Невесињска пушка поново пуца: Европа без идеологије, а против Русије – чека се „Берлински конгрес“
© Sputnik
Пратите нас
Међународна научна конференција ,,150 година од Херцеговачког устанка" представиће неке нове податке до којих су историчари дошли о том догађају. У исто време, идеја је да се на овај начин нађу неке заједничке црте између политичких процеса онда и сада, каже за Спутњик Душан Пророковић.
Институт за међународну политику и привреду, у сарадњи са Институтом историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву у Невесињу и Требињу организује у уторак и среду међународну научну конференцију ,,150 година од Херцеговачког устанка: утицај на регионалну безбедност и европску геополитику".
Идеја је да се, поред представљања нових података до којих су историчари дошли, упореде ондашње околности са садашњим и уочи да ли постоје неке геополитичке константе или процеси који се тичу европске безбедности, каже за Спутњик виши научни сарадник Душан Пророковић.
Конференцију ће отворити званичници Републике Српске, а у раду ће учествовати професори и истраживачи из Велике Британије, Пољске, Румуније, Чешке Републике, Руске Федерације, Француске, Немачке, Бугарске, Северне Македоније, Црне Горе, Републике Србије и Републике Српске, рекао је Пророковић.
Институт за међународну политику и привреду организоваће конференцију у сарадњи са Институтом историјских наука Универзитета у Источном Сарајеву.
© Sputnik / Сенка Милош
Сличности између прошлости и садашњости
Пророковић каже да постоје одређене константе које се могу пратити, а које се тичу геополитике, а да су оне пре свега везане за амортизацију руског утицаја на Балкану и уопште југоисточној Европи.
Јасно је ко руководи тим процесом амортизације и у чијем је то интересу. Такође, посматрано са становишта промене поретка у Европи, сличности су велике. Ми не знамо шта ће ова промена изнедрити, као што ни устаници у Херцеговини нису знали да ће након њиховог устанка уследити Берлински конгрес и да ће толике промене бити издејстоване на целом континенту.
Још једна од сличности лежи у својеврсној идеолошкој кризи, објашњава наш саговорник.
Како пада стари поредак, а нови се креира, тако долази и до смене вредностних система, до смене идеолошких образаца који доминирају. Имамо пуно сличности о којима можемо разговарати, имамо пуно историјских поука од тада које треба сагледати како би се лакше снашли у овом врло једном хаотичном и анархичном времену.
Ми не знамо шта ће ове промене у свету изнедрити, као што ни устаници у Херцеговини нису знали да ће након њиховог устанка уследити Берлински конгрес и да ће толике промене бити издејстоване на целом континенту, каже Пророковић.
© Sputnik / Маријана Колаковић
Контекст устанка
Већина ствари везаних за контекстуализацију Хецеговачког устанка одавно је већ речена, каже Пророковић, а на кеирање тог става утицало је доста великих српских имена у историографији попут Милорада Екмечића, професора Живојиновића, или још пре њих Владимира Ћоровића. Контекстуализација је већ учињена, каже Пророковић, а сада се само излази са новим детаљима и новим подацима којима се читав мозаик чини већим, а слика јаснијом.
Учествоваће доктор Константин Никифоров који је један од водећих руских експерата за 19. век и Балкан, учествоваће и балканисти као што је наша руска колегиница Екатерина Ентина. Што се осталих учестника тиче, политиколога и људи који се баве међународним односима, долази Ричард Саква из Велике Британије, долази Џон Лафланд који је доста ангажован и у текућој политици, а долази и Алексис Труд из Француске, Биљана Ванковска из Северне Македоније... Очекујем врло неке интересантне тезе и још интересантније расправе, рекао је Пророковић.
Погледајте и:
