https://sputnikportal.rs/20250605/kusturici-u-zrenjaninu-urucena-nagrada-fonda-todor-manojlovic-za-moderni-umetnicki-senzibilitet-1186493376.html
Kустурици у Зрењанину уручена награда Фонда „Тодор Манојловић“ за модерни уметнички сензибилитет
Kустурици у Зрењанину уручена награда Фонда „Тодор Манојловић“ за модерни уметнички сензибилитет
Sputnik Србија
Редитељу и писцу Емиру Кустурици на свечаности у Градској кући у Зрењанину уручена је награда за модерни уметнички сензибилитет Фонда "Тодор Манојловић", за... 05.06.2025, Sputnik Србија
2025-06-05T12:42+0200
2025-06-05T12:42+0200
2025-06-05T12:46+0200
култура
култура
култура – вести
емир кустурица
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/05/18/1172607113_0:149:3070:1876_1920x0_80_0_0_8123a3c9cb78a17f8e16ab9c44cf1275.jpg
Награду Кустурици уручио је књижевник Ненад Шапоња, члан Управног одбора Фонда „Тодор Манојловић“, заједно са Миланом Бјелогрлићем, управитељем Фонда и Гојком Тешићем, који је такође члан Управног одбора.Поред признања, Кустурици је уручена и уметничка слика, поклон градоначелника Симе Салапуре и Града Зрењанина."Ова награда значи много, колико за мене, толико и за нашу друштвену заједницу зато што Тодор Манојловић представља име које није светлило у таблоидима, него управо у позадини, у ономе што остаје за вечност нашем народу да декодира, да чита и да боље разуме друштво и уметност", рекао је Кустурица новинарима.Поред лауреата Кустурице и чланова Управног одбора Фонда „Тодор Манојловић”, присутнима се обратила и Олгица Стефановић, сликарка и графичка дизајнерка из Новог Сада, у име Екслибрис друштва Војводине, будући да је на свечаности отворена и представљена Међународна изложба мале графике – екслибриса посвећена Емиру Кустурици.Управни одбор Фонда „Тодор Манојловић“ у саставу: Гојко Тешић, Петар Арбутина, Васа Павковић, Ненад Шапоња, председник и Милан Бјелогрлић, управитељ Фонда, 13. марта изгласао је да ће 33. добитник „Награде за модерни уметнички сензибилитет“ бити Емир Кустурица.Како су навели, српски и југословенски редитељ, сценариста, музичар, градитељ, књижевник и бивши универзитетски професор, један је од најславнијих светских филмских режисера, овенчан наградама са најугледнијих међународних фестивала.„У његовим потоњим књигама, „Кад мртве душе марширају“ као и „Видиш ли да не видим“ централна тема је судбина уметника у доживљају савременог света и те дијаболичне стварности која се помаља понекад у застрашујућим обрисима.Градитељство Емира Кустурице наизглед би се могло посматрати као конзервативизам традиционалног типа. Али увидом у садржаје и програме који се емитују из ова два жаришна културна центра – јасно се детектује модернистички сензибилитет и делотворни уметнички импулс. И Мећавник и Андрићград пулсирају фреквенцијом посебног сензибилитета преиспитујући и присвајајући модерне уметничке трендове из света“ навели су у образложењу, преноси портал „Ilovezrenjanin“.Подсећа се да је Фонд „Тодор Манојловић” Градске народне библиотеке “Жарко Зрењанин” свој рад и ангажман отпочео 21. јуна 1991. године са циљем прикупљања књижевне заоставштине, проучавања, објављивања, популарисања дела и чувања имена Тодора Манојловића, имајући у виду значај његовог дела и његових утицаја.Тодор Манојловић (1883-1968), песник, драмски писац, есејиста, књижевни и ликовни критичар и преводилац оставио је за собом значајну, али недовољно истражену заоставштину. Рођени Бечкеречанин, али по свом опредељењу грађанин Европе, својом зрелошћу и ширином познавања модерне књижевности и уметности, утицао је на обнову српске поезије још у време Првог светског рата. Учествовао је у замаху који је модернистички покрет добио у послератном периоду. Појава прве драме Тодора Манојловића „Центрифугални играч“ (1930) сматра се почетком модерне српске драме. Поред Станислава Винавера, био је најобразованији писац протеклог двадесетог века који је писао на неколико светских језика. Једини је аутор историје модерне европске и светске књижевности (пре Хуга Фридриха) и теоретичар који је пре Т. С. Елиота успоставио основе модерног схватања књижевне традиције.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
култура, култура – вести, емир кустурица
култура, култура – вести, емир кустурица
Kустурици у Зрењанину уручена награда Фонда „Тодор Манојловић“ за модерни уметнички сензибилитет
12:42 05.06.2025 (Освежено: 12:46 05.06.2025) Редитељу и писцу Емиру Кустурици на свечаности у Градској кући у Зрењанину уручена је награда за модерни уметнички сензибилитет Фонда "Тодор Манојловић", за 2024. годину.
Награду Кустурици уручио је књижевник Ненад Шапоња, члан Управног одбора Фонда „Тодор Манојловић“, заједно са Миланом Бјелогрлићем, управитељем Фонда и Гојком Тешићем, који је такође члан Управног одбора.
Поред признања, Кустурици је уручена и уметничка слика, поклон градоначелника Симе Салапуре и Града Зрењанина.
"Ова награда значи много, колико за мене, толико и за нашу друштвену заједницу зато што Тодор Манојловић представља име које није светлило у таблоидима, него управо у позадини, у ономе што остаје за вечност нашем народу да декодира, да чита и да боље разуме друштво и уметност", рекао је Кустурица новинарима.
Поред лауреата Кустурице и чланова Управног одбора Фонда „Тодор Манојловић”, присутнима се обратила и Олгица Стефановић, сликарка и графичка дизајнерка из Новог Сада, у име Екслибрис друштва Војводине, будући да је на свечаности отворена и представљена Међународна изложба мале графике – екслибриса посвећена Емиру Кустурици.
Управни одбор Фонда „Тодор Манојловић“ у саставу: Гојко Тешић, Петар Арбутина, Васа Павковић, Ненад Шапоња, председник и Милан Бјелогрлић, управитељ Фонда, 13. марта изгласао је да ће 33. добитник „Награде за модерни уметнички сензибилитет“ бити Емир Кустурица.
Како су навели, српски и југословенски редитељ, сценариста, музичар, градитељ, књижевник и бивши универзитетски професор, један је од најславнијих светских филмских режисера, овенчан наградама са најугледнијих међународних фестивала.
„У његовим потоњим књигама, „Кад мртве душе марширају“ као и „Видиш ли да не видим“ централна тема је судбина уметника у доживљају савременог света и те дијаболичне стварности која се помаља понекад у застрашујућим обрисима.
Градитељство Емира Кустурице наизглед би се могло посматрати као конзервативизам традиционалног типа. Али увидом у садржаје и програме који се емитују из ова два жаришна културна центра – јасно се детектује модернистички сензибилитет и делотворни уметнички импулс. И Мећавник и Андрићград пулсирају фреквенцијом посебног сензибилитета преиспитујући и присвајајући модерне уметничке трендове из света“ навели су у образложењу,
преноси портал „Ilovezrenjanin“.
Подсећа се да је Фонд „Тодор Манојловић” Градске народне библиотеке “Жарко Зрењанин” свој рад и ангажман отпочео 21. јуна 1991. године са циљем прикупљања књижевне заоставштине, проучавања, објављивања, популарисања дела и чувања имена Тодора Манојловића, имајући у виду значај његовог дела и његових утицаја.
Тодор Манојловић (1883-1968), песник, драмски писац, есејиста, књижевни и ликовни критичар и преводилац оставио је за собом значајну, али недовољно истражену заоставштину. Рођени Бечкеречанин, али по свом опредељењу грађанин Европе, својом зрелошћу и ширином познавања модерне књижевности и уметности, утицао је на обнову српске поезије још у време Првог светског рата. Учествовао је у замаху који је модернистички покрет добио у послератном периоду. Појава прве драме Тодора Манојловића „Центрифугални играч“ (1930) сматра се почетком модерне српске драме. Поред Станислава Винавера, био је најобразованији писац протеклог двадесетог века који је писао на неколико светских језика.
Једини је аутор историје модерне европске и светске књижевности (пре Хуга Фридриха) и теоретичар који је пре Т. С. Елиота успоставио основе модерног схватања књижевне традиције.
