Да ли је откривен доказ изгубљеног света: Откриће на дну мора мења разумевање људске еволуције
CC0 / Слика генерисана вештачком интелигенцијом /
Пратите нас
Научници су пронашли лобању хомо еректуса у мору уз обалу Индонезије. Ово откриће би могло да промени разумевање људске еволуције.
Лобања хомо еректуса, древног људског претка, пронађена је више од 140.000 година након што је први пут закопана, очувана испод слојева муља и песка у мореузу Мадура између острва Јава и Мадура, пише Дејли Мејл.
Стручњаци кажу да ово место може да представља први физички доказ изгубљеног света — праисторијског копна познатог као Сундаланд, које је некада повезивало југоисточну Азију у огромну тропску низију.
Поред лобање, истраживачи су пронашли 6.000 фосила животиња 36 различитих врста, укључујући фосиле комодских варана, бивола, јелена и слонова. Неки од ових фосила имају трагове сечења, што указује да су рани људи користили напредне стратегије лова.
Како су живели људи Сундланда
Откриће пружа ретки увид у живот древних људи и изгубљене пределе Сундаланда, показујући како су се рани људи прилагођавали променама у животној средини.
Фосили су заправо пронађени још 2011. године приликом вађења морског песка, али су тек недавно анализирани и прецизно означени, што представља значајну прекретницу у палеоантропологији.
"Овај период карактерише велика морфолошка разноликост и покретљивост хомининских популација у региону", рекао је археолог Харолд Бергхуис са Универзитета у Леидену, који је водио истраживање.
Лобања је била закопана у муљу више од 140.000 година, а недавно је потврђено да припада врсти хомо еректус, што мења досадашње схватање раног људског живота у југоисточној Азији.
Између 14.000 и 7.000 година пре нове ере, топљење глечера довело је до пораста нивоа мора за више од 120 метара, чиме су поплављене низијске области Сундаланда.
Откривени остаци пронађени су приликом ископавања морског дна, а превезени су на локацију за рекултивацију близу града Сурабаја, где су радници пронашли више од 6.000 фосила кичмењака и два људска фрагмента лобање.
140,000-year-old Homo erectus fossil remains were found under the seafloor of the Madura Strait. pic.twitter.com/pCxFLeIOS3
— Indonesian Pop Base (@IndoPopBase) May 22, 2025
Након тога, научници су спровели детаљна геолошка и археолошка истраживања. Анализом слојева седимента откривен је закопани речни систем древне реке Соло, која је некада текла преко сада потопљеног Сунда шелфа.
Седименти указују на богат речни екосистем током касног средњег плеистоцена, између 162.000 и 119.000 година пре нове ере.
Хомо еректус и прекретница
Хомо еректус је представљао велику прекретницу у људској еволуцији — први рани људи који су физички подсећали на нас: виши, мишићавији, са дужим ногама и краћим рукама.
Два фрагмента лобање — чеони и темени део — упоређена су са познатим фосилима хомо еректуса са локалитета Самбунгмацан на Јави. Сличности су потврдиле да фосили из мореуза Мадура заиста припадају овој врсти.
Међу бројним фосилима откривени су остаци изумрлог рода Стегодон, великих биљоједа сличних данашњим слоновима. Ове животиње су могле достићи висину до четири метра и тежину већу од 10 тона.
Њихови зуби су имали више гребена од раних слонова, али мање од савремених, што показује средњу фазу еволуције.
⚠️ WARNING: This post discusses scientific discoveries.
— True Crime Updates (@TrueCrimeUpdat) May 25, 2025
Scientists have discovered a 140,000-year-old Homo erectus skull buried beneath the sea in the Madura Strait off Indonesia, potentially rewriting the story of human origins. The skull, along with 6,000 animal fossils from… pic.twitter.com/NqhxuuvbUv
Такође су пронађени бројни остаци јелена, укључујући кости и зубе више врста, што указује на разнолик и здрав екосистем. Јелени су важни индикатори окружења — типично отворене шуме или саване са довољно воде и вегетације.
Пронађени су и остаци антилопа, који такође потврђују присуство травнатих и отворених станишта, а не густих шума.
Ово истраживање пружа први директни доказ присуства људских предака на сада потопљеним пределима Сундаланда, што побија ранија уверења о географским границама ширења хомо еректуса.
Истиче се и кључна улога подводних пејзажа у разумевању људске еволуције и миграција кроз југоисточну Азију.
Бергхуис и његов тим показали су како комбиновање геолошких, археолошких и палеоеколошких метода може осветлити изгубљена поглавља људске историје — скривена испод површине мора.
Како технологија подводног истраживања напредује, научници се надају да ће открити градове, фарме и сећања изгубљена у давно потопљеним земљама.
Погледајте и:
