https://sputnikportal.rs/20250603/najskuplji-kvadrat-stana-u-srbiji-prosle-godine-prodat-po-ceni-od-11811-evra-1186438312.html
Најскупљи квадрат стана у Србији прошле године продат по цени од 11.811 евра
Најскупљи квадрат стана у Србији прошле године продат по цени од 11.811 евра
Sputnik Србија
Најскупљи квадрат стана у протеклој години продат је по цени од 11.811 евра у Београду на води у новоградњи, док је највећа сума издвојена за стан у истом... 03.06.2025, Sputnik Србија
2025-06-03T11:30+0200
2025-06-03T11:30+0200
2025-06-03T11:30+0200
економија
економија
србија – економија
туризам и трговина
тржиште некретнина
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e6/02/02/1133895321_0:241:3213:2048_1920x0_80_0_0_7602d14c6d6c4e0b6d894e2f94545f27.jpg
Најскупља кућа продата је на Савском венцу за 4.000.000 евра, док је најскупље гаражно место плаћено 73.000 евра на територији београдске општине Врачар, показује годишњи извештај о стању на тржишту непокретности за 2024. годину.Најскупљи квадрат пословног простора прометован је на територији београдске општине Савски венац за 12.969 евра, а највиша постигнута цена пословног простора је 3.098.790 евра.Највиша вредност уговора за пољопривредно земљиште (култура њива) у износу од 8,15 милиона евра остварена је на територији општине Сомбор.Град Београд доминира у укупној вредности прометованих станова са уделом од 54 одсто.У већим градовима забележен је пораст у броју уговора о купопродаји станова као и вредности тржишта станова у односу на 2023. годину: у Нишу број уговора је порастао за 48 одсто, а вредност 97 одсто, у Крагујевцу број уговора 40 процената, а вредност 87 одсто, у Новом Саду број уговора 30 одсто, а вредност 53 процента, док је у Београду раст броја уговора о купопродаји станова износио осам процената, а вредност тржишта станова девет одсто.У 2024. години забележен је и раст кредитне активности у сектору непокретности који је резултат претходног ублажавања монетарне политике Народне банке Србије и Европске централне банке.Укупно 10 одсто уговора о промету непокретности финансирано је кредитом, што је за три процентна поена више него 2023. године, при чему су највећим делом ових средстава куповани станови.У 22 одсто уговора о куповини станова забележено је кредитно плаћање, што је пораст у поређењу са 17 процената у претходној години, саопштио је РГЗ.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
економија, србија – економија, туризам и трговина, тржиште некретнина
економија, србија – економија, туризам и трговина, тржиште некретнина
Најскупљи квадрат стана у Србији прошле године продат по цени од 11.811 евра
Најскупљи квадрат стана у протеклој години продат је по цени од 11.811 евра у Београду на води у новоградњи, док је највећа сума издвојена за стан у истом насељу у староградњи у износу од 2.575.000 евра, површине 342 квадрата, објавио је данас Републички геодетски завод.
Најскупља кућа продата је на Савском венцу за 4.000.000 евра, док је најскупље гаражно место плаћено 73.000 евра на територији београдске општине Врачар, показује годишњи извештај о стању на тржишту непокретности за 2024. годину.
Најскупљи квадрат пословног простора прометован је на територији београдске општине Савски венац за 12.969 евра, а највиша постигнута цена пословног простора је 3.098.790 евра.
Највиша вредност уговора за пољопривредно земљиште (култура њива) у износу од 8,15 милиона евра остварена је на територији општине Сомбор.
Град Београд доминира у укупној вредности прометованих станова са уделом од 54 одсто.
У већим градовима забележен је пораст у броју уговора о купопродаји станова као и вредности тржишта станова у односу на 2023. годину: у Нишу број уговора је порастао за 48 одсто, а вредност 97 одсто, у Крагујевцу број уговора 40 процената, а вредност 87 одсто, у Новом Саду број уговора 30 одсто, а вредност 53 процента, док је у Београду раст броја уговора о купопродаји станова износио осам процената, а вредност тржишта станова девет одсто.
У 2024. години забележен је и раст кредитне активности у сектору непокретности који је резултат претходног ублажавања монетарне политике Народне банке Србије и Европске централне банке.
Укупно 10 одсто уговора о промету непокретности финансирано је кредитом, што је за три процентна поена више него 2023. године, при чему су највећим делом ових средстава куповани станови.
У 22 одсто уговора о куповини станова забележено је кредитно плаћање, што је пораст у поређењу са 17 процената у претходној години,
саопштио је РГЗ.
