https://sputnikportal.rs/20250529/milanovic-nijedna-drzava-nece-vise-uci-u-eu-mozda-samo-crna-gora-1186225169.html
Милановић: Ниједна држава неће више ући у ЕУ, можда само Црна Гора
Милановић: Ниједна држава неће више ући у ЕУ, можда само Црна Гора
Sputnik Србија
Председник Хрватске Зоран Милановић изјавио је данас да ниједна држава више неће да уђе у Европску унију, осим можда Црне Горе, а да се друге државе обмањују... 29.05.2025, Sputnik Србија
2025-05-29T16:00+0200
2025-05-29T16:00+0200
2025-05-29T16:00+0200
регион
регион – политика
регион
хрватска
европска унија (еу)
зоран милановић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/05/0d/1185706887_0:72:3385:1976_1920x0_80_0_0_ccc956429b31b65b7a4922ee8f39223f.jpg
„Нико више неће ући у Европску унију, можда још Црна Гора, а државе се обмањују лажним обећањима да ће постати чланице ЕУ не би ли се изнудили неки уступци. Од других се очекује да своју спољну политику подреде европским интересима, а то је обрачун са Москвом. Тако се ради и са Грузијом, која има снажан привредни раст захваљујући географском положају“, рекао је Милановић на предавању студентима Универзитета Север у Копривници, преноси загребачки Индекс.Он је говорио и о глобалним изазовима и политичком окружењу, а пре свега о рату у Украјини за који је рекао да је „рат исцрпљивања“, а не позициони рат као што је био Први светски рат.Додао је да се притом није водило рачуна о томе како ће Русија реаговати кад јој на границу дођу западне силе.„Таква политика можда је и довела до рата у Украјини“, рекао је Милановић.Говорећи о ЕУ, Милановић је оценио да она више није сила каквом се сматра.„Европа одлази у Кину и тамо држи предавања о људским правима, уместо да разговарамо о продаји европских аутомобила чија је продаја у значајном паду. Главни играчи на светској сцени су САД и Кина. Европа више нема ресурса, није лидер у иновацијама и знању“, рекао је Милановић.Додаје да је са друге стране ЕУ и успех јер је спречила сукобе и територијалне амбиције између чланица, без обзира што се ту и тамо „нешто распламса“.Говорећи о члану 5. НАТО-а који је настао 1949. године и који се руководи принципом „Сви за једнога, један за све“ Милановић каже да је пресуднан део текста да ће „чланице НАТО-а реаговати на адекватан начин у зависности од процене, укључујући и војну силу“.„То није апсолутна гаранција, то је питање добре вере, а Хрватска се понашала у доброј вери све време. Наша војска је била у Пољској и Литванији јер су „они нервозни због Руса. Ратно деловање у корист неког трећег!? У ситуацији кад те неко споља нападне једно је кад је породица мања, а кад се то надроби пуно је теже тиме управљати“, рекао је Милановић, додавши да ће се Хрватска солидарно понашати у оквиру војног савеза, али до неке границе.Погледајте и:
хрватска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
регион – политика, регион, хрватска, европска унија (еу), зоран милановић
регион – политика, регион, хрватска, европска унија (еу), зоран милановић
Милановић: Ниједна држава неће више ући у ЕУ, можда само Црна Гора
Председник Хрватске Зоран Милановић изјавио је данас да ниједна држава више неће да уђе у Европску унију, осим можда Црне Горе, а да се друге државе обмањују „лажним обећањима“.
„Нико више неће ући у Европску унију, можда још Црна Гора, а државе се обмањују лажним обећањима да ће постати чланице ЕУ не би ли се изнудили неки уступци. Од других се очекује да своју спољну политику подреде европским интересима, а то је обрачун са Москвом. Тако се ради и са Грузијом, која има снажан привредни раст захваљујући географском положају“, рекао је Милановић на предавању студентима Универзитета Север у Копривници,
преноси загребачки Индекс.
Он је говорио и о глобалним изазовима и политичком окружењу, а пре свега о рату у Украјини за који је рекао да је „рат исцрпљивања“, а не позициони рат као што је био Први светски рат.
„Тај рат је можда могао да се избегне да претенциозност европског начина размишљања није декларисала тезу по којој свака земља има право одлуке којем ће се војном савезу или асоцијацији придружити, чиме је терала Украјину да драстично окрене леђа сарадњи са Русијом“, рекао је Милановић.
Додао је да се притом није водило рачуна о томе како ће Русија реаговати кад јој на границу дођу западне силе.
„Таква политика можда је и довела до рата у Украјини“, рекао је Милановић.
Говорећи о ЕУ, Милановић је оценио да она више није сила каквом се сматра.
„Европа одлази у Кину и тамо држи предавања о људским правима, уместо да разговарамо о продаји европских аутомобила чија је продаја у значајном паду. Главни играчи на светској сцени су САД и Кина. Европа више нема ресурса, није лидер у иновацијама и знању“, рекао је Милановић.
Додаје да је са друге стране ЕУ и успех јер је спречила сукобе и територијалне амбиције између чланица, без обзира што се ту и тамо „нешто распламса“.
„Државе живе релативно сложно, а што се Хрватске тиче, она је од ЕУ добила новац, али јој је и јако пуно дала“, рекао је хрватски председник и додао да схвата забринутост земаља које се граниче са Русијом и сматра да је Хрватска у том погледу у лепом положају који произлази из тога што нас „части географија“.
Говорећи о члану 5. НАТО-а који је настао 1949. године и који се руководи принципом „Сви за једнога, један за све“ Милановић каже да је пресуднан део текста да ће „чланице НАТО-а реаговати на адекватан начин у зависности од процене, укључујући и војну силу“.
„То није апсолутна гаранција, то је питање добре вере, а Хрватска се понашала у доброј вери све време. Наша војска је била у Пољској и Литванији јер су „они нервозни због Руса. Ратно деловање у корист неког трећег!? У ситуацији кад те неко споља нападне једно је кад је породица мања, а кад се то надроби пуно је теже тиме управљати“, рекао је Милановић, додавши да ће се Хрватска солидарно понашати у оквиру војног савеза, али до неке границе.
