https://sputnikportal.rs/20250610/1186663833.html
Када ћемо од стрњике и отпада са њива правити струју
Када ћемо од стрњике и отпада са њива правити струју
Sputnik Србија
10.06.2025, Sputnik Србија
2025-06-10T20:59+0200
2025-06-10T20:59+0200
2025-06-10T21:08+0200
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/06/0a/1186663708_0:3:1036:586_1920x0_80_0_0_f3861c6de50880e40588db6b4e6f46cb.jpg
Када ћемо од стрњике и отпада са њива правити струју
Sputnik Србија
Уколико би Србија само са пољопривредних површина искористила сав органски отпад за производњу биогаса не би профитирала само еколошки, него и енергетски, јер би тако годишње обезбедила 500 мегавата енергије, колико дају две модуларане мини-нуклеарке. Сада из 44 постојећа биогасна постројења добијамо 44 мегавата.
Србија је традиционално пољопривредна земља са око 65 одсто покривености тла пољопривредним површинама и има добру сировинску базу за производњу биогаса. Како то искористити, колико су људи који се баве пољопривредом едуковани о томе да на сопственом имању могу да подмире своје потребе за електричном и топлотном енергијом, па и више од тога? Колика су улагања, каква нам је регулатива, има ли подстицаја?
О томе у емисији „Енергија Спутњика“ новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са професором Пољопривредног факултета у Београду, др Миладином Шеварлићем.
Уколико би Србија само са пољопривредних површина искористила сав органски отпад за производњу биогаса не би профитирала само еколошки, него и енергетски, јер би тако годишње обезбедила 500 мегавата енергије, колико дају две модуларане мини-нуклеарке. Сада из 44 постојећа биогасна постројења добијамо 44 мегавата.Србија је традиционално пољопривредна земља са око 65 одсто покривености тла пољопривредним површинама и има добру сировинску базу за производњу биогаса. Како то искористити, колико су људи који се баве пољопривредом едуковани о томе да на сопственом имању могу да подмире своје потребе за електричном и топлотном енергијом, па и више од тога? Колика су улагања, каква нам је регулатива, има ли подстицаја? О томе у емисији „Енергија Спутњика“ новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са професором Пољопривредног факултета у Београду, др Миладином Шеварлићем.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
аудио
Уколико би Србија само са пољопривредних површина искористила сав органски отпад за производњу биогаса не би профитирала само еколошки, него и енергетски, јер би тако годишње обезбедила 500 мегавата енергије, колико дају две модуларане мини-нуклеарке. Сада из 44 постојећа биогасна постројења добијамо 44 мегавата.
Србија је традиционално пољопривредна земља са око 65 одсто покривености тла пољопривредним површинама и има добру сировинску базу за производњу биогаса. Како то искористити, колико су људи који се баве пољопривредом едуковани о томе да на сопственом имању могу да подмире своје потребе за електричном и топлотном енергијом, па и више од тога? Колика су улагања, каква нам је регулатива, има ли подстицаја?
О томе у емисији „Енергија Спутњика“ новинарка Мира Канкараш Тркља разговара са професором Пољопривредног факултета у Београду, др Миладином Шеварлићем.
