Ово је мало познато: Бањалука је била принцеза и то не српска - лепо се о њој прича и за лаку ноћ
12:52 08.06.2025 (Освежено: 13:56 08.06.2025)
© Фото : Слика генерисана вештачком интелигенцијом
Пратите нас
Истражујући језичка питња везана за име Бањалуке, дошла сам до приче пољског аутора који је главни лик, своју принцезу, те 1650. године, назвао Бањалука. Истражила сам како је до тога дошло и представила освежену причу, бајку „Принцеза Бањалука“. Пратећи светло у својој души, она промовише непролазне вредности, а бајка и наше светло, српски језик.
Ово за Спутњик каже Александра Савић, аутор бајке „Принцеза Бањалука“, коју је, после пет година истраживања, представила јавности:
„“Принцеза Бањалука“ говори да пријатељство, безгранична љубав, истрајност и патриотизам треба да нас одржавају и чувају. То су кључне тачке културно-историјског наслеђа, веза са прецима, али и са потомцима“.
Александра Савић је оснивач и председник Удружења лектора Републике Српске. Бави се научним радом, а у истраживање о топониму Бања Лука отиснула се 2018. године.
„На почетку ми је најважније било порекло речи и настанка назива, какве смо имали односе са тим блиским словенским народом у 16. и 17. веку и како је уопште могло доћи до тога да пољски писац изабере име Бањалука својој главној јунакињи. Истраживачи су навели да је самом аутору то „име било егзотично“. Направила сам рад на тему пољско - српских односа током Средњег века, али и касније, до 20. Јако су биле значајне везе два народа, посебно у односу према Османској империји, ослобађању народа Балкана“.
Промоција бајке "Принцеза Бањалука” одржана је у Студентском културном центру Универзитета у Бањалуци
© Фото : Тијана Адамовић/Спутњику уступила Александра Савић
Пољска бајка са српским печатом
После тога Савићева је превела бајку пољског писца Хијеронима Морштина, али се потрудила да је, како каже, максимално адаптира, да се не изгуби оно што је он желео да пренесе, а да буде нама разумљиво. Да има и наш печат словенске културе.
„Унела сам елементе карактеристичне за наше бајке, непријатеља који спречава јунаке да дођу до циља, њихове помагаче, најчешће животиње, разне предмете и симболе који помажу јунацима да истрају у својој упорности и неустрашивости. Убацила сам и данашње симболе града, које сам сматрала значајним, а да не ремте оригиналну структуру. Међу њима је важан мач из тог периода недавно пронађен у Врбасу“, објашњава ауторка.
Срећни крај и у нашем свету бруталности
Она додаје да су бајке одлично штиво за истраживање културног и историјског наслеђа. Њихова бруталност и морбидност су, каже, заједничке карактеристе свих народа који имају бајке, али треба узети у обзир време у коме су писане.
„Тада је било тешко људима објаснити многе појаве, губитак вољених, болести, пресељења. Бајке са срећним крајем требало је да тим бруталностима склоне фаталистичку црту, унесу оптимизам и мотивишу за животну борбу до краја. Бајке су биле једини канал комуникације са таквим порукама. И дањашње време има потребу за бајкама, преношењем универзалних вредности и за суочавањем са свакодневним тешкоћама и потрагом за смислом у бруталном свету, док се боримо да опстанемо, исправни у жељи за срећним крајем“.
„"Принцеза Бањалука" се суочава са бројним недаћама, ратовима, дилемама, емоционалним успонима и падовима. Прелази невероватно дугачак пут да би нашла срећу, али се ипак враћа кући, да би ослободила своје краљевство.
Принцеза Бањалука и пољски принц
© Фото : Марко Билбија/Спутњику уступила Александра Савић
Принцеза која открива лепоту српског језика
Савићева је уложила огроман труд да напише бајку која негује наш језик, једноставну и разумљиву свима. Причу која чува предивне речи и конструкције српског језика.
„Желела сам ћирилични текст овог поднебља као и да поједноставим смисао реченице, јер се у данашње време смисао губи у дугим текстовима. То је проблем административног језика, у медијима и свакодневици, читави пасуси не дају информације. Био ми је прави изазов да убрзам радњу једноставним речима и језичким конструкцијама. Такође сам желела да направим омаж и нашим старим причама и бајкама користећи речи из њих. Највише има осврта на фантастичан језик и брзину радње Ћопићевих романа“.
Бајку "Принцеза Бањалука" илустровао је Марко Билбија
© Фото : Марко Билбија/Спутњику уступила Александра Савић
Не причај Бањалуке
Бањалука је град лепотица, лепа је и племенита и принцеза Бањалука, а њено име, захваљујући бајци из 17. века уселило се у пољски језик. Међутим, не означава лепоту и племенитост. Име лепе принцезе из бајковите приче у пољском језику временом је прешло у погрдни термин.
„За истраживаче језика топоним су важни, указују на директне везе народа. Било ми је фасцинантно да се Бањалука налази у речницима у Пољској у 18. и 19. веку. Посебно што постоји израз ''не причај бањалуке'', одоносно, не причај сувише, намаштано и преувеличано. Постоји неколико верзија њеног доспећа у њихов језик. По једној, писац бајке је био веома популаран у свом времену, преписи бајке били су у сваком крају земље. Имала је огромну популарност. Али доласком нове генерације књижевника његов стил је проглашан за преувеличан, пренаглашен, па се у пољском усталио израз ''причаш бањалуке''.
Средњовековни мач пронађен у Врбасу забоден у камену, симбол града који је Савићева уврстила у бајку
© Фото : Принтскрин/Јутуб
Позорише и кафана Бањалука у Пољској
Савићева додаје да је бајка ипак „преживела“ удар новог стила. Живи и данас, као и друга дела пољског писца који се обрео у Крајини.
Упитана да ли Пољаци имају свест да је „бањалука“ србизам у њиховом језику, Савићева каже:
„Постоји дечије позориште ''Бањалука'', такође и позната кафана, али не знају до краја одакле заправо та реч долази. Лингвисти, посебно слависти, су наравно упознати и са целом историјом настанка познате бајке. Популарност Хијеронима Морштина се последњих година поново уздигла. Читају се његове бајке у којима помиње Србе и гусле, што је доказ да му је наше поднебље итекако познато“.
Ако сачувамо језик, сачуваћемо и нас
Своју креативност и жељу да сачувамо идентитет чувајући највеће благо, наш језик, Савићева остварује у другим пројектима Удружења лектора Републике Српске. У њима учествују и одрасли, али је фокус на најмлађима, који ће га пренети новој генерацији.
„Удружење расписује неколико конкурса годишње, тражимо реч године, деца се такмиче да на најбољи начин опишу или нацртају језичке грешке које су чули или прочитали. Они су креативни, са огромним језичким потенцијалом, што је и моја пракса показала, радо се укључују, јер смо им дали могућност да учествују у креирању, а не само у учењу“.
Савићева је заправо у великој и важној мисији у времену царевања интернет медија, посебо друштвених мрежа које форсирају универзални језик и скраћенице.
„Промена свести креће мењањем језика. Ако наш унутрашњи глас сведемо на „туђу причу“, губимо своју ''свећу'', тако губимо свој пут. Променом језичке свести утире се пут свакој другој промени“, истиче на крају ауторка.
Александра Савић, аутор бајке "Принцеза Бањалука"
© Фото : Тијана Адамовић/Спутњику уступила Александра Савић
Лепа наша ијекавица
У свом истраживању имала је подршку више градских институција, у којима су свесни да је „Принцеза Бањалука“ и више од приче која промовише прелепи град а Врбасу.
Ово истраживање је Александри Савић донело радост и надградњу, а од њега ће имати користи и сваки мали и велики читалац, њен град, Република Српска и наш народ.
„Принцеза Бањалука“ стиже и у књижаре у Србији, у оригиналу, без превода на екавицу, како би овдашњег читаоца подсетила на чињеницу колико је велико богатство српског језика.
Погледајте и:
