https://sputnikportal.rs/20250528/novi-evropski-projekat-koji-bez-amerike-postaje--nemoguca-misija-1186175126.html
Нови европски пројекат који без Америке постаје – немогућа мисија
Нови европски пројекат који без Америке постаје – немогућа мисија
Sputnik Србија
Идеја о стварању европске безбедносне структуре без учешћа Вашингтона је пројекат на дугом штапу и никако не може да буде остварен онако како су то замислили... 28.05.2025, Sputnik Србија
2025-05-28T21:01+0200
2025-05-28T21:01+0200
2025-05-28T21:01+0200
свет
свет
свет – политика
европска унија (еу)
безбедност
нато
сад
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/111819/96/1118199612_59:0:3664:2028_1920x0_80_0_0_99714fa5d69ffc87fb931c2ce6ae5ea1.jpg
Овако генерал у пензији Божидар Форца коментарише одлуку европских министара о стварању одбрамбеног фонда у вредности од 150 милијарди евра, због забринутости од, како је саопштено, руског напада у будућности и сумњи у вези са безбедносним обавезама САД према ЕУ.Одлука је описана као последњи правни корак у успостављању шеме Безбедносне акције за Европу (САФЕ), која је подржана заједничким задуживањем ЕУ и која ће исплаћивати кредите европским земљама за заједничке одбрамбене пројекте.Европа би да се безбедносно осамосталиВећ дуже време западноевропски политичари наглашавају потребу за стварањем заједничких војних снага, у чему се највише истицао француски председник Емануел Макрон. У недавној прошлости њему се придружио и немачки канцелар Фридрих Мерц, а са формирањем „коалиције вољних“ целом пројекту се из прикрајка придружује и Велика Британија.Чини се да су планови европских држава за стварање самосталне безбедносне структуре добили на замаху са доласком Доналда Трампа на власт – он је поновио захтеве из прошлог мандата да европске државе повећају издатке за одбрану, а амерички потпредседник Џеј Ди Венс само је додатно уплашио савезнике преко океана изјавама да Вашингтон неће издржавати европске војске.Све то наводи на помисао да западноевропске државе покушавају да се у безбедносном смислу осамостале и изађу испод кишобрана Вашингтона. Међутим, могу ли оне то да издрже? Са друге стране, значи ли то да западноевропски политичари желе да виде Вашингтон изван европског безбедносног система?Безбедност без САД – немогућа мисијаПрема Форциним речима, да би се Европа осамосталила у безбедносном смислу, мора да постане технолошки једнака својим ривалима, а она то није. Европске државе, попут Немачке изражавају намеру да врате војну обавезу, али ту се ради само о повећању броја људи, што може да буде контрапродуктивно, ако технолошки заостајете. Зато је европски пројект на дугом штапу.Са Форциним гледиштем сагласан је и војни аналитичар Андреј Млакар. На формирање Безбедносне акције за Европу треба гледати као на потребу западноевропских земаља да се окупе и преко ноћи створе нову војску, након што су се не тако давно добровољно разоружале, а не као на покушај разградње НАТО-а, објашњава он.Управо то „преко ноћи“ је корак који је за европске државе немогућ јер, не само да је питање где пронаћи средства за тако нешто, него не постоји ни консензус око тога ко би био лидер савеза који би искључио САД. Зато је Вашингтон и даље незаобилазан играч у европској безбедносној политици. Али, чак и када би биле искључене из савеза, САД би на њему ипак профитирале, објашњава Млакар.Европа нема новца за безбедностНа питање могу ли европске државе да поднесу финансијски терет формирања војних снага одговара економиста др Мирослав Јовановић, некадашњи професор Универзитета у Женеви. Могу, каже он, али све има своју цену. А цена је смањење трошкова за инфраструктуру, школство или здравство.Са друге стране, ЕУ не може да се дефицитно задужује, јер је то забрањено Лисабонским споразумом, тако да ситуација наизглед личи на безизлазну.Од краја Другог светског рата, западна Европа није успела да формира самосталну безбедносну политику, иако Други стуб споразума из Мастрихта то подразумева.Примат је увек имао НАТО. Још 1947. формиран је Западноевропски савез, а 1952. зачета је идеја о европској политичкој и одбрамбеној заједници. Међутим, Западноевропска унија, нити планови француског председника Шарла Дегола, нису дали резултате.Након 1992, такође је било покушаја да се створе заједничке војне снаге, па је формиран и Европски корпус, који је остао само војна снага на папиру.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20250527/eu-odobrila-stvaranje-odbrambenog-fonda-u-vrednosti-od-150-milijardi-evra-1186133257.html
сад
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
свет, свет – политика, европска унија (еу), безбедност, нато, сад
свет, свет – политика, европска унија (еу), безбедност, нато, сад
Нови европски пројекат који без Америке постаје – немогућа мисија
Идеја о стварању европске безбедносне структуре без учешћа Вашингтона је пројекат на дугом штапу и никако не може да буде остварен онако како су то замислили западноевропски лидери. Европа у технолошком, нити у било ком другом смислу не може да се мери ни са Русијом, нити са САД на кратак рок.
Овако генерал у пензији Божидар Форца коментарише одлуку европских министара о стварању одбрамбеног фонда у вредности од 150 милијарди евра, због забринутости од, како је саопштено, руског напада у будућности и сумњи у вези са безбедносним обавезама САД према ЕУ.
Одлука је описана као последњи правни корак у успостављању шеме Безбедносне акције за Европу (САФЕ), која је подржана заједничким задуживањем ЕУ и која ће исплаћивати кредите европским земљама за заједничке одбрамбене пројекте.
Европа би да се безбедносно осамостали
Већ дуже време западноевропски политичари наглашавају потребу за стварањем заједничких војних снага, у чему се највише истицао француски председник Емануел Макрон. У недавној прошлости њему се придружио и немачки канцелар Фридрих Мерц, а са формирањем „коалиције вољних“ целом пројекту се из прикрајка придружује и Велика Британија.
Чини се да су планови европских држава за стварање самосталне безбедносне структуре добили на замаху са доласком Доналда Трампа на власт – он је поновио захтеве из прошлог мандата да европске државе повећају издатке за одбрану, а амерички потпредседник Џеј Ди Венс само је додатно уплашио савезнике преко океана изјавама да Вашингтон неће издржавати европске војске.
Све то наводи на помисао да западноевропске државе покушавају да се у безбедносном смислу осамостале и изађу испод кишобрана Вашингтона. Међутим, могу ли оне то да издрже? Са друге стране, значи ли то да западноевропски политичари желе да виде Вашингтон изван европског безбедносног система?
Безбедност без САД – немогућа мисија
Према Форциним речима, да би се Европа осамосталила у безбедносном смислу, мора да постане технолошки једнака својим ривалима, а она то није. Европске државе, попут Немачке изражавају намеру да врате војну обавезу, али ту се ради само о повећању броја људи, што може да буде контрапродуктивно, ако технолошки заостајете. Зато је европски пројект на дугом штапу.
„Могуће је да се створи „европски НАТО“, у коме би доминантну улогу добио квадрат Лондон-Варшава-Берлин-Париз, али ту би било сукоба ко би био лидер, јер Макрон својата Европску политичку заједницу, а Лондон никада неће одустати од водеће позиције. Немачка се враћа, а Пољска је амерички тег против свих европских држава изузев Велике Британије“, истиче Форца.
Са Форциним гледиштем сагласан је и војни аналитичар Андреј Млакар. На формирање Безбедносне акције за Европу треба гледати као на потребу западноевропских земаља да се окупе и преко ноћи створе нову војску, након што су се не тако давно добровољно разоружале, а не као на покушај разградње НАТО-а, објашњава он.
Управо то „преко ноћи“ је корак који је за европске државе немогућ јер, не само да је питање где пронаћи средства за тако нешто, него не постоји ни консензус око тога ко би био лидер савеза који би искључио САД. Зато је Вашингтон и даље незаобилазан играч у европској безбедносној политици. Али, чак и када би биле искључене из савеза, САД би на њему ипак профитирале, објашњава Млакар.
„САД би могле да буду добављач. То значи да ће Европа куповати оружје од САД и на тај начин подићи америчку војну индустрију; куповаће америчке тенкове, авионе и ракете. Нешто ће продавати Украјини, али САД ће имати финансијску добит“, истиче Млакар.
Европа нема новца за безбедност
На питање могу ли европске државе да поднесу финансијски терет формирања војних снага одговара економиста др Мирослав Јовановић, некадашњи професор Универзитета у Женеви. Могу, каже он, али све има своју цену. А цена је смањење трошкова за инфраструктуру, школство или здравство.
Са друге стране, ЕУ не може да се дефицитно задужује, јер је то забрањено Лисабонским споразумом, тако да ситуација наизглед личи на безизлазну.
„Увек постоји излаз. Само какав је и који су приоритети? Шта да се ради, да се улаже у војску, што је у неку руку пасивно, или у нешто што је активно, а то су железнице, мостови, путеви и тако даље. Значи, увек постоји излаз, али ако се задужите, увек желите да имате неки повраћај. Из инфраструктуре и образовања има“, наводи Јовановић.
Од краја Другог светског рата, западна Европа није успела да формира самосталну безбедносну политику, иако Други стуб споразума из Мастрихта то подразумева.
Примат је увек имао НАТО. Још 1947. формиран је Западноевропски савез, а 1952. зачета је идеја о европској политичкој и одбрамбеној заједници. Међутим, Западноевропска унија, нити планови француског председника Шарла Дегола, нису дали резултате.
Након 1992, такође је било покушаја да се створе заједничке војне снаге, па је формиран и Европски корпус, који је остао само војна снага на папиру.
