00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
ДОК АНЂЕЛИ СПАВАЈУ
Мирослав Миро Станишић: Земљом ходам, а неба се држим
20:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
Застава Србије - Sputnik Србија, 1920
СРБИЈА
Најновије вести, анализе и занимљивости из Србије

Шта је Србија најавила Европској унији у нон-пејперу о којем прича комесарка Марта Кос

© Sputnik / Лола ЂорђевићПразна столица испод застава ЕУ и Србије
Празна столица испод застава ЕУ и Србије - Sputnik Србија, 1920, 29.04.2025
Пратите нас
Комесарка за проширење Европске уније Марта Кос долази у Београд да, између осталог, како је рекла, провери да ли је Србија испунила све што је обећала, а "обећала је много тога", у незваничном документу тзв. нон-пејперу, који је послала Европској унији крајем прошле године.
РТ Балкан је добио на увид писмо у којем се наводи да је "стратешки циљ Србије чланство у ЕУ", да је Србија спремна за пуно усклађивање са ЕУ режимима санкција до уласка у ЕУ, а наводи се и да је "највећи пакет помоћи Украјини, од земаља Западног Балкана, послала Србија".
У тексту се прецизира да је Београд спреман да се у потпуности усклади са "тековинама ЕУ са циљем да се преговори о приступању заврше до краја 2026. године".

О заједничкој спољној и безбедносној политици

"Србија наставља да значајно и суштински доприноси заједничкој спољној и безбедносној политици и стратешки је партнер ЕУ. Спремна је да побољша своју усклађеност са политиком ЕУ, а са циљем потпуне усклађености у тренутку приступања ЕУ. У међувремену, Србија је повећала проценат своје усклађености на 58 процената, у поређењу са 51 одсто, како је наведено у последњем годишњем извештају Европске комисије, чиме је показала намеру да побољша стопу усклађености", пише у документу.
У делу који се односи на Украјину, наводи се да је од "почетка руске агресије на Украјину, Србија јасно показала свој став о поштовању територијалног интегритета и суверенитета Украјине", а заступала га је у међународним организацијама.
Као пример, наводи се Декларација 3. самита Украјина-Југоисточна Европа у Дубровнику, 9. октобра 2024. године, који је Србија подржала.
"Србија је пружила највећи пакет помоћи Украјини међу партнерима региона Западног Балкана. Србија је спремна да настави и даље јача своју подршку Украјини, укључујући значајан пакет енергетске опреме и размену искуства у преговорима о чланству у ЕУ", наводи Београд.
Подсећа се да су медијски закони усвојени у октобру 2023. године допринели транспарентнијем оквиру за медије и медијском плурализму, помиње се да ће Србија покренути поступак за именовање новог Савета РЕМ-а, што се у међувремену и догодило.
Такође, као плус наводи се и да је ОДИХР, као канцеларија ОЕБС-а, посматрала "различите изборне процесе у Србији током више од 20 година", а да су препоруке ОДИХР већином прихваћене. Наводи се и да се наставља на промени законске регулативе о бирачком списку.

Србија сматра ЕУ стратешким партнером

У писму се Београд осврнуо и на енергетику, уз оцену да су "енергетска безбедност и диверсификација извора од највеће важности". У том смислу, Србија је спремна да створи услове за пуни рад бугарско-српског гасног интерконектора и да финализује споразум са Румунијом о изградњи интерконектора. Иначе, овим потезима Србија смањује зависност од руског гаса.
"У том контексту, Србија се обавезала да ће у потпуности спровести све своје обавезе које произилазе из Споразума о путу ка нормализацији и његовог Анекса о имплементацији, као и свих прошлих споразума из дијалога. Србија ће се уздржати од било каквог једностраног потеза", наводи се.
Писмо се завршава речима да "Србија сматра ЕУ кључним стратешким партнером", да је преузела велике кораке ка усклађивању са визном политиком ЕУ поновним увођењем виза захтева за шест земаља и да је спремна да настави у том смеру.
Крајем прошле године, било је речи да ће Србија коначно добити отварање кластера, али се то није десило.
Иначе, Марта Кос је најавила да ће током посете Србији разговарати са председником Александром Вучићем, премијером Ђуром Мацутом, председницом Скупштине Аном Брнабић, представницима цивилног друштва, студентима...
Погледајте и:
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала