом Јосипа Броза Тита, заједно са Црвеном армијом, организовала је офанзиву која је имала циљ ослобађање града.Битка за Беорад трајала је од 14. до 20. октобра 1944. године и била је пресудна за даље ослобађање Балкана. Југословенске и совјетске снаге су напале град са севера и са југоистока. Немачке трупе су биле присиљене да се повуку, а Београд је ослобођен у једној од последњих великих битака на Балкану пред крај рата.Ова борба имала је и дубоко политичко значење јер је била симбол победе партизанског отпора и потврда југословенске борбе за независност и слободу. Ослобађање Београда је било важно и са стратешког аспекта, јер је омогућило продор савезничких снага ка централној Европи.Берлин: Застава која је постала симбол пораза нацизмаПоследња фаза рата на Источном фронту довела је до великих битака у Немачкој, а кључни тренутак био је пад Берлина. Совјетска војска је под командом маршала Жукова, започела финалну офанзиву према Берлину у априлу 1945. године. Битка за Берлин је била брутална, с тешким борбама у самом центру града, где су нацисти пружали последњи отпор. Совјети су напредовали са свих страна, уништавајући преостале немачке снаге и смањујући могућност за било какав успешан отпор.Један од најдраматичнијих тренутака ове битке био је када су совјетски војници 30. априла 1945. године поставили црвену заставу на Рајхстаг, симболички означивши пад нацистичког режима. Овај тренутак је означио крај нацистичке владавине у Немачкој и крај рата у Европи, иако су формална капитулација Немачке и званични крај рата уследили тек 8. маја 1945. године.Слика совјетске заставе на Рајхстагу постала је један од најславнијих и најпознатијих симбола пораза нацизма и почетка нове фазе у европској историји.Док је Битка код Стаљинграда преломила снаге на Источном фронту, ослобађање Београда и Берлина означили су крај нацистичке владавине у Европи, а пад Рајхстага поставио је темеље за ново политичко и геополитичко уређење послератне Европе.

2025

Вести

sr_RS

култура, култура – вести, ослобођење београда, стаљинградска битка, битка за берлин, руски дом, други светски рат, велики отаџбински рат