Мало познати детаљи из живота Јелене Српске: Последњи сведок слома руског царства
© Фото : Уступио Спутњику Вукотић медија
Пратите нас
Принцеза Јелена Карађорђевић је удајом за кнеза Јована Константиновича Романова спојила српску и руску владарску породицу, продубила везе између два народа. Док траје борба за њене рукописе, свом народу је још недовољно позната. Кад смо објавили мемоаре Јелене Српске, на нашу срамоту и жалост, људи су се чудили да је краљ Петар имао и женске деце.
Ово за Спутњик каже Мирољуб Милинчић, директор Центра руског географског друштва у Србији:
„Она је своје мемоаре водила на неколико језика, распарчани су у библиотекама од Француске, Белгије до САД. Родила је два Романова. Била сведок две руске револуције 1917. Вратила се, али за њу није било места у Србији“.
Центар руског географског друштва пре три године превео је и објавио књигу „Последњи сведок: Догађаји из Јекатеринбурга и Алапајевска у сећањима принцезе Јелене Српске“, коју су приредили Галина Игоревна Шевцова, Николај Борисович Неујмин и Олга Николајевна Потјомкина.
Принцеза Јелена, сестра краља Александра, најстарије дете краља Петра I Карађорђевића и кнегиње Зорке, удата је у двор Романових. Била је један од последњих живих сведока велике трагедије царске породице, и као таква изазвала интересовање руских историчара.
Краљ Петар, принцеза Јелена и кнез Јован Константинович током свечаности у Београду посвећених
веридби кћерке српског краља и члана Дома Романов, август 1911.
© Фото : Спутњику уступио Центар Руског географског друштва у Србији
Јеленини мемоари поново пред читаоцима
Као невладина, непрофитна организација, Центар Руског географског друштва у Србији није могао да продаје књигу, али ју је делио на промоцијама у Београду, Панчеву, Тополи. Сматрајући да је српска принцеза Јелена Петровна Романов и даље неоправдано маргинализована и недовољно позната, штампана је поново, у издању куће „Вукотић медија“.
„Они су заправо закупили велику количину оригиналног материјала који је прикупљен по најстрожијим научним критеријумима, где је свака чињеница, свака алузија била поткрепљена материјалима објашњавајући историјско порекло наведених чињеница. Та књига је за обичну публику, за обичне читаоце, била превише, јер их је увек враћала корак или два уназад. „Вукотић медија“ поново је приредила издање Центра, учинили су га мало питкијим, да живот Јелене Српске приближе што ширем кругу читалаца“, објашњава Милинчић.
Он додаје да је у току велика борба за мемоаре Јелене Српске, који су распарчани по Европи и Америци. Заправо је у току велика борба за интерпретацију догађаја, шта је из прве руке.
„Видећете у предговору друге књиге, једно од централних места има српско посланство у Санкт Петербургу, амбасадор Краљевине Србије у то време. Хоћу да кажем, у току је борба за то каква је истина, да ли има два краја, ко сагледава истину, да ли се она из времена садашњег или пост скриптум тумачи“, каже овај професор Београдског универзитета.
Сматрајући да је српска принцеза Романов и даље маргинализована и недовољно позната, „Вукотић медија“.поново је издала њене мемоаре
© Фото : Уступио Спутњику Вукотић медија
Доступно и истраживање руског свештеника
Књига коју је издао Центар којим управља покренула је интересовање за Јелену Петровну, не само у Србији, без обзира што је штампана на српском језику, привукла је пажњу и у Руској Федерацији.
„Центру се јавио свештеник из Санктпетербурга Бењамин Серафимов Васиљевич. Он се бави историјом српске краљевске породице, а посебно Јелене Петровне. Послао нам је већу количину својих материјала. Центар је урадио припрему и електронско издање те књиге је угледало светлост дана. За сада на руском, надам се да ћемо смоћи храбрости и снаге да и књигу Вењамина Серафимова преведемо, објавимо на српском језику“.
Дакле, пред читаоцима су, захваљујући Центру руског географског друштва, три књиге о српској принцези која је спојила две владарске породице.
Јелена Петровна Романов
© Фото : Спутњику уступио Центар Руског географског друштва у Србији
Српској принцези место на Опленцу
Милинчић на крају разговора за Спутњик каже да је судбина Јелене Петровне била бурна, али каже да би се ипак могла назвати тужном.
„Јелена се после грађанског рата вратила у Србију, у дом свог оца, на кратко време. Оног тренутка кад је премино краљ Петар, у Србији за њу није више било услова. Са својим сином она се упутила у западну Европу, Иако је њена династија била на власти, после смрти оца, за њу више није било места у Србији“.
После револуције Јелена Карађорђевић је из царске Русије преко Шведске доспела у Швајцарску и тамо провела остатак свог живота. Сахрањена је у Француској.
„Њен син је једног тренутка законито словио за наследника две династије, Романових и Карађорђевића. Али она, знајући кроз шта је прошла, знајући каква је судбина династије у руској империји, каква је била судбина краља Александра, пошто пото је желела да свог сина сачува таквих искушења“.
О изазовима у животу српске принцезе Романов говори и чињеница да се ни у смрти није састала са својим супругом. Он је сахрањен у Пекингу, у дворишту некадашњег посланства руске империје у Кини.
„Ми немамо моћ и снагу да утичемо на то, али нико нам не брани да дамо предлог, покренемо иницијативу. Српској принцези је место починка у Тополи, на Опленцу, више него у Лиону“, закључује Милинчић.
Српско одељење магацина кнегиње Јелене Петровне у Мермерном дворцу (1914-1917). У средини је кнез Јован Константинович.
© Фото : Спутњику уступио Центар Руског географског друштва у Србији
Погледајте и:
