https://sputnikportal.rs/20250506/danas-je-djurdjevdan-cesta-srpska-slava-i-praznik-sa-najvise-obicaja-1185434208.html
Данас је Ђурђевдан, честа српска слава и празник са највише обичаја
Данас је Ђурђевдан, честа српска слава и празник са највише обичаја
Sputnik Србија
Српска православна црква (СПЦ) данас слави Светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру, а Ђурђевдан је једна од... 06.05.2025, Sputnik Србија
2025-05-06T07:31+0200
2025-05-06T07:31+0200
2025-05-06T07:31+0200
друштво
друштво
србија – друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/12/1162586442_0:76:2730:1612_1920x0_80_0_0_069e73979fc1b204f83d3e37a3c8259f.jpg
Према предању, овај светитељ заштитник професија, организација и болесника, рођен је између 275 и 280. године у малоазијској области Кападокији, у богатој и угледној хришћанској породици.Кад му је отац пострадао као хришћанин, мајка се преселила у Палестину, где је дечак одрастао.Већ у 20. години доспео је до чина трибуна у служби цара Диоклецијана. У то време цар је започео велики прогон хришћана, а Ђорђе је ступио пред цара и рекао да је и он хришћанин.Тиме је започело његово страдање за веру. Тамница и страшна мучења нису га поколебали, он се непрестано молио Богу и Бог га је исцељивао и спасавао смрти.Када је Ђорђе молитвом васкрсао једног покојника, многи су примили веру Христову, а међу њима је била и царева жена Александра.Цар је потом одлучио да Ђорђа и своју жену осуди на смрт сечењем главе. Царица Александра је издахнула на путу до места погубљења, а Георгије је посечен 23. априла, односно 6. маја по новом календару 303. године.Приказ Светог Георгија који убија аждају, симбол паганства, заснован је на популарној легенди хришћанске митологије - Георгије и Аждаја.Ђурђевдан је у српском народу празник са највише обичаја. Обичај је да се плету венчићи од лековитих трава који се бацају у текућу воду. Верује се да венчић укућанима доноси здравље, а пољу берићет.Ако је на Ђурђевдан ведро време, биће плодна година, каже старо веровање, а ако пада киша, предстоји сушно лето.Према народним песмама, на Ђурђевдан су се састајали и хајдуци, па је тако Ђурђевдан хајдучки састанак.Српска православна црква га слави два пута годишње. Главни празник је Ђурђевдан и празнује се 6. маја по грегоријанском календару (23. априла по црквеном календару), а други је пренос моштију и обнављање Храма Светог Георгија - Ђурђиц, који се слави 16. новембра (3. новембра по црквеном календару).
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, србија – друштво
друштво, србија – друштво
Данас је Ђурђевдан, честа српска слава и празник са највише обичаја
Српска православна црква (СПЦ) данас слави Светог Георгија, једног од девет великомученика и првих страдалника за хришћанску веру, а Ђурђевдан је једна од најчешћих слава код Срба.
Према предању, овај светитељ заштитник професија, организација и болесника, рођен је између 275 и 280. године у малоазијској области Кападокији, у богатој и угледној хришћанској породици.
Кад му је отац пострадао као хришћанин, мајка се преселила у Палестину, где је дечак одрастао.
Већ у 20. години доспео је до чина трибуна у служби цара Диоклецијана. У то време цар је започео велики прогон хришћана, а Ђорђе је ступио пред цара и рекао да је и он хришћанин.
Тиме је започело његово страдање за веру. Тамница и страшна мучења нису га поколебали, он се непрестано молио Богу и Бог га је исцељивао и спасавао смрти.
Када је Ђорђе молитвом васкрсао једног покојника, многи су примили веру Христову, а међу њима је била и царева жена Александра.
Цар је потом одлучио да Ђорђа и своју жену осуди на смрт сечењем главе. Царица Александра је издахнула на путу до места погубљења, а Георгије је посечен 23. априла, односно 6. маја по новом календару 303. године.
Приказ Светог Георгија који убија аждају, симбол паганства, заснован је на популарној легенди хришћанске митологије - Георгије и Аждаја.
Ђурђевдан је у српском народу празник са највише обичаја. Обичај је да се плету венчићи од лековитих трава који се бацају у текућу воду. Верује се да венчић укућанима доноси здравље, а пољу берићет.
Ако је на Ђурђевдан ведро време, биће плодна година, каже старо веровање, а ако пада киша, предстоји сушно лето.
Према народним песмама, на Ђурђевдан су се састајали и хајдуци, па је тако Ђурђевдан хајдучки састанак.
Српска православна црква га слави два пута годишње. Главни празник је Ђурђевдан и празнује се 6. маја по грегоријанском календару (23. априла по црквеном календару), а други је пренос моштију и обнављање Храма Светог Георгија - Ђурђиц, који се слави 16. новембра (3. новембра по црквеном календару).
