https://sputnikportal.rs/20250512/zaharova-zapad-zeli-30-dnevno-primirje-kako-bi-kijevu-obezbedio-predah-1185681226.html
Захарова: Запад жели 30-дневно примирје, како би Кијеву обезбедио предах
Захарова: Запад жели 30-дневно примирје, како би Кијеву обезбедио предах
Sputnik Србија
Исте оне земље које су раније признале да су искористиле Минске споразуме да би добиле на времену у корист Кијева, данас траже 30-дневно примирје како би... 12.05.2025, Sputnik Србија
2025-05-12T21:06+0200
2025-05-12T21:06+0200
2025-05-12T21:06+0200
русија
русија
украјина
преговори
нормандијски формат
мински споразуми
марија захарова
мировни преговори
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/04/08/1184476360_0:0:3090:1739_1920x0_80_0_0_74cdee09493da79fe351939a929f96c9.jpg
У светлу извештаја о спремности Владимира Зеленског да дође у Истанбул 15. маја на разговоре о решавању украјинске кризе, Захарова је подсетила да се руски председник Владимир Путин састао са њим само једном, на самиту у Паризу у децембру 2019. године.„Међутим, тада није било речи о ‘продужењу’ Минских споразума. Ово питање није могло бити на дневном реду, будући да је ‘пакет мера’, потписан у Минску 12. фебруара 2015. године, био на неодређено време и садржао је конкретне споразуме о коначном решењу унутарукрајинског сукоба између Кијева, Доњецка и Луганска, а одобрио га је Савет безбедности УН.Као и на претходним „нормандијским“ самитима 2015. године у Паризу и 2016. године у Берлину, поменути самит је разматрао конкретне кораке усмерене на пуну имплементацију од стране, пре свега Кијева, конкретних одредби минског „пакета мера“, објаснила је она.Захарова је скренула пажњу на чињеницу да је париски самит 2019. године остао упамћен по шокантном преговарачком потезу Зеленског, који је неочекивано за све одбио да одобри коначни документ, који је био унапред договорен, укључујући и од стране Кијева, захтевајући да се из њега уклони одредба о раздвајању снага дуж целе контакт-линије.„Уместо тога, инсистирао је на формулацији о раздвајању само на три деонице. Међутим, накнадно није испунио ни те обавезе“, закључила је Захарова.Путин је 11. маја предложио властима у Кијеву да без предуслова наставе директне преговоре који су прекинути 2022. године. Након тога, турски председник је подржао Путинову иницијативу, истичући своју спремност да обезбеди платформу у Истанбулу. Амерички председник Доналд Трамп, након Путиновог предлога рекао да је то потенцијално велики дан за Русију и Украјину и обећао да ће наставити сарадњу са обема странама. Зеленски је, са своје стране, затражио да руска страна потврди потпуни прекид ватре од 12. маја.Након тога је председник САД Доналд Трамп позвао Владимира Зеленског да пристане на преговоре. Шеф кијевског режима је, реагујући на овај позив, на друштвеној мрежи Икс написао да ће у четвртак у Турској лично чекати руског председника, иако је претходно категорично одбио да предузме такав корак док се не успостави дугорочни прекид ватре. Истовремено, администрација турског председника Реџепа Тајипа Ердогана је за саопштила да нема информација о плановима Зеленског да посети Турску 15. маја.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20250512/erdogan-nadam-se-da-planirani-razgovori-o-ukrajini-nece-biti-uzaludni-1185679191.html
украјина
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
русија, украјина, преговори, нормандијски формат, мински споразуми, марија захарова, мировни преговори
русија, украјина, преговори, нормандијски формат, мински споразуми, марија захарова, мировни преговори
Захарова: Запад жели 30-дневно примирје, како би Кијеву обезбедио предах
Исте оне земље које су раније признале да су искористиле Минске споразуме да би добиле на времену у корист Кијева, данас траже 30-дневно примирје како би обновиле борбену способност кијевског режима, изјавила је портпарол руског Министарства спољних послова Марија Захарова.
„Кијеву су Берлин и Париз помогли да се припреми за овај рат. Бивша немачка канцеларка Ангела Меркел и бивши француски председник Франсоа Оланд су 2022. године рекли да нико није планирао да спроводи Минске споразуме, а сами споразуми били су потребни да би се купило време Украјини да се припреми за решавање ‘проблема Донбаса’ војним путем. Данас, исте те земље траже 30-дневно примирје како би Кијеву дале предах да обнови свој војни потенцијал и настави конфронтацију са Русијом“, наводи се у коментару Захарове објављеном на сајту руског Министарства спољних послова.
У светлу извештаја о спремности Владимира Зеленског да дође у Истанбул 15. маја на разговоре о решавању украјинске кризе, Захарова је подсетила да се руски председник Владимир Путин састао са њим само једном, на самиту у Паризу у децембру 2019. године.
„Међутим, тада није било речи о ‘продужењу’ Минских споразума. Ово питање није могло бити на дневном реду, будући да је ‘пакет мера’, потписан у Минску 12. фебруара 2015. године, био на неодређено време и садржао је конкретне споразуме о коначном решењу унутарукрајинског сукоба између Кијева, Доњецка и Луганска, а одобрио га је Савет безбедности УН.
Као и на претходним „нормандијским“ самитима 2015. године у Паризу и 2016. године у Берлину, поменути самит је разматрао конкретне кораке усмерене на пуну имплементацију од стране, пре свега Кијева, конкретних одредби минског „пакета мера“, објаснила је она.
Захарова је скренула пажњу на чињеницу да је париски самит 2019. године остао упамћен по шокантном преговарачком потезу Зеленског, који је неочекивано за све одбио да одобри коначни документ, који је био унапред договорен, укључујући и од стране Кијева, захтевајући да се из њега уклони одредба о раздвајању снага дуж целе контакт-линије.
„Уместо тога, инсистирао је на формулацији о раздвајању само на три деонице. Међутим, накнадно није испунио ни те обавезе“, закључила је Захарова.
Путин је 11. маја предложио властима у Кијеву да без предуслова
наставе директне преговоре који су прекинути 2022. године. Након тога, турски председник је подржао Путинову иницијативу, истичући своју спремност да обезбеди платформу у Истанбулу. Амерички председник Доналд Трамп, након Путиновог предлога рекао да је то потенцијално велики дан за Русију и Украјину и обећао да ће наставити сарадњу са обема странама. Зеленски је, са своје стране, затражио да руска страна потврди потпуни прекид ватре од 12. маја.
Након тога је председник САД Доналд
Трамп позвао Владимира Зеленског да пристане на преговоре. Шеф кијевског режима је, реагујући на овај позив, на друштвеној мрежи Икс написао да ће у четвртак
у Турској лично чекати руског председника, иако је претходно категорично одбио да предузме такав корак док се не успостави дугорочни прекид ватре. Истовремено, администрација турског председника Реџепа Тајипа Ердогана је за саопштила да нема информација о плановима Зеленског да посети Турску 15. маја.
