Миротворац из Беле куће „помирио“ Србе и Албанце али они то још – не знају
© Sputnik / Vladimir Astapkovich
/ Пратите нас
Нема ни говора о томе да је Трамп на било који начин помирио Србе и Албанце, као што се недавно похвалио на друштвеним мрежама. Ипак, такав начин обраћања његов је манир и не треба га схватати озбиљно. Он само наступа као успешан трговац и воли себе да представља као најбољег преговарача и трговца на свету, каже за Спутњик Александар Павић.
Амерички председник похвалио се на друштвеним мрежама да ће решити проблем Ирана и Израела исто као што је и „зауставио сукоб између Србије и Косова“. Решавање овог вишевековног проблема, старијег и од самих Сједињених Држава, само је једна од ставки које је Трамп набројао као своје достигнуће. Он је рекао и да је помирио Индију и Пакистан, као и Египат и Етиопију.
С’ Капитола вила кличе, помози им председниче!
Политиколог и аналитичар Александар Павић каже да, упркос повећаном терору над Србима за време Куртијевог режима на Косову, сама америчка администрација првог Трамповог мандата није благонаклоно гледала на њега.
Хапшења, застрашивања, затварање институција, провале, рушење гробља и пуцање на ненаоружану српску децу трају неометано, па чак и без ,,оштрих осуда" европске или међународне јавности, али је подршка Албанцима, у оној мери у којој им је раније пружана, изостала.
Претпостављам да када Трамп говори о некаквом помирењу мисли на Вашингтонски споразум, односно да је то за њега помирење. Наравно, тумачећи са наше стране, тај Вашингтонски споразум нам није донео ништа, а може се рећи да је чак био и негативан по нас. Међутим, оно што може да се каже јесте да се за време Трамповог мандата мало смањио притисак на српску страну, бар из Вашингтона, рекао је Павић за Спутњик.
Трамп је све време бацао акценат на привреду, наравно било је ту и других ствари који су по нас биле неповољне, али све је то највише њему ишло у прилог уочи избора 2020. године. Улога миротворца тада је требало да му послужи само као предизборни адут.
Иако Доналд Трамп није претерано обавештен о српско-албанском сукобу и историји Косова и Метохије, он бар, за разлику од свих својих претходника од почетка деведесетих на овамо, није антисрпски оријентисан.
© Sputnik / Стрингер
/ Зна ли Трамп где се Србија налази?
За разлику од претходног америчког председника који није знао да ли се око Косова и Метохије Албанци споре са Србима, Сибирцима или Сиријцима, Трамп поседује мало боље познавање географије. Ипак је он још 1999. године био против НАТО агресије на СР Југославију.
Павић наглашава да Трамп није део антисрпске агенде која влада у Вашингтону од доласка Клинтона на власт 1992. године па до Трамповог избора за новог америчког вођу. Он нема агенду и није опседнут тиме да заврши неке, како их често његови политички противници из дубоке државе зову „незавршене послове на Балкану“.
Не бих ја Трампа превише ту критиковао, јер у односу на остале америчке председнике од НАТО агресије па до данас, он је најмање лош по нас што се тиче питања Косова и Метохије. Трамп је последњи од америчких председника којем бих спочитавао негативне намере и мислим да је он ту изјаву о помирењу више користио за свој маркетинг, него што је уопште озбиљно мислио да се осврне на нас и уопште на питање Косова и Метохије.
Трамп није везан за ту агенду и то је јако позитивно за нас, сматра наш саговорник. Што се тиче тога колико је он упућен у нашу ситуацију, одговор је – недовољно, али бар, ето, није антисрпски расположен, нити је неки велики присталица НАТО-а.
Од свих америчких председника, Трамп је по нас најмање лош када је реч о Косову и Метохији.
© Sputnik / Стрингер
/ Можда нас ипак оставе на миру
Трампа треба издвојити од других председника, каже Павић, а наговештаји тога како ће он приступити проблему Косова и Метохије, ако му опште и буде приступао, виде се у обележавању 30. година од потписивања Дејтонског споразума.
Из Стејт департмента је тада дошла порука да се Вашингтон, што се тиче Босне и Херцеговине, неће више једнострано мешати у унутрашње односе БиХ и да је спреман да пружи своје услуге једино уколико то буде од њих захтевано. Мислим да је то у складу са новом доктрином немешања коју Трампова администрација покушава да примени где год је то могуће и не видим зашто би они одједном покушавали да наметну неко решење нама, ако су у суседној Босни и Херцеговини јасно рекли да неће више да се мешају или намећу ишта.
Павић не види опасност од Трампа када је реч о Косову и Метохији и верује да постоје јасне назнаке да би он заправо желео да повуче америчку војску из наше земље. Евентуална договарања око српске јужне покрајине ићи ће у правцу тога да Америка нађе довољно валидан изговор да се склони са Косова. Ово би нам, сматра Павић, можда не одмах, али свакако на дуже стазе ишло у прилог.
Иако је америчка војна база Бондстил била описивана као значајна за заштиту америчких интереса у овом делу света, 2011. године је амерички амбасадор у Приштини Кристофер Дел најавио њено скоро затварање. Убрзо је генерал Ерхард Билер, командант Кфора, рекао да се база неће још затварати и да ће трајати колико и мисија америчких војних снага на Косову. Од априла 2011. године војну базу користе и војници КФОР-а, а не само амерички.
Ко ће се онда питати на Косову?
Уколико би Американци заиста хтели да успоставе мир на Косову и Метохији, највећи допринос донели би нам својим одсуством. Када би они отишли, у почетку ствари не би биле сјајне јер би њихово место заузели турски, немачки, британски или француски војници, што би за Србе, верује наш саговорник, била чак и гора варијанта.
Павић верује да ће убудуће америчко присуство на Косову заиста бити све мање и мање, али то не значи и да би Албанци остали без налогодавца.
Косовским Албанцима је све време налогодавац западна дубока држава. Њу је предводила Америка док Трамп није дошао на власт, након чега се та дубока држава преселила у Европску унију. Тај вакум који би настао одласком америчке војске попуниле би, бар привремено, главне европске силе које наступају са антисрпских позиција, а то су Немачка, Велика Британија, Француска и Турска. Међутим, они немају исти ауторитет код косовских Албанаца који имају Американци. Нико не може да надомести Американце у албанским очима и то ће на дуже стазе бити позитивно за нас, закључује Павић.
Погледајте и:
