https://sputnikportal.rs/20250604/agencija-za-nacionalnu-bezbednost-crne-gore-otvorila-deo-dosijea-komunistickih-tajnih-sluzbi-1186467855.html

Агенција за националну безбедност Црне Горе отворила део досијеа комунистичких тајних служби

Агенција за националну безбедност Црне Горе отворила део досијеа комунистичких тајних служби

Sputnik Србија

Агенција за националну безбедност (АНБ) је марта прошле године укинула ознаку тајности са архиве УДБ-е и ОЗН-е из периода до 1948. године, односно до... 04.06.2025, Sputnik Србија

2025-06-04T14:48+0200

2025-06-04T14:48+0200

2025-06-04T14:48+0200

регион

регион

регион – политика

регион – друштво

црна гора

https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/04/02/1153473084_0:257:2731:1793_1920x0_80_0_0_ec4822175930db312a270b44a9e5d81d.jpg

У одлуци коју је 27. марта 2024. потписао тадашњи директор АНБ Борис Милић наводи се да је Комисија за преиспитивање тајности података оценила да не постоји опасност да би откривањем докумената могле наступити штетне посљедице за безбиедност и одбрану Црне Горе.„Узимајући у обзир да документациона грађа није настала у раду СДБ и АНБ те чињеницу да су од њиховог настанка до данас прошли апсолутно сви прописани рокови за чување података“, наводи се у одлуци.Одлуке комисије достављене су подгоричком Бирну на основу захтева за слободан приступ информацијама.У одлуци АНБ-а се наводи да је већи део документације тајних служби из периода до 1948. године предат Државном архиву Црне Горе као и да, због друштвеног и научно-историјског значаја, нема законских ограничења за њихово коришћење. Из Државног архива нису одговорили на питања да ли им је АНБ доставила документацију и на који начин је грађани могу користити.Одлуком АНБ-а из прошлог марта одлучено је да се степен тајности осталих докумената који садрже податке УДБ-а и СДБ промени из „строго тајно“ у „тајно“, наводећи да би њиховим обелодањивањем могле наступити теже посљедице за безбедност Црне Горе. Појашњено је да се у документацији бивших служби, са којих је скинута ознака поверљивости „државна тајна“, налазе досијеи који се односе на „унутрашње непријатеље“ и „унутрашњи екстремизам“ као и досијеа из периода Резолуције Информбироа.„У односу на лица на која се односе ти досијеи као и њихове сроднике у првом степену, ценим сврсисходним да ова категорија лица у случају подношења захтева може остварити увид у досијеа уз обавезу заштите лица која су прикупљала податке и идентитета извора“, наводи се у одлуци коју је потписао Милић.„Из разлога како грађанима не би било ускраћено право које су могли остварити пре више од две деценије“, додаје се.Архивска грађа која садржи личне податке доступна је за коришћење по истеку 70 година од њеног настанка и најмање 20 година од смрти лица на које се односи. Та документа се могу користити и раније ако на то пристане особа на коју се односе, супружник, деца или родитељи у случају смрти.Одлуком Комисије коју је у августу 2015. потписао тадашњи вршилац дужности директора АНБ-а Дејан Перуничић подигнут је степен тајности података из документационог фонда бивших служби безбедности из степена „тајно“ у „строго тајно“. Тада је оцењено да ће подизање степена тајности обезбедити адекватнију заштиту националних интереса и безбедности државе који би неовлашћеним откривањем података могли бити угрожени.У одлуци је тада појашњено да документациони фонд ОЗНА, УДБА и СДБ садржи податке значајне због садржаја али и коришчења средстава и метода за њихово прикупљање, као и да је потребно заштитити агенте који су прикупљали податке и њихове изворе.„Обелодањивање података могло би онемогућити или довести у опасност даље прикупљање података, односно адекватно постављање, спречавање и супростављање потенцијалним безбедносним ризицима по националну и међународну безбедност“, наводи се у одлуци.Перуничићу се суди пред Вишим судом у Подгорици због злоупотребе службеног положаја и незаконитог прислушкивања и праћења бројних личности из јавног живота Црне Горе.У Црној Гори су тадашње опозиционе партије 2016. године тражиле отварање тајних досијеа из комунистичког доба и из ратних 90-их година, али та документа никада нису објављена. Након смене власти у Црној Гори Влада на чијем је челу био Здравко Кривокапић је у децембру 2020. обећала закон о лустрацији на основу којег би се из јавног живота удаљили званичници који сносе кривицу за кршења људских права у прошлости.Из Владе су у јануару 2022. године најавили да ће предложити закон до краја године, али је Влади Здравка Кривокапића у међувремену изгласано неповерење у Скупштини Црне Горе, преноси портал РТЦГ.Погледајте и:

црна гора

2025

Вести

sr_RS

регион, регион – политика, регион – друштво, црна гора