https://sputnikportal.rs/20250522/udar-na-srpsku-sputnjiku-potvrdjeno-sta-pise-u-francusko-nemackom-non-pejperu-o-bih-1186001565.html
Удар на Српску: Спутњику потврђено шта пише у француско-немачком нон-пејперу о БиХ
Удар на Српску: Спутњику потврђено шта пише у француско-немачком нон-пејперу о БиХ
Sputnik Србија
Немачка и Француска саставиле документ, тзв. нон-пејпер који се односи на Босну и Херцеговину, а заправо је удар на Републику Српску, поврђено је данас... 22.05.2025, Sputnik Србија
2025-05-22T19:17+0200
2025-05-22T19:17+0200
2025-05-22T19:17+0200
регион
регион – политика
босна и херцеговина (бих)
република српска (рс)
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/04/16/1171357552_0:120:1280:840_1920x0_80_0_0_72fc8c7b862f2f61aa302192dc73a80f.jpg
Како је данас објављено после седнице Савета за националну безбедност, председник Србије Александар Вучић упознао је чланове Савета са документом који су направиле Француска и Немачка, а за који је речено да отежава позицију Републике Српске.Спутњик сазнаје да се у нон паперу позива на изолацију руководства Српске као и на увођење санкција финансијских санкција Српској, а бегунцима од правосуђа политичких. И то на нивоу ЕУ.Занимљиво је да је на акцију позван и такозвани високи представник Кристијан Шмит.Документ је дистрибуиран под називом "Одговори на нападе Републике Српске на уставни поредак БиХ".Садржај нон пејпера објављујемо у наставку:Овај документ је ажурирани документ поднет 3. новембра 2023. и написан је у светлу закључака Политичког и сигурносног комитета (ПСЦ) договорених 26. марта 2025. који су утрли пут даљем активном ангажману држава чланица ЕУ у вези с текућом кризом у Босни и Херцеговини.ОбразложењеТренутна уставна криза у БиХ најтежи је изазов суверенитету, јединству, као и функционалном и територијалном интегритету БиХ у последњих 30 година од потписивања Општег оквирног споразума за мир. Током протеклих седмица, радње и правни процеси унутар РС након првостепене пресуде против председника РС Милорада Додика 26. фебруара 2025. отворени су напади на уставни поредак БиХ, каже се у документу.Наиме:Европска унија и њене државе чланице изразиле су, како у различитим форматима тако и једнострано, своју недвосмислену осуду ових дела, називајући их претњом функционалности институција земље и темељним слободама њених грађана. Ови акти су у супротности са обвезама које је БиХ преузела на свом путу према ЕУ, годину дана након одлуке Европског већа о отварању преговора о приступању Босне и Херцеговине Европској унији.Европска унија се у закључцима Већа од 17. децембра 2024. осврнула на могуће одговоре ЕУ на радње и актере који поткопавају и угрожавају уставни поредак, суверенитет, територијални интегритет и међународни субјективитет БиХ. ЕУ је нагласила потребу за проценом свих опција и озбиљних последица доступних у алатима ЕУ.Европска унија је надаље потврдила да је и даље посвећена Општем оквирном споразуму за мир из Дејтона и Париза и уставном поретку БиХ. Штавише, Европска унија озбиљно схвата своју одговорност за стабилност и мир у БиХ и регији Западног Балкана.ЦиљЛокална одговорност у мирном решавању кризе остаје кључна. Локалне власти и њихове акције морају управљати ситуацијом. Спољашњи утицај мора бити ограничен.Циљ Европске уније и даље је да помогне у очувању и изградњи мирне, стабилне, суверене и независне функционалне европске државе Босне и Херцеговине, која се придржава својих обавеза према начелима и вредностима на којима се заснива Европска унија, демократска друштва и владавина права, те према будућности Босне и Херцеговине унутар Европске уније.Непосредни циљ је укидање неуставних закона и повлачење новог нацрта устава. Морају се истражити све могућности за остварење овог циља.Трајно решење кризе захтеваће, посебно, потпуни и неповратни повратак Републике Српске уставном поретку Босне и Херцеговине, поновну доследност босанских Срба правилном функционисању државних институција и њихову поновну доследност предузимању свих релевантних корака утврђених у препоруци Комисије од 12. октобра 2022. за напредак у процесу приступања ЕУ.Следећи корациСледеће акције требало би да буду део алата Европске уније:1) Финансијска подршкаСваки пројект који директно или деломично користи РС у оквиру Инвестиционог оквира за Западни Балкан требало би да останеобустављен. Државе чланице требало би с Комисијом да истраже могућности прекида двају обустављених пројеката. Комисија би требало да се суздржи од предлагања нових пројеката корисних за РС. Развијени су критеријуми за одмрзавање ових мера након што руководство РС предузме конструктивне акције. Државе чланице мораће се претходно консултовати.ЕУ би требало да се обрати другим релевантним међународним финансијским институцијама попут Светске банке како би се осигурало да усвоје сличан приступ.Билатерална финансијска помоћ пројектима који директно или деломично користе РС требало би обуставити.2) СанкцијеЕвропска унија требало би да размотри циљану употребу оквира за рестриктивне мере (Одлука Већа 2011/173/ЗВСП) с обзиром на ситуацију у Босни и Херцеговини, усвајајући рестриктивне мере против појединаца.Очекујемо предлоге високог представника/потпредседнице у наредним седмицама у том погледу.У недостатку консензуса на европском нивоу, националне мере, укључујући циљане појединачне мере, попут националних забрана путовања, требало би испитати и координирати међу државама чланицама. Усвајање мера од стране појединачних држава чланица ЕУ требало би бити попраћено локалним решењима која би требало да буду приоритетна. Националне мере су привремене и реверзибилне рестриктивне мере којима је циљ да изазову промену у понашању циљаних субјеката и појединаца.3) ПроширењеЕУ и њене државе чланице треба да нагласе да су поступци РС у супротности са европским путем Босне и Херцеговине и интересима становништва БиХ, укључујући становништво Републике Српске. Напредак у процесу приступања зависиће о спровођењу потребних корака наведених у препоруци Комисије од 12. октобра 2022. Истовремено, ЕУ и њене државе чланице требало би да усмере своју јавну комуникацију на користи европских интеграција.4) Контакти са званичницима РСИнформације ЕУ и њених држава чланица упућене званичницима владе РС или СНСД-а требало би да се фокусирају на наглашавање ризика даљег спровођења неуставног курса председника РС Додика. Ове комуникације требале би укључивати поруке о отворености и спремности ЕУ да смири напетости чим промена политика постане видљива, као и ангажман са опозицијом РС и цивилног друштва. Контакти на високом нивоу са осуђеним или оптуженим челницима РС (М. Додик, Р. Стевандић и Н. Вишковић) требали би да се обуставе, закључује се у документу.Погледајте и:
босна и херцеговина (бих)
република српска (рс)
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
регион – политика, босна и херцеговина (бих), република српска (рс)
регион – политика, босна и херцеговина (бих), република српска (рс)
Удар на Српску: Спутњику потврђено шта пише у француско-немачком нон-пејперу о БиХ
Немачка и Француска саставиле документ, тзв. нон-пејпер који се односи на Босну и Херцеговину, а заправо је удар на Републику Српску, поврђено је данас Спутњику. Како нам је речено, документ је датиран на 12. мај, назван је "Одговори на нападе Републике Српске на уставни поредак БиХ".
Како је данас објављено после седнице Савета за националну безбедност, председник Србије Александар Вучић упознао је чланове Савета са документом који су направиле Француска и Немачка, а за који је речено да отежава позицију Републике Српске.
Спутњик сазнаје да се у нон паперу позива на изолацију руководства Српске као и на увођење санкција финансијских санкција Српској, а бегунцима од правосуђа политичких. И то на нивоу ЕУ.
Занимљиво је да је на акцију позван и такозвани високи представник Кристијан Шмит.
Документ је дистрибуиран под називом "Одговори на нападе Републике Српске на уставни поредак БиХ".
Садржај нон пејпера објављујемо у наставку:
Овај документ је ажурирани документ поднет 3. новембра 2023. и написан је у светлу закључака Политичког и сигурносног комитета (ПСЦ) договорених 26. марта 2025. који су утрли пут даљем активном ангажману држава чланица ЕУ у вези с текућом кризом у Босни и Херцеговини.
Тренутна уставна криза у БиХ најтежи је изазов суверенитету, јединству, као и функционалном и територијалном интегритету БиХ у последњих 30 година од потписивања Општег оквирног споразума за мир. Током протеклих седмица, радње и правни процеси унутар РС након првостепене пресуде против председника РС Милорада Додика 26. фебруара 2025. отворени су напади на уставни поредак БиХ, каже се у документу.
Одлука о мерама и задацима који произлазе из неуставних одлука и радњи неуставних институција БиХ од 26. фебруара 2025.
Закон о Високом судском и тужилачком већу РС од 27. фебруара 2025.
Закон о непримени закона и забрани деловања вануставних институција БиХ у РС (Суд БиХ, Тужилаштво БиХ, СИПА) од 27. фебруара 2025.
Измене и допуне Кривичног закона РС од 27. фебруара 2025.
Закон о посебном регистру и јавности рада непрофитних организација од 27. фебруара 2025.
Нацрт Устава РС од 13. марта 2025.
Закон о заштити уставног поретка РС од 13. марта 2025.
Европска унија и њене државе чланице изразиле су, како у различитим форматима тако и једнострано, своју недвосмислену осуду ових дела, називајући их претњом функционалности институција земље и темељним слободама њених грађана. Ови акти су у супротности са обвезама које је БиХ преузела на свом путу према ЕУ, годину дана након одлуке Европског већа о отварању преговора о приступању Босне и Херцеговине Европској унији.
Европска унија се у закључцима Већа од 17. децембра 2024. осврнула на могуће одговоре ЕУ на радње и актере који поткопавају и угрожавају уставни поредак, суверенитет, територијални интегритет и међународни субјективитет БиХ. ЕУ је нагласила потребу за проценом свих опција и озбиљних последица доступних у алатима ЕУ.
Европска унија је надаље потврдила да је и даље посвећена Општем оквирном споразуму за мир из Дејтона и Париза и уставном поретку БиХ. Штавише, Европска унија озбиљно схвата своју одговорност за стабилност и мир у БиХ и регији Западног Балкана.
Локална одговорност у мирном решавању кризе остаје кључна. Локалне власти и њихове акције морају управљати ситуацијом. Спољашњи утицај мора бити ограничен.
Циљ Европске уније и даље је да помогне у очувању и изградњи мирне, стабилне, суверене и независне функционалне европске државе Босне и Херцеговине, која се придржава својих обавеза према начелима и вредностима на којима се заснива Европска унија, демократска друштва и владавина права, те према будућности Босне и Херцеговине унутар Европске уније.
Непосредни циљ је укидање неуставних закона и повлачење новог нацрта устава. Морају се истражити све могућности за остварење овог циља.
Трајно решење кризе захтеваће, посебно, потпуни и неповратни повратак Републике Српске уставном поретку Босне и Херцеговине, поновну доследност босанских Срба правилном функционисању државних институција и њихову поновну доследност предузимању свих релевантних корака утврђених у препоруци Комисије од 12. октобра 2022. за напредак у процесу приступања ЕУ.
Следеће акције требало би да буду део алата Европске уније:
Сваки пројект који директно или деломично користи РС у оквиру Инвестиционог оквира за Западни Балкан требало би да останеобустављен. Државе чланице требало би с Комисијом да истраже могућности прекида двају обустављених пројеката. Комисија би требало да се суздржи од предлагања нових пројеката корисних за РС. Развијени су критеријуми за одмрзавање ових мера након што руководство РС предузме конструктивне акције. Државе чланице мораће се претходно консултовати.
ЕУ би требало да се обрати другим релевантним међународним финансијским институцијама попут Светске банке како би се осигурало да усвоје сличан приступ.
Билатерална финансијска помоћ пројектима који директно или деломично користе РС требало би обуставити.
Европска унија требало би да размотри циљану употребу оквира за рестриктивне мере (Одлука Већа 2011/173/ЗВСП) с обзиром на ситуацију у Босни и Херцеговини, усвајајући рестриктивне мере против појединаца.
Очекујемо предлоге високог представника/потпредседнице у наредним седмицама у том погледу.
У недостатку консензуса на европском нивоу, националне мере, укључујући циљане појединачне мере, попут националних забрана путовања, требало би испитати и координирати међу државама чланицама. Усвајање мера од стране појединачних држава чланица ЕУ требало би бити попраћено локалним решењима која би требало да буду приоритетна. Националне мере су привремене и реверзибилне рестриктивне мере којима је циљ да изазову промену у понашању циљаних субјеката и појединаца.
ЕУ и њене државе чланице треба да нагласе да су поступци РС у супротности са европским путем Босне и Херцеговине и интересима становништва БиХ, укључујући становништво Републике Српске. Напредак у процесу приступања зависиће о спровођењу потребних корака наведених у препоруци Комисије од 12. октобра 2022. Истовремено, ЕУ и њене државе чланице требало би да усмере своју јавну комуникацију на користи европских интеграција.
4) Контакти са званичницима РС
Информације ЕУ и њених држава чланица упућене званичницима владе РС или СНСД-а требало би да се фокусирају на наглашавање ризика даљег спровођења неуставног курса председника РС Додика. Ове комуникације требале би укључивати поруке о отворености и спремности ЕУ да смири напетости чим промена политика постане видљива, као и ангажман са опозицијом РС и цивилног друштва. Контакти на високом нивоу са осуђеним или оптуженим челницима РС (М. Додик, Р. Стевандић и Н. Вишковић) требали би да се обуставе, закључује се у документу.
