Нови начин наплате грејања – колико потрошиш толико платиш
© Sputnik / Vitaliy Ankov
/ Пратите нас
Нови систем наплате грејања у Београду подразумева да се фиксна цена и даље плаћа лети, али ће се зими рачуни плаћати по количини потрошене енергије за грејање, а не по квадратури, као до сада. Угрожени грађани неће ништа плаћати, а овај метод већ неко време примењују електране у осталим деловима Србије.
Градски менаџер за енергију Милош Бањац објашњава за Спутњик главне циљеве новог начина обрачуна грејања у Београду. Први циљ је да се грађанима омогући да уштеде енергију, односно да уколико уведу неку меру енергетске ефикасности која би штедела потрошњу енергије, то виде на крају месеца и на рачуну. До сада то није било тако јер се читав Београд посматрао као једно велико мерно место. То значи да је укупна потрошња топлоте коју су трошили сви становници престонице било распоређивано равномерно по квадратном метру. У Београду има више од 360.000 станова и до сада су сви плаћали исту суму новца за грејање.
Закон о енергетској ефикасности из 2013. године већ је прописао да топлане морају да пређу на наплату по потрошњи, што је иначе преузето из европских директива које су то исто захтевале од европских и свих топлана у Србији, рекао је Бањац за Спутњик.
Уколико грађани троше мање енергије, додаје наш саговорник, не само што ће бити мањи рачуни, него ће бити мања и увозна зависност, биће мање еколошких проблема, мање емисије CO2 и мање загађења, што је у сваком случају позитиван аспект ове европске уредбе.
Прелазак електрана на наплату по потрошњи предвиђен је још 2013. године законом о енергетској ефикасности.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Шта ћемо морати да плаћамо?
Фиксни део рачуна за грејање, односно плаћање ангажоване снаге, плаћа се током целе године и износи око 35 одсто садашњег рачуна, објашњава Бањац. Од пролећа 2026. године, током лета ће се плаћати само тај фиксни део рачуна, док ће се током зиме плаћати додатак у складу са потрошњом.
Ако имате стан од 60 квадрата, тренутно бисте уз ангажовану снагу плаћали просек потрошње за квадратуру у износу од 6.500, што, значи да бисте рачун плаћали 10.000 динара годишње. Они који имају стан од 60 квадрата, наставиће да троше ту просечну количину и наставиће толико да плаћају. Од следећег године, преко лета ће се ангажована снага плаћати 3.500, а преко зиме ће рачун бити виши, у зависности од тога колико потрошите.
У Србији тренутно постоји 60 градских топлана, а шест или седам их је већ прешло на наплату по потрошњи. Ниш је прешао на ову врсту наплате у потпуности, као и Пирот и Шабац. Неке електране већ неколико година уназад примењују овај метод, а у законској обавези је да крену сви да га примењују.
Неки топлане су само делимично прешле на нови начин, попут Београдских електрана које су то урадиле пре неколико година и на оним местима где им је било згодно да пређу на нови начин наплате, односно тамо где имају једну подстаницу, или тамо где имају лако мерно место где могу да измере потрошњу читаве зграде, што је јако битно за зграде у којима се налазе пословни објекти.
У Београду има преко девет хиљада подстаница које се везују за једну или више зграда и то су заправо мерна места којима располажу Београдске електране. Преко ових подстаница може се направити боља структура и преглед тога ко су већи, а ко мањи потрошачи топлотне енергије, каже наш саговорник.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Идеално би било кад би сваки стан могао да мери колика је његова потрошња, што то ће у неком народном периоду бити и омогућено, тврди Бањац. Постоје техничке могућности за тако нешто, али проблем је у томе што грађани, односно власници станова, сами морају да плате додатну опрему уколико желе да се овакав подухват спроведе.
Овај принцип сличан је ономе у којем се наплаћује вода. Станари зграде имају само једно мерно место за воду, а њихова потрошња се после расподељује по броју лица које бораве у домаћинству, односно у случају грејања по квадратном метру стана. У сваком случају то је правичнија расподела него досадашња где сви плаћамо исто у целом Београду, сматра Бањац.
Како ће се потрошња мерити?
У Београду има преко девет хиљада подстаница које се везују за једну или више зграда и то су заправо мерна места којима располажу Београдске електране. Преко ових подстаница може се направити боља структура и преглед тога ко су већи, а ко мањи потрошачи топлотне енергије, каже наш саговорник.
Тренутно у Београду у 17 одсто зграда сваки стан може имати своје бројило, односно сваки станар може лако сазнати колика је његова потрошња и ове зграде су већ у систему напате по потрошњи. Преостале зграде ће у неколико фаза исто тако прећи на исти метод наплате.
Од првог маја ове године па до следећег првог маја, група од 1400 објеката, односно подстаница, прећи ће на наплату по потрошњи, каже градски менаџер за потрошњу. Они су, каже Бањац, изабрани по критеријуму просечне потрошње која је мерена до сада у Београду, што износи око 128 киловат сати годишње по метру квадратном.
Од првог маја ове године па до следећег првог маја, група од 1400 објеката, односно подстаница, прећи ће на наплату по потрошњи, каже градски менаџер за потрошњу.
© Sputnik / РИА Новости
/ Ова група неће никакву разлику осетити у следећој години што се тиче рачуна. Плаћаће потпуно исто као што су то радили и раније. Када ће на ред доћи друга или трећа група, ствар је Београдских електрана, односно града Београда. Првој прелазној групи ће ове године само писати на рачуну колико стварно троше, а колико плаћају, како би се на крају године, односно за први мај 2026. године видела конкретна разлика у плаћању, која ће им се обрачунати у следећем периоду.
Угрожени потрошачи, односно сви они који због својих примања спадају у социјалну категорију, изузети су од свега овога. За њих држава плаћа рачуне, и за електричну и за топлотну енергију, тако да ова одлука града Београда ни на који начин њих не угрожава додатно, закључује Бањац.
Погледајте и:
