Откриће на југу Србије: Израњају мистериозни кругови – нико не зна шта нам поручује тај „Стоунхенџ“
© Фото : Зоран Радосављевић/Спутњику уступио Александар Алексић
Пратите нас
Археолошки локалитет типа рондел, јединствен систем концентричних кругова ровова и палисада из раног бронзаног доба пронађен је на југу Србије. Могао је да има култну намену, да буде астрономска опсерваторија, некропола или чак један монументални гроб, утврђење. Рано је за закључке, до данас није јасно утврђено ни чему је све служио Стоунхенџ.
Ово за Спутњик каже мр Александар Алексић, археолог Завода за заштиту споменика Ниш у чијој је околини пронађен српски Стоунхенџ:
„Ова форма се јавља у неолитском периоду у централној Европи и онда се шири ка западу. У западној Европи поприма своје облике користећи монолите, као што је случај са Стоунхенџом“.
Током спровођења сондажних археолошких истраживања на траси Железничке обилазнице око Ниша, на раније откривеном и делимично истраживаном локалитету Орничје, у атару села Малча, откривен је неуобичајени археолошки локалитет.
Око лаика не може да схвати о чему се ради, зато што је реч о остацима земљане архитектуре, али из ваздуха је јасно да је реч о систему ровова и палисада распоређених у концентричним круговима - ронделу.
Рондел на Орничју подигнут је у рано бронзано доба
© Фото : Спутњику уступио Александар Алексић
Мистериозни систем из раног бронзаног доба
Неколико оваквих примера је примећено на сателитским снимцима Србије и на неким аерофотографијама, односно фотографијама из ваздуха, али истраживан је само један такав локалитет код Шапца, Шанчине, али објекат код Ниша битно се разликује:
„То је неолитски период. Међутим, ми овде имамо, највероватније, судећи по материјалу и досадашњим резултатима, рано бронзано доба. Тако да, с те стране је посебно занимљиво што се намене рондела тиче, то ћемо знати тек кад мало одмакну истраживања“.
Овај локалитет је дакле из нешто млађег доба, али Алексић не искључује могућност да су ова два места, археолошка локалитета, у некаквој хронолошкој вези, али је и о томе, каже, сувише рано причати, то је питање за науку.
Из рондела се у Великој Британији, у комбинацији са монолитима, развила светски позната форма са археолошког локалитета Стоунхенџ
© Фото : Зоран Радосављевић/Спутњику уступио Александар Алексић
Трагови живота пре четири хиљаде година
Нишки Стоунхенџ има све што има свако праисторијско место које су градили и користили људи тог времена, ту су остаци земљане и дрвене архитектуре који су после хиљада и хиљада година у таквом стању да је само археолозима јасно о чему се ради.
Види се разлика у земљи. То је систем, имамо два концентрична круга тих ровова, један већи, један мањи. Један је вероватно био ров који је и служио као ров, одбрамбени, да не може да се тако једноставно приђе том средишњем делу који је брањен. А унутрашњи ров је вероватно имао палисаду, односно зид од наређаних стабала дрвета која су сигурно била висока преко два метра, како се не би могао лако савладати“
На локалитету за сада археолози нису наишли на скелете, али је пронађен, како каже руководилац заштитних археолошких истраживања, стандардни инвентар за праисторијски локалитет, велика количина фрагмената керамичких посуда.
„Кад кажем велика количина, то је отприлике сто до двеста килограма дневно. Животињске кости и алатке су углавном од окресаног камена. Према прелиминарној типологији керамике и хронолошким одредницама може се тврдити да је ово место било живо у раном бронзаном добу, пре око 4.000 година“, каже Алексић.
На локалитету је пронађена и грнчарија која тек треба да се анализира
© Фото : Спутњику уступио Александар Алексић
Нишава однела пола локалитета
Иако овај стручњак каже да је локалитет називати Нишким Стоунхенџом помало претенциозно, не може да оспори важност открића овог јединственог места. Каже да ће бити јако тешко наћи начин да се заштити и представи, управо зато што је реч о остацима земљане архитектуре.
Археолози његов проналазак, односно, опстанак, сматрају малим чудом. Заправо су пронашли половину локалитета. Друга је нестала, јер се налази у близини реке.
„Агресивна ерозија према Нишави, према десној обали реке, нам је практично уништила половину локалитета. Тај процес уништења траје неколико хиљада година. Заправо, траје и данас, само не толико брзо да то можемо да приметимо, видимо само резултат те вишевековне деградације и уништења“.
Алексић додаје да би кроз неки период, без обзира на планирану изградњу железничке обилазнице, локалитет доживео потпуно уништење.
Археолошки тим Завода за заштиту споменика културе Ниш
© Фото : Зоран Радосављевић/Спутњику уступио Александар Алексић
Стоп дивљим копачима
Британски Стоунхенџ штити УНЕСКО и Британска круна, Нишки је скроман, али за историју и науку Србије једнако важан, мора да се брани од дивљих копача. Зато Алексић на крају разговора за Спутњик подсећа да ће свака таква активност бити пријављена полицији:
„Неовлашћено ископавање неповратно уништава археолошко наслеђе и трајно брише материјалне доказе континуитета живота на нашим просторима. Таквим ископавањима практично се реализује оно што разни завојевачи у нашој историји нису успели“, закључује Алексић.
Погледајте и:
