https://sputnikportal.rs/20250429/riba-dinosaurus-prvi-put-snimljen-zivi-primerak-vrste-za-koju-se-verovalo-da-je-izumrla-video-1185240054.html
„Риба диносаурус“: Први пут снимљен живи примерак врсте за коју се веровало да је изумрла /видео/
„Риба диносаурус“: Први пут снимљен живи примерак врсте за коју се веровало да је изумрла /видео/
Sputnik Србија
Током експедиције „Unseen Expeditions“, истраживачи су успели да сниме први живи примерак врсте целакант у индонежанском архипелагу Малуку. Реч је о врсти... 29.04.2025, Sputnik Србија
2025-04-29T23:00+0200
2025-04-29T23:00+0200
2025-04-29T23:00+0200
наука и технологија
живи свет и генетика
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/04/1d/1185239645_0:0:896:504_1920x0_80_0_0_385f160e8ef4227bf8c04cfd153a18c5.jpg
Ово откриће представља значајан корак за науку и очување морских екосистема, јер је то први документовани сусрет са индонежанским целакантом (Latimeria menadoensis) у његовом природном станишту, на дубини од 145 метара испод површине мора.Целаканти су познати као "живи фосили". Фосили ове групе риба датирају више од 400 милиона година, много пре појаве диносауруса. Сматрало се да су изумрли све до 1938. године, када је пронађен живи примерак на обали Јужне Африке. Тај догађај је означен као једно од највећих биолошких открића 20. века.Данас се зна да су живе само две врсте целаканта: једна из западног Индијског океана, а друга из Индонезије. Оба се налазе на Црвеној листи ИУЦН-а – западноиндијски целакант је „критично угрожен” док је индонежански „рањив”.Снимак који је направио ронилац и истраживач Алексис Шапуи представља историјски тренутак, јер је то први пут да је живи индонежански целакант забележен у свом природном окружењу. Експедиција је користила напредне системе за дисање за роњење на дубину већу од 120 метара, а само посматрање је трајало неколико минута, након чега су уследили сати декомпресије.Ово откриће потврђује постојање погодних станишта за целаканте у водама источне Индонезије и указује на могућу ширу распрострањеност ове врсте него што се раније претпостављало. У научном раду објављеном у часопису "Nature", Шапуи упозорава да је још рано говорити о засебној популацији целаканта на архипелагу Малуку, али наглашава да је мало вероватно да на том огромном простору живи само један примерак.Откривена станишта у дубоким коралним гребенима су још један подсетник на потребу заштите осетљивих и угрожених врста које живе далеко од људских очију и које су све више угрожене због промене климе, риболова и других људских активности.Шапуи верује да ће ово откриће подстаћи неинвазивна истраживања, као што је прикупљање узорака ДНК са живих узорака без потребе за њиховим хватањем или повредом, што би могло да пружи кључне информације о генетици и дистрибуцији целиканта у Индонезији."Документовање ових ретких риба у њиховом природном станишту ће, надамо се, подстаћи локалне и националне власти да појачају напоре за очување биодиверзитета", закључио је истраживач.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/04/1d/1185239645_112:0:784:504_1920x0_80_0_0_e223c702bf36dafbf896bd2ae02391d5.jpgSputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
живи свет и генетика, друштво
живи свет и генетика, друштво
„Риба диносаурус“: Први пут снимљен живи примерак врсте за коју се веровало да је изумрла /видео/
Током експедиције „Unseen Expeditions“, истраживачи су успели да сниме први живи примерак врсте целакант у индонежанском архипелагу Малуку. Реч је о врсти познатој као "риба диносаурус", за коју се дуго веровало да је изумрла пре више од 70 милиона година.
Ово откриће представља значајан корак за науку и очување морских екосистема, јер је то први документовани сусрет са индонежанским целакантом (Latimeria menadoensis) у његовом природном станишту, на дубини од 145 метара испод површине мора.
Целаканти су познати као "живи фосили". Фосили ове групе риба датирају више од 400 милиона година, много пре појаве диносауруса. Сматрало се да су изумрли све до 1938. године, када је пронађен живи примерак на обали Јужне Африке. Тај догађај је означен као једно од највећих биолошких открића 20. века.
Данас се зна да су живе само две врсте целаканта: једна из западног Индијског океана, а друга из Индонезије. Оба се налазе на Црвеној листи ИУЦН-а – западноиндијски целакант је „критично угрожен” док је индонежански „рањив”.
Снимак који је направио ронилац и истраживач Алексис Шапуи представља историјски тренутак, јер је то први пут да је живи индонежански целакант забележен у свом природном окружењу. Експедиција је користила напредне системе за дисање за роњење на дубину већу од 120 метара, а само посматрање је трајало неколико минута, након чега су уследили сати декомпресије.
Ово откриће потврђује постојање погодних станишта за целаканте у водама источне Индонезије и указује на могућу ширу распрострањеност ове врсте него што се раније претпостављало. У научном раду
објављеном у часопису "Nature", Шапуи упозорава да је још рано говорити о засебној популацији целаканта на архипелагу Малуку, али наглашава да је мало вероватно да на том огромном простору живи само један примерак.
"Наша најновија запажања, заједно са истраживањима мезофотских коралних екосистема Малучког архипелага, потврђују не само присуство Латимерије, већ и постојање погодних станишта за ову древну рибу", пише Шапуи.
Откривена станишта у дубоким коралним гребенима су још један подсетник на потребу заштите осетљивих и угрожених врста које живе далеко од људских очију и које су све више угрожене због промене климе, риболова и других људских активности.
Шапуи верује да ће ово откриће подстаћи неинвазивна истраживања, као што је прикупљање узорака ДНК са живих узорака без потребе за њиховим хватањем или повредом, што би могло да пружи кључне информације о генетици и дистрибуцији целиканта у Индонезији.
"Документовање ових ретких риба у њиховом природном станишту ће, надамо се, подстаћи локалне и националне власти да појачају напоре за очување биодиверзитета", закључио је истраживач.