https://sputnikportal.rs/20250602/preokret-u-vukovaru--srbima-se-vraca-odlucujuca-uloga-1186416935.html
Преокрет у Вуковару – Србима се враћа одлучујућа улога
Преокрет у Вуковару – Србима се враћа одлучујућа улога
Sputnik Србија
На локалним изборима у Хрватској Срби су остварили мање-више исти успех као и пре четири године. Ситуација се ипак променила у Вуковару, где српске странке... 02.06.2025, Sputnik Србија
2025-06-02T19:22+0200
2025-06-02T19:22+0200
2025-06-05T12:04+0200
регион
регион
регион – политика
хрватска
локални избори
вуковар
градско веће вуковара
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/06/02/1186419230_0:116:3145:1885_1920x0_80_0_0_72d43c6e0e273795dd8ca4d4f2063850.jpg
У Хрватској је у недељу 1. јуна одржан други круг локалних избора, а за тамошње Србе најинтересантније је оно што се догодило у Вуковару, сматрају саговорници Спутњика председник Документационо-информативног центра „Веритас“ Саво Штрбац и председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта.Локалне изборе у Вуковару изгубио је Домовински покрет. Њиховог кандидата за градоначелника Домагоја Билића победио је Марјан Павличек из покрета „Суверенисти“. И Билић и Павличек су продукти исте екстремистичке политике. Њихове политичке организације су биле партнери у Вуковару у претходном сазиву локалног парламента, али се њихова коалиција распала јер се Домовински покрет на локалу окренуо сарадњи са ХДЗ-ом.Домовински покрет изгубио упориште – Срби тас на вагиВуковар је исходиште и главно упориште Домовинског покрета и утолико му теже пада пораз у овом граду. То га чини и највећим губитником на овим изборима, каже Штрбац.И Домовински покрет и Суверенисти су десни екстремисти и на први поглед чини се да је за српску заједницу свеједно ко управља Вуковаром. Међутим, добра ствар за Србе у граду на Вуки је то што у градском већу нико нема већину, те четири српска већника представљају тас на ваги коме ће припасти власт, додаје Штрбац.Све то добро ће доћи и ХДЗ-у и премијеру Пленковићу, иако је ова странка у Вуковару подржала Домовински покрет, јер се хрватском премијеру из ЕУ приговара због односа према Србима, а уз то Домовински покрет, с обзиром да је изгубио упориште, губи и уцењивачки капацитет. Тако је сада доведено у питање именовање лидера Домовинског покрета Ивана Пенаве за вицепремијера, додаје наш саговорник.Хоће ли се у Вуковару исправити велика неправдаЈедно од главних питања када се говори о Србима у Вуковару је хоће ли успети да поврате право за које су се својевремено изборили – да у том граду српски језик и писмо имају статус службених. Према одредбама уставног закона, право на службени језик и писмо стиче мањина које у одређеном месту има више од трећине. Срба у Вуковару има нешто мање од прописаног броја, уместо 33 одсто, око 30 одсто.На противљењу проглашења српског језика и писма за службене политичке каријере направили су управо и Пенава и новоизабрани градоначелник Павличек, а Домовински покрет је на антисрпској хистерији постао респектабилна странка на националном нивоу.Међутим, сада креће трговина, а у трговини је све могуће, напомиње Штрбац – не постоји закон који брани да мањина које има мање од трећине добије право на службени језик и писмо.Линта је сагласан са Штрпцем - иако су вуковарски Срби бирали између две, по њих, лоше опције, Павличекове изјаве да ће се залагати да сви грађани Вуковара имају једнака права охрабрује.Број Срба ни према његовом мишљењу не би требало да буде препрека за исправљање неправде и проглашења српског језика и писма за службене. Линта као пример наводи низ градова у Истри где је италијански језик проглашен за службени иако у њима живи далеко мање од трећине Италијана.Према томе, није реч о статистици, већ о политичкој вољи која би, осим што би значила и исправљање велике неправде, значила и позитивну поруку према свим Србима у Хрватској.А када говори о положају Срба у Хрватској, Линта напомиње да управо окончани локални избори, премда су Срби мање-више задржали политичке позиције које су имали и пре, за њих неће донети ништа ново.Срби се у Хрватској третирају као грађани трећег реда, све је више етнички мотивисаних инцидената, Срби се и даље исељавају из Хрватске, а све је чешћа етничка мимикрија, односно скривање етничког порекла.Зато би порука из Вуковара имала велики значај.Погледајте и:
https://sputnikportal.rs/20250602/tomasevic-ponovo-na-celu-zagreba-u-splitu-i-svim-zupanijama-u-dalmaciji-pobeda-kandidata-hdz-a-1186403573.html
хрватска
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Никола Јоксимовић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/112076/21/1120762172_0:0:2047:2047_100x100_80_0_0_711209fd8a877b4608cd4ef28d014050.jpg
регион, регион – политика, хрватска, локални избори, вуковар, градско веће вуковара
регион, регион – политика, хрватска, локални избори, вуковар, градско веће вуковара
Преокрет у Вуковару – Србима се враћа одлучујућа улога
19:22 02.06.2025 (Освежено: 12:04 05.06.2025) На локалним изборима у Хрватској Срби су остварили мање-више исти успех као и пре четири године. Ситуација се ипак променила у Вуковару, где српске странке постају тас на ваги у градском већу. Сада се пружа прилика да се исправи неправда Србима у вези са коришћењем српског језика и ћириличног писма у том граду.
У Хрватској је у недељу 1. јуна одржан други круг локалних избора, а за тамошње Србе најинтересантније је оно што се догодило у Вуковару, сматрају саговорници Спутњика председник Документационо-информативног центра „Веритас“ Саво Штрбац и председник Савеза Срба из региона Миодраг Линта.
Локалне изборе у Вуковару изгубио је Домовински покрет. Њиховог кандидата за градоначелника Домагоја Билића победио је Марјан Павличек из покрета „Суверенисти“. И Билић и Павличек су продукти исте екстремистичке политике. Њихове политичке организације су биле партнери у Вуковару у претходном сазиву локалног парламента, али се њихова коалиција распала јер се Домовински покрет на локалу окренуо сарадњи са ХДЗ-ом.
Домовински покрет изгубио упориште – Срби тас на ваги
Вуковар је исходиште и главно упориште Домовинског покрета и утолико му теже пада пораз у овом граду. То га чини и највећим губитником на овим изборима, каже Штрбац.
„Они су због Вуковара на државном нивоу условљавали и уцењивали ХДЗ, који им је у много чему попуштао, посебно у односима према Србима – да их нигде нема у структурама власти, да им се максимално смање државне субвенције за њихове програме, да се Срби и даље масовно гоне због кривичних дела ратног злочина… Сада су они изгубили“, истиче он.
И Домовински покрет и Суверенисти су десни екстремисти и на први поглед чини се да је за српску заједницу свеједно ко управља Вуковаром. Међутим, добра ствар за Србе у граду на Вуки је то што у градском већу нико нема већину, те четири српска већника представљају тас на ваги коме ће припасти власт, додаје Штрбац.
„Пошто Домовински покрет не сме из принципијелних разлога у коалицију са српским странкама, Суверенисти могу и претпостављам да ће привући Србе да с њима чине коалицију, а чим некоме треба да тај језичак тако превагне, онда су подложни трговини. Као што је Пуповчев СДСС успевао да у претходна два мандата са ХДЗ-ом, а и раније, постигне коалиционе споразуме и да по њима за српска насеља добију штошта, тако и у Вуковару може поново доћи до трговине“, сматра Штрбац.
Све то добро ће доћи и ХДЗ-у и премијеру Пленковићу, иако је ова странка у Вуковару подржала Домовински покрет, јер се хрватском премијеру из ЕУ приговара због односа према Србима, а уз то Домовински покрет, с обзиром да је изгубио упориште, губи и уцењивачки капацитет. Тако је сада доведено у питање именовање лидера Домовинског покрета Ивана Пенаве за вицепремијера, додаје наш саговорник.
Хоће ли се у Вуковару исправити велика неправда
Једно од главних питања када се говори о Србима у Вуковару је хоће ли успети да поврате право за које су се својевремено изборили – да у том граду српски језик и писмо имају статус службених. Према одредбама уставног закона, право на службени језик и писмо стиче мањина које у одређеном месту има више од трећине. Срба у Вуковару има нешто мање од прописаног броја, уместо 33 одсто, око 30 одсто.
На противљењу проглашења српског језика и писма за службене политичке каријере направили су управо и Пенава и новоизабрани градоначелник Павличек, а Домовински покрет је на антисрпској хистерији постао респектабилна странка на националном нивоу.
Међутим, сада креће трговина, а у трговини је све могуће, напомиње Штрбац – не постоји закон који брани да мањина које има мање од трећине добије право на службени језик и писмо.
Линта је сагласан са Штрпцем - иако су вуковарски Срби бирали између две, по њих, лоше опције, Павличекове изјаве да ће се залагати да сви грађани Вуковара имају једнака права охрабрује.
„Претпостављам да ће Срби у Вуковару направити са Павличеком коалицију, прво као са мање лошим решењем. Друго, он је ипак изабран за градоначелника и управо позиција да постају фактор у доношењу одлука у скупштини Вуковара, могуће је да ће ту доћи до одређеног побољшања“, сматра Линта.
Број Срба ни према његовом мишљењу не би требало да буде препрека за исправљање неправде и проглашења српског језика и писма за службене. Линта као пример наводи низ градова у Истри где је италијански језик проглашен за службени иако у њима живи далеко мање од трећине Италијана.
Према томе, није реч о статистици, већ о политичкој вољи која би, осим што би значила и исправљање велике неправде, значила и позитивну поруку према свим Србима у Хрватској.
А када говори о положају Срба у Хрватској, Линта напомиње да управо окончани локални избори, премда су Срби мање-више задржали политичке позиције које су имали и пре, за њих неће донети ништа ново.
Срби се у Хрватској третирају као грађани трећег реда, све је више етнички мотивисаних инцидената, Срби се и даље исељавају из Хрватске, а све је чешћа етничка мимикрија, односно скривање етничког порекла.
„Дакле, једна јако лоша позиција која јасно показује да се хрватско друштво није суочило са тамном, злочиначком страном своје прошлости и да осим часних појединаца и групација на јавној сцени, не постоји стварна политичка снага која би одбацила усташтво и изборила се да Хрватска постане истински демократска држава у којој се у пракси, а не на папиру, поштују истинске вредности – антифашизам, људска права и владавина права“, закључује Линта.
Зато би порука из Вуковара имала велики значај.
