Надреална порука званичног Берлина: Колевка нацизма пресуђује где данас нема нациста
19:51 10.06.2025 (Освежено: 22:30 10.06.2025)
© Sputnik / Оксана Джадан
/ Пратите нас
Покретач оба светска рата и колевка нацизма Немачка нашла је за сходно да пресуђује где данас има фашизма а где га нема, док истовремено шаље тенкове у Естонију и извози „таурусе“ у Украјину. Проблем је у томе што се Немачка суочила са својом прошлошћу, али само у односу на Американце и Израел, каже за Спутњик историчар Горан Милорадовић.
Јулија Кликнер, председник немачког Бундестага, игнорисала је материјале о терористичким нападима кијевског режима које је Берлину упутио председник руске Думе Вјачеслав Володин и закључила да у Украјини нема фашизма.
Уз то, прошле недеље је и немачки канцелар Фридрих Мерц је боравио у Вашингтону и на заједничкој прес конференцији са председником САД Доналдом Трампом у Белој кући изјавио да је америчко искрцавање у Нормандији окончало рат у Европи и ослободило Немачку од нацизма, не помињући пресудну улогу СССР-а.
Састанак Трампа и Мерца
© Фото : Снимак екрана/Икс/https://x.com/clashreport/status/1930667481040896212?t=C8bNG_HT_h7wTl8wnJFx3A&s=35 / Састанак Трампа и Мерца
Селективно сећање
Милорадовић каже да је немачко суочавање са сопственом злочиначком прошлошћу учињено искључиво у односу на англосаксонски свет, пре свега у односу на Америку и Израел, и да ту никада неће бити „довољно“ суочавања са прошлошћу.
Због тога, каже Милорадовић, сматрају да у постојећој међународној политичкој констелацији могу да се ослободе терета прошлости у односу на источну Европу, пре свих Русију. Ваљало би напоменути, додаје он, да Немачка исти такав однос има и према Балкану, где је такође вршила стравичне злочине над цивилним становништвом.
Зашто Немци поричу постојање неофашизма или неонацизма у Украјини? То је очигледно. Они су повели политику подржавања кијевског режима, какав год да је. Они га снабдевају наоружањем, они га финансирају, они га медијски покривају, дипломатски и информативно помажу и наравно да не могу да признају, чак и ако је очигледно, да у Украјини има неонацизма, рекао је Милорадовић за Спутњик.
Он сматра да је потребно било обновити нацизам у Украјини јер је то била идеологија која Русији никада и никако не би могла бити прихватљива сопственом у комшилуку, па су рачунали да би на њу пре или касни Руси морали да реагују.
Ту реакцију су изнудили управо тиме што су украјински нацистички батаљони вршили репресалије над руским и руско-говорећим становништвом у Украјини. Познато је већ шта се дешавао тамо пред десетак и више година на простору Украјине. Народ Донбаса је реаговао подигавши устанак и ствари су довеле до рата високог интензитета какав имамо у Украјини, каже Милорадовић.
Западу је било потребно оживљавање нацизма у Украјини јер су знали да би то била идеологија за русе неприхватљива у њиховом комшилуку, каже Милорадовић.
© Sputnik / Стрингер
/ Од великих нациста не виде се мали
Немачка је одабрала страну и притом мора још и да пере руке од, наравно, очигледних идеолошких репова које се за њом вуку и на које их подсећа Украјина, тврди наш саговорник. Он подсећа да широм Европе постоје мали режими који су постојали и за време Другог светског рата, а који су се провукли у сенци пуно већих невоља.
Аустрија је такође имала фашистички режим пре анексије, али се то заборавља и говори се како је аншлусом Хитлер у ствари уништио њену самосталност. Међутим, и тамо је такође аустро-фашизам био на власти. Били су фашисти на власти у Хрватској, били су у Словачкој… Е сад, пошто су били неки опаснији режими на сцени у то време, онда ови остају у сенци. То се дешава и са Украјином. На основу тога су они обновили у ствари свој стари режим и то наравно није могло да се догоди без подршке западних земаља, а пре свега оних које су укључене у НАТО.
Ипак, напомиње наш саговорник, Украјина пре десет година и Украјина данас нису исте земље. Тренутак када је дошло до расцепа и стварања друштвеног амбијента у којем се чак и споменици совјетским херојима руше десио се када су почели сукоби у Донбасу. Тада је, каже Милорадовић, друштвена клима промењена кроз медије и злоупотребу школства, а нарочито кроз наставу историје.
Тренутак када је дошло до расцепа и стварања друштвеног амбијента у којем се чак и споменици совјетским херојима руше, а нацистички злочинци величају, десио се када су почели сукоби у Донбасу, сматра Милорадовић.
© Sputnik / Стрингер
/ Нове генерације су учене у новом духу. Неко ко је кренуо у основну школу у време почетка сукоба у Донбасу, данас је пунолетан и може већ да буде војник на првој линији фронта у Украјини. Тај је могао за десет година да буде добро индоктриниран и кроз медије и кроз школство. Уџбеници историје у Украјини су једна смејурија, на нивоу Украјинци народ најстарији.
Управо одавде неонацисти из Украјине извлаче легитимитет свега шта се дешавало у Украјини, нарочито причу о њеној самосталности. Тако је и први борац за њену независност постао нациста Степан Бандера. Увек је фасцинантно приметити, закључује Милорадовић, сличности између терминологије и политике која се сада води у Украјини и која се, примера ради, водила својевремено у Независној држави Хрватској.
Погледајте и:
