Двојац из ЕУ поставио Србима у БиХ ултиматум, али главна претња може само да их радује /видео/
© Sputnik / Маријана Колаковић
Пратите нас
Република Српска, која је успела да опстане чак и у време неупитне западне хегемоније, сад кад је моћ Запада у опадању утолико пре нема разлога да прихвата разне незваничне документе и ултиматуме сличне онима из 1914. и 1941. године, оцењују саговорници Спутњика поводом недавно лансираног француско-немачког плана за БиХ.
Ми Срби јесмо мали народ, али некад морате пружити отпор а велики ће, уверен је професор Филозофског факултета Милош Ковић, бити дрски и безобразни онолико колико ми то дозвољавамо
„Појављују се некакви нон-пејпери, то више нису ни међународни уговори, нити устави, то су непапири па сад заврћу руку Београду и Бањалуци да их прихвати. Али поставља се питање до кад ћемо прихватати те непапире као нешто релевантно“, каже Ковић.
Срби имају коме да се обрате за помоћ
Како напомиње, ако ми и не можемо да се супротставимо земљама попут САД, Француске и Немачке, то могу Русија и Кина, а то су знали кроз историју и наши преци попут Николе Пашића који је такође кад је било тешко потражио помоћ Русије.
Он подсећа да су Француска и Немачка 2023. предочиле Србији још један непапир, за Косово и Метохију и пита се зар нам то није било довољно да знамо шта од овог новог можемо да очекујемо.
„Треба прочитати те документе, то је језик ултиматума. Нико не жели директну конфронтацију али некад морате да се супротставите да бисте преживели, а не само да бисте скупље продали своју кожу“, поручује Ковић.
Он објашњава и зашто се Немачка и Француска појављују као аутори оба документа:
„Немачка настоји да се потврди као регионална сила. И она је прве кораке у том правцу начинила у време кад је одиграла важну улогу у разбијању југословенске државе, а и овде се потврђује као таква. Она није престала са таквом политиком, која се заснива на јасној изразито антисрпској платформи. Француска је ту прати: Макрон такође покушава да се афирмише као независан, суверен лидер, по могућству да избије у први план у ЕУ и као такав води наглашено агресивну политику према Русији. А кад помињемо Русију, Немачка и Француска се понашају као државе које се спремају за велики рат против Русије. Ми смо у позадини тог рата и њима је стало да закрпе све рупе, да затворе све пукотине да би могли да окрену фронт против Русије. Ово је ратна политика која се разликује од политике какву су те земље водиле према нама 1991-1992 мада се сад показује да је и та политика била срачуната на заузимање позиција пред велики поход на исток“, констатује Ковић.
Главна претња – обустава евроинтеграција
Професор геополитике Срђан Перишић иронично каже да је одушевљен француско-немачким нон-пејпером, јер је главна претња коју садржи – обустава евроинтеграција БиХ.
Он појашњава да је нон-пејпер заправо нацрт неког политичког програма и акције где се не види ни ко га је писао, нема печата ни заглавља али је јасно да се прети пре свега Републици Српској.
„Тај нон-пејпер је закулисна радња која гледа како Српску победити и уништити. Међутим, они прете, али шта је ту страшно? Ништа. То што прете прекидом ЕУ интеграцијама је одлична ствар.“
Претње садржане у том документу нису страшне, додаје Перишић, и зато што се налазимо у времену кад Српска има коме да се обрати.
„Шта и ако пресеку све те економске токове, Српска може да се обрати Бриксу. Уосталом, РС је била присутна на заседању Брикса јесенас у Казању. Српска на економском плану може да искористи цео свет изван Запада, а то је већи и богатији свет него сам Запад“, уверен је професор.
Он такође пореди овај план са сличним француско-немачки предлогом за Косово и Метохију, изнетим 2023.године:
„Можемо ставити готово знак једнакости. Они као што не желе српско присуство на КиМ, не желе га ни у БиХ. При чему једним документом дезинтегришу Србију а другим интегришу БиХ. Али има једна црвена нит – то је антисрпска политика.“
Перишића не чуди што су оба документа изашла из францко-немачке кухиње, а додаје да Србија и Срби због тога треба стално да имају на уму дефиницију немачког филозофа Карла Шмита да је политика – способност разликовања пријатеља од непријатеља.
Шта ће бити с Дејтоном
Ковић и Перишић су се осврнули и на покушаје подривања Дејтонског споразума, који је омогућио 30 година мира у БиХ, као и на понуду Бањалуке да се евентуалне измене овог документа договарају кроз дијалог сва три конститутивна народа, Срба, Хрвата и Бошњака.
„Милорад Додик каже да је спреман да учествује у дијалогу о Дејтонском споразуму. Зашто? Па ових 30 година управо је западни фактор мењао Дејтонски споразум у пракси, гледали смо како се руши отимањем надлежности које је РС добила и којим је дефинисан политички и правни оквир БиХ. И ко је отимао те надлежности? Да ли је РС ударала на Дејтон? Не, она је увек била у реакцији, а сви западни високи представници, западне амбасаде пре свега америчка и британска су управљали Босном и наметали законе који су мимо Дејтонског споразума. Али то је пракса Запада. Он не поштује међународне уговоре“, примећује Перишић.
Међутим, како каже, у Дејтону, где је ових дана организован скуп поводом три деценије од склапања истоименог споразума, чуле су се нешто друкчије поруке од америчких званичника, па је тако заменик америчког државног секретара Кристофер Ландау рекао да Америка више неће да намеће своје моделе развоја никоме изван Америке.
„Он је само поновио Трампове речи. Да ли ће то бити у пракси или не, али он је то јавно саопштио. У сваком случају, Српска се чврсто држи тих речи Ландауа да у БиХ треба да постоји договор. А Додик управо то тражи,“ напомиње саговорник Спутњика уз оцену да БиХ може само да постоји као договорна демократија три стране.
Само се, како каже Перишић, поставља питање зашто Бошњаци траже од западног фактора, спољне силе да им прави државу, што на терену ствара конфликт.
Ковић је сагласан да Срби и те како треба да се ухвате за америчка обећања новог приступа али да не треба да буду наивни, имајући у виду историјат превара из САД, јер кад се разговара са Србима, Русима специјално Англосаксонци али и други западњаци наступају као неко ко није дужан да држи дату реч - зато што је реч о дубоко укорењеној културној предрасуди, културном расизму по ком они не преговарају с равноправнима.
„С једне стране, ово је наше искуство с њима а с друге стране подељеност у ставовима је и даље уочљива у Вашингтону. Зашто да будемо наивни. Ми морамо да имамо флексибилан став и да кажемо да ми бранимо Дејтонски споразум а да, како је речено у Бањалуци, о свему можемо да разговарамо. Али начело од ког Срби полазе и то је начело последњих неколико векова, то је да имамо право да сами одлучујемо о својој судбини. Колико год Американцима то изгледало смешно, колико год то Немцима изгледало превазиђено, ми то тако видимо и спремни смо да разговарамо с Бошњацима“, децидан је Ковић.
Јер, објашњава он, овде неће живети Американци и Бошњаци него Срби и Бошњаци и на нама је да разговарамо.
„А шта је боље политичком Сарајеву – да разговара с нама или да се до судњег дана нада у помоћ Американаца. Ми хоћемо да одлучујемо о себи и нудимо им федерацију, конфередрацију… Дајте да заједно разговарамо о својој будућности. Али ако мислите да нас уз помоћ Американаца натерате да се одрекнемо права на постојање онда се грдно варате. Оно што ми нудимо то је заједнички живот у некој правној форми, оно што они нуде то је укидање РС. И видимо да се надају, а имају разлога да се надају јер ЕУ тако наступа овим ултиматумом. Али није фраза, ничија није горела до зоре“, каже Ковић уз поруку да једино што остаје јесте потреба за договором у БиХ, за законом и правом који ће бити оквир за мирни суживот.
