https://sputnikportal.rs/20250427/bolesti-zavisnosti-kod-adolescenata-u-srbiji-od-droge-i-kocke-do--digitalnog-cunamija-video-1185134100.html
Болести зависности код адолесцената у Србији: Од дроге и коцке до – дигиталног цунамија /видео/
Болести зависности код адолесцената у Србији: Од дроге и коцке до – дигиталног цунамија /видео/
Sputnik Србија
Цигарете, алкохол, конзумација дрога и злоупотреба лекова, коцка, зависност од интернета и видео игара – болести зависности погађају милионе младих широм... 27.04.2025, Sputnik Србија
2025-04-27T10:15+0200
2025-04-27T10:15+0200
2025-04-28T11:14+0200
друштво
друштво
породица
млади
болести зависности
дрога
алкохол
интервју
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/04/1b/1185133029_0:451:2048:1603_1920x0_80_0_0_3cb25a290a487573b242fccb56ae58cd.jpg
Према речима психијатра, др Светислава Митровића из Института за ментално здравље у Београду, у новије време болести зависности можемо поделити у две велике групе, па тако код младих постоје зависности од супстанци (алкохола, марихуане…), као и новији тренд такозваних несупстанцијалних или понашајних зависности које се превасходно односе на злоупотребу дигиталних средстава и медија (мобилни телефони, таблети, компјутери), уз појаву патолошког онлајн коцкања и клађења.У целом свету постоји појачана толеранција на различите облике легализације супстанци, под различитим објашњењима и образложењима, што се на неки начин одражава и на размишљање младих људи у нашој средини, упозорава психијатар. "Када је реч о дигиталним медијима и средствима која се појављују на свакодневном нивоу, ту примећујемо злоупотребу истих у огромном обиму. То је практично један “дигитални цунами” будући да млади врло често то користе без контроле или без довољног надзора у мери која полако прераста и у зависност”, објашњава др Митровић, шеф Дневне болнице Института у којој ради са малолетним пацијентима и њиховим родитељима.Развој зависности је процесКако каже, развој зависности јесте процес и не почиње нагло.“У мотиве за улазак у злоупотребу супстанци убрајамо радозналост, неретко и досаду, као и притисак вршњака који су већ пробали неке супстанце и сматрају да је то нормално и пожељно у друштву. Што би рекли млади, нисте “ин” ако не урадите оно што та вршњачка група нуди као опцију. Са друге стране, има и младих који имају неке психолошке сметње па очекују да ће им их супстанце олакшати. Тако да су узроци настанка зависности код супстанци различити, али се увек почиње првим узимањем, без размишљања о томе да се испод тог осећаја које супстанце, односно дроге изазивају, дешавају патолошки, јако опасни процеси у организму који касније узимају свој здравствени данак на психолошком и на соматском, телесном нивоу”, наглашава др Митровић, гост подкаста “Породично…са Сандром Черин”.Велики проблем код адолесцената представљају и несупстанцијалне зависности, односно пуно времена које млади проводе на интернету и друштвеним мрежама, слаже се и клинички психолог Снежана Мрвић, ПР Института за ментално здравље. Иако су, како наводи, млади данас интроспективнији него генерације пре њих, отворенији и више пажње придају бризи о менталном здрављу и превенцији, велика доступност информација на интернету је мач са две оштрице јер им даје могућност самодијагностиковања, што је погрешно. Игнорисање проблема не доводи до решењаНа питање како приступити детету за које сумњамо да има неки проблем, др Светислав Митровић каже да опција игнорисања проблема и стављања “под тепих” неће довести до решења. Треба, додаје, покушати идентификовати проблем и применити добронамеран приступ, стрпљив и пун љубави.“Дакле један смирен, сталожен приступ, без пребацивања и тражења кривца. У супротном, може се доћи у ситуацију да се млада особа повуче у себе јер се осећа “прозваним”. Родитељи ми често кажу да умеју да изађу из такта, да буду јако љути, изненађени и разочарани због неких поступака своје деце. Али, то је све из позиције тога како се ја осећам као родитељ, односно као особа. А да ли је то важније од онога шта ја треба да урадим у односу на своје дете? Не, није”, категоричан је психијатар.Он подсећа да је чувени психијатар и психоаналитичар Карл Јунг говорио да коју год психотерапијску технику да примењујете треба да останете неко ко - има душу. Када сте родитељ, морате да будете флексибилни и да остане она најбоља намера да се помогне.“Али, постоје родитељи који имају ону директорску "ја кажем, ти радиш" позицију, а има и родитеља који покушавају да буду другови са својом децом. То такође не функционише јер другарство није хијерархија која је овде адекватна у односу на појам родитељства. Родитељи у својим најбољим намерама некад комбинују решења, нека су успешна, нека погрешна и нема јасне формуле за све јер је свака породица на свој начин специфична и свака млада особа је на свој начин специфична. Зато не треба оклевати да се потражи стручна помоћ. Ми у терапији морамо да упознамо и младу особу и породицу да бисмо ту нашли неку формулу да се приближимо решавању проблема", каже психијатар. Млади, додаје, често не желе да прихвате да имају проблем. Овај став дели и психолог Снежана Мрвић која каже да је поверење између родитеља и деце јако важно како би породица могла да функционише, а проблеми, па и они попут развоја зависности, могли да се решавају.“Родитељи треба да воде рачуна о томе шта њихова деца раде, са ким се друже и у каква искушења долазе, али и да својим понашањем покажу деци да су ту за њих. Да су ту за једног тинејџера који пролази један период који је буран сам по себи. Да покажу да треба да има поверења, да може да им каже кроз шта пролази, па и то – дошао је у искушење да проба марихуану са друштвом... Дакле, контрола родитеља, али уз неосуђујући став, мислим да је то кључно”, закључује Снежана Мрвић.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20250413/svi-u-istom-grotlu-veliki-izazov-novog-doba---analogni-roditelji-i-digitalna-deca-video-1184653559.html
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Сандра Черин
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112079/45/1120794565_586:-1:2634:2048_100x100_80_0_0_b8635c7d2739410eff5cd0e2bbea5d1f.jpg
друштво, породица, млади, болести зависности, дрога, алкохол, интервју
друштво, породица, млади, болести зависности, дрога, алкохол, интервју
Болести зависности код адолесцената у Србији: Од дроге и коцке до – дигиталног цунамија /видео/
10:15 27.04.2025 (Освежено: 11:14 28.04.2025) Цигарете, алкохол, конзумација дрога и злоупотреба лекова, коцка, зависност од интернета и видео игара – болести зависности погађају милионе младих широм света. На који начин се развија зависност код адолесцената и како прићи детету за које сумњате да има проблем?
Према речима психијатра, др Светислава Митровића из Института за ментално здравље у Београду, у новије време болести зависности можемо поделити у две велике групе, па тако код младих постоје зависности од супстанци (алкохола, марихуане…), као и новији тренд такозваних несупстанцијалних или понашајних зависности које се превасходно односе на злоупотребу дигиталних средстава и медија (мобилни телефони, таблети, компјутери), уз појаву патолошког онлајн коцкања и клађења.
У целом свету постоји појачана толеранција на различите облике легализације супстанци, под различитим објашњењима и образложењима, што се на неки начин одражава и на размишљање младих људи у нашој средини, упозорава психијатар.
"Када је реч о дигиталним медијима и средствима која се појављују на свакодневном нивоу, ту примећујемо злоупотребу истих у огромном обиму. То је практично један “дигитални цунами” будући да млади врло често то користе без контроле или без довољног надзора у мери која полако прераста и у зависност”, објашњава др Митровић, шеф Дневне болнице Института у којој ради са малолетним пацијентима и њиховим родитељима.
Развој зависности је процес
Како каже, развој зависности јесте процес и не почиње нагло.
“У мотиве за улазак у злоупотребу супстанци убрајамо радозналост, неретко и досаду, као и притисак вршњака који су већ пробали неке супстанце и сматрају да је то нормално и пожељно у друштву. Што би рекли млади, нисте “ин” ако не урадите оно што та вршњачка група нуди као опцију. Са друге стране, има и младих који имају неке психолошке сметње па очекују да ће им их супстанце олакшати. Тако да су узроци настанка зависности код супстанци различити, али се увек почиње првим узимањем, без размишљања о томе да се испод тог осећаја које супстанце, односно дроге изазивају, дешавају патолошки, јако опасни процеси у организму који касније узимају свој здравствени данак на психолошком и на соматском, телесном нивоу”, наглашава др Митровић, гост подкаста “Породично…са Сандром Черин”.
Велики проблем код адолесцената представљају и несупстанцијалне зависности, односно пуно времена које млади проводе на интернету и друштвеним мрежама, слаже се и клинички психолог Снежана Мрвић, ПР Института за ментално здравље. Иако су, како наводи, млади данас интроспективнији него генерације пре њих, отворенији и више пажње придају бризи о менталном здрављу и превенцији, велика доступност информација на интернету је мач са две оштрице јер им даје могућност самодијагностиковања, што је погрешно.
"Треба имати на уму да је период адолесценције један врло осетљив период транзиције, формирања идентитета, нешто што захтева укључивање целог система породице како би се из њега изашло “разрешених конфликата”. И замислите када је једна тако осетљива млада особа стално на интернету, гледа Инстаграм где су наводно сви срећни, богати, заљубљени, идеалних фигура – колико то утиче на једно већ крхко самопоуздање и колико може да буде окидач за појаву анксиозности и депресије”, указује Снежана Мрвић која је и део тима у ЦЕЗАМ-у, центру посвећеном нези менталног здравља и благостања младих.
Игнорисање проблема не доводи до решења
На питање како приступити детету за које сумњамо да има неки проблем, др Светислав Митровић каже да опција игнорисања проблема и стављања “под тепих” неће довести до решења. Треба, додаје, покушати идентификовати проблем и применити добронамеран приступ, стрпљив и пун љубави.
“Дакле један смирен, сталожен приступ, без пребацивања и тражења кривца. У супротном, може се доћи у ситуацију да се млада особа повуче у себе јер се осећа “прозваним”. Родитељи ми често кажу да умеју да изађу из такта, да буду јако љути, изненађени и разочарани због неких поступака своје деце. Али, то је све из позиције тога како се ја осећам као родитељ, односно као особа. А да ли је то важније од онога шта ја треба да урадим у односу на своје дете? Не, није”, категоричан је психијатар.
Он подсећа да је чувени психијатар и психоаналитичар Карл Јунг говорио да коју год психотерапијску технику да примењујете треба да останете неко ко - има душу. Када сте родитељ, морате да будете флексибилни и да остане она најбоља намера да се помогне.
“Али, постоје родитељи који имају ону директорску "ја кажем, ти радиш" позицију, а има и родитеља који покушавају да буду другови са својом децом. То такође не функционише јер другарство није хијерархија која је овде адекватна у односу на појам родитељства. Родитељи у својим најбољим намерама некад комбинују решења, нека су успешна, нека погрешна и нема јасне формуле за све јер је свака породица на свој начин специфична и свака млада особа је на свој начин специфична. Зато не треба оклевати да се потражи стручна помоћ. Ми у терапији морамо да упознамо и младу особу и породицу да бисмо ту нашли неку формулу да се приближимо решавању проблема", каже психијатар.
Млади, додаје, често не желе да прихвате да имају проблем.
"То некад буде срамота, мисле да нису “ин” или да прихватање да имају проблем није део онога што њихови вршњаци траже и очекују од њих. Ту има читав низ препрека, али су све савладиве ако се довољно добро удружимо да то решимо”, појашњава др Митровић.
Овај став дели и психолог Снежана Мрвић која каже да је поверење између родитеља и деце јако важно како би породица могла да функционише, а проблеми, па и они попут развоја зависности, могли да се решавају.
“Родитељи треба да воде рачуна о томе шта њихова деца раде, са ким се друже и у каква искушења долазе, али и да својим понашањем покажу деци да су ту за њих. Да су ту за једног тинејџера који пролази један период који је буран сам по себи. Да покажу да треба да има поверења, да може да им каже кроз шта пролази, па и то – дошао је у искушење да проба марихуану са друштвом... Дакле, контрола родитеља, али уз неосуђујући став, мислим да је то кључно”, закључује Снежана Мрвић.
