Очајнички потез: Кијев прешао на нову стратегију, губи на фронту па прибегао - тероризму
© Sputnik / Evgeny Biyatov
/ Пратите нас
Терористички напади украјинских неонациста на цивилне и друге мете у Русији промена је стратегије - пошто је Кијев употребио сва расположива средства колективног Запада, а Русија и даље напредује на фронту, режим Владимира Зеленског окреће се тероризму, на шта ће сигурно уследити руски одговор, сматра војни експерт Радомир Милашиновић.
Украјина се, упркос међународним законима и основним људским начелима, води геслом да је у рату све дозвољено, о чему, упозорава Милашиновић, најбоље сведочи чињеница да се отворено служи тероризмом.
Међутим, као што је то случај и на самом фронту, исто се дешава и када је реч о терористичким нападима: онај ко мисли да их Украјина сама изводи, тврди наш саговорник, не зна апсолутно ништа ни о тероризму, ни о операцијама антитероризма.
Ово је сад здружени напад, јер Украјина нема логистику којом би дејствовала на 10 милиона квадратних километара, дакле скоро истовремено од Северног пола па до Иркутска, Рјазања и осталих територија где су извођене чисто терористичке активности. То нису терористичке активности појединачне службе, већ је то државни тероризам. Исвести у исто време ударе на војне авиобазе, на железничке пруге, мостове итд. може се само координисаном активношћу о којој најречитије говори сам Владимир Зеленски кад признаје да су се за њу припремали годину и шест месеци, рекао је Милашиновић за Спутњик.
Он додаје да би сваки иоле упућен човек који се бави овим питањима рекао да украјински тероризам није део појединачних банди, да није инокосни и самоникао, већ да је државни тероризам. У тај државни тероризам спадају и операције извођене раније на Северном току, у тржним центрима и другде. Тај државни тероризам има континуирани карактер, каже Милашиновић и подсећа на сличне обрасце терористичких напада у прошлости попут оних које су извели терористи Шамила Басајева у Беслану 2004. године, као и на напад у позоришту Дубровка у Москви 2002.године, када је страдало на стотине људи.
Иза укронацистичког тероризма, исто као и иза украјинског фронта и кијевског режима, стоји колективни Запад на челу са САД.
© Sputnik / МЧС РФ
/ Украјина је подигла своју терористичку активност на други или трећи степен, што може бити увод у герилско ратовање. Ово није толико зачуђујуће, будући да они на фронту губе и да је тога дубоко свесна она земља која је и најодговорнија за рат у Украјини, а то су Сједињене Америчке Државе. Њима је помоћ, наравно, пружала и Велика Британија са осталим европским полуколонијама које су од 1945. у поданичком положају.
Укронацистички терористички напади се на први поглед не могу поредити са нападима чеченских екстремиста, али дубља анализа, према речима Милашиновића, доказује да поједине сличности ипак постоје, бар кад је реч о страним спонзорима:
Чеченске операције и ратови били су нешто сасвим друго, али диктиране су из Лондона, што речито говори да је извођење терористичких акција у Чеченији, Северној Осетији и на другим местима диктирано из Лондона. То су изводили МИ5 и МИ6 у здруженом деловању.
Ово је, каже наш саговорник, евидентно из чињенице да су сви организатори после нашли уточиште у Лондону, а не у Вашингтону, у Централној обавештајној агенцији или на неком трећем месту. Ишли су тамо где им седи газда, односно ментор и где им се налазила логистичка подршка, а обавештајне и контраобавештајне службе Руске Федерације то савршено добро знају.
То што Русија још није јавно кренула у антитерористичке акције не значи да је неодлучна, већ да стропљиво чека најбољу прилику за акцију.
© Sputnik / РИА Новости
/ Путиново стрпљење
Украјински терористички напади читав конфликт воде у вишу фазу са сигурном изменом тактичких и стратешких активности, сматра професор Милашиновић. Ипак, даљи правац у којем ће се ситуација одвијати и да ли ће захтевати адекватан антитерористички одговор зависиће од оцена оних који су најпозванији да их дају, односно од централе у Москви.
Сви знамо какав је одговор Америке био после терористичких напада 11. септембра 2001.године – заратили су одмах са две државе. На то су још и целом свету поручили да онај ко није на њиховој страни у рату са терористима - противник је Америке, опомиње Милашиновић.
С друге стране, руски председник Владимир Путин још није Специјалну војну операцију подигао на виши ниво који би подразумевао рат не само против Украјине већ и оних који са њом садејствују, него показује уздржаност и још увек ћути. Јер изрека каже „брза освета, готова штета“ а одсуство брзог одговора не показује одсуство одлучности, већ само осликава колико је Путин стрпљив, закључује Милашиновић.
Погледајте и:
