Зашто је српски једини језик који се множи дељењем /видео/
© Sputnik / Маријана Колаковић
Пратите нас
Српски језик има вероватно на читавом свету најспецифичнији статус. Није песник случајно рекао да је то једини језик који се множи дељењем, каже за Спутњик проф. др Милош Ковачевић, лингвиста, члан Одбора за стандардизацију и Савета за српски језик.
Савет је недавно упутио препоруке Влади Републике Србије чији је циљ враћање дигнитета српском језику.
Кад данас погледате било који други језик које је раширенији и којим говори више народа, сви признају да су то варијантски раслојени језици, али нико није посегао за тим као што су посегли они који не желе српско име и желе да покажу да су то различити језици у односу на српски само на основу неких правописних решења, додаје Ковачевић подсетивши да је правопис највећим делом ствар договора.
Својевремено је (лингвиста Роберт) Диксон измислио два термина, оба врло спорна: први термин је лингвистички језик, а други је политички језик. Разлика између њих је у томе што се лингвистички никад не може укинути осим што може нестати ако изгуби последњег говорника, а политички језик се може променити у зависности од политичке ситуације.
Професор Ковачевић објашњава да србисти преко Одбора за стандардизацију и Савета за српски језик покушавају двоструко да усмере деловање према српском језику. Једно се тиче статуса српског језика у односу на његове преименице, статуса који се мора бранити интернационално да би се показало шта је статус српског језика у заједници словенских и других језика.
Друга ствар је оно што морамо да радимо код куће, а то су много теже ствари. Уколико ми сами не држимо до дигнитета властитог језика, не знам ко ће други. А кад кажемо „ми сами“ то не значи само лингвисти јер се овим чиме се ми бавимо бави језичка политика. И тај део „политика“ се нажалост односи баш на политику. Заправо, уколико политика не потпомогне језичким настојањима и језичким истинама те истине не могу добити друштвени статус какав мора постојати у статусу сваког стандардног односно књижевнох језика.
Кад данас погледате било који други језик које је раширенији и којим говори више народа, сви признају да су то варијантски раслојени језици, али нико није посегао за тим као што су посегли они који не желе српско име и желе да покажу да су то различити језици у односу на српски, рекао је Ковачевић.
© Sputnik / Маријана Колаковић
Између србистике и политике
За председника Савета за српски језик проф. др Александра Милановића суштински проблем, када се говори о српском језичком простору, била је једносмерна комуникација.
Србисти су већ деценијама, нарочито од тренутка када је формиран Одбор за стандардизацију, упућивали бројне препоруке, молбе, одлуке, позивали на дијалог, али ту практично никакаве комуникације није било. Нисмо успевали да дођемо до људи који одлучују. Успели смо потом заиста дугом борбом да у нови закон унесемо и одредбу о формирању Савета за српски језик који би требало да представља ту јачу копчу између србистике и политике. Ми нисмо владино тело, ту смо да будемо врста коректива у језичкој политици. До сада смо имали јединство у одлукама које смо доносили а одлуке смо претапали у препоруке које смо Влади упућивали. Чињеница је да не видимо довољну реакцију Владе на досадашње препоруке, надам се да ће на ове најновије Влада реаговати бар на онај начин како су реаговали медији. А медији су нам сваки пут бивали на неки начин савезници у нашој борби за бољи статус српскога језика и то на простору где се тај језик говори.
Зид посвећен писму и ћирилици у Педагошком музеју у Београду
© Sputnik / Маријана Колаковић
Рат за српски језик и даље траје
Уз опаску да је од објављивања Даничићевог дела „Рат за српски језик и правопис“ прошло готово 180 година а да се може рећи и да рат и даље траје, Милош Ковачевић напомиње да се ипак од 1990. до данас много шта изменило у србистичким погледима.
Ми смо од 1990. до 2010. водили међусобни рат о статусу српског језика. Колико је тај рат био неопходан најбоље се види по томе што је први пут Устав из 2006. променио назив језика српскохрватски у српски. Дакле 2006. године, а Југославија се распала деведесетих. Али ту политика није била крива. Статус промене односно враћање назива заправо су блокирали САНУ и Институт за српски језик. Ми смо данас сви на истом фону, данас мислимо на исти начин и то је велика победа, унутрашња победа. Данас сви унутар србистике имају исти циљ – да поврате дигнитет српског језика и да му врате онај статус који му лингвистички припада. Ту су све катедре српског језика, ту је одбор за стандардизацију, ту је Савет за српски језик, Матица српска, Вукова задужбина, Српска књижевна задруга… Ту готово нема изузетка, каже Ковачевић.
На питање да ли је то што се у Академији наука и даље штампају томови Речника српскохрватског језика ствар неслоге међу србистима, будући да овде до преименовања још није дошло, професор Милановић одговара да су се лексикографи који раде Речник изјаснили за преименовање дела којем су посветили свој научни живот.
Данас сви унутар србистике имају исти циљ – да поврате дигнитет српског језика и да му врате онај статус који му лингвистички припада, рекао је Ковачевић.
© Sputnik / Лола Ђорђевић
Виша инстанца је САНУ али и ту се атмосфера такође мења. Све чешће се чује да име Речника ваља променити и ја претпостављам да је у питању процес који се ближи крају. А преименовање Речника једна је у низу препорука коју је Савет упутио Влади Републике Србије.
Цео интервју са лингвистима Милошем Ковачевићем и Александром Јовановићем погледајте у видео прилогу:
