https://sputnikportal.rs/20250616/na-celu-britanskog-mi6-pri-put-bice-zena-i-to-gruzijskog-porekla-1186856225.html
На челу британског МИ6 први пут је жена и то грузијског порекла
На челу британског МИ6 први пут је жена и то грузијског порекла
Sputnik Србија
Британска влада именовала је Блејз Метревели, грузијског порекла, директором Тајне обавештајне службе, познате и као МИ6, те је она постала прва жена на челу... 16.06.2025, Sputnik Србија
2025-06-16T09:25+0200
2025-06-16T09:25+0200
2025-06-16T12:13+0200
свет
свет
свет – политика
ми6
велика британија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/06/10/1186856002_0:401:1143:1044_1920x0_80_0_0_291d36910631c81a1c32f80d665e3e93.jpg
Метревели (47) је тренутно шеф технологије МИ6, позната као Ку, а придружила се Тајној обавештајној служби 1999. године и већи део каријере провела на оперативним позицијама на Блиском истоку и у Европи, саопштила је Британска влада.Ричард Мур, садашњи шеф МИ6, одступиће с дужности на јесен након петогодишњег мандата.„Поносна сам и почашћена што сам замољена да водим агенцију. МИ6 игра виталну улогу – заједно са МИ5 и седиштем Главни штаб владе за комуникације (GCHQ) – у очувању безбедности британског народа и промоцији интереса Велике Британије у иностранству. Радујем се наставку овог рада, заједно са храбрим официрима и агентима МИ6 и нашим бројним међународним партнерима“, рекла је Метревели која преузима једну од најмоћнијих позиција у западној обавештајној служби и биће позната под кодним именом Ц.Она је тренутно на челу сектора технологије и иновација чији циљ је да задржи у тајности идентитете тајних агената, као и да осмисли нове начине за спречавање противника да врше биометрички надзор и праћење.Премијер Велике Британије Кир Стармер рекао је да именовање Метревелијеве долази у тренутку када се Британија „суочава с претњама невиђених размера“.„Историјско именовање Блејз Метревели долази у време када је рад наших обавештајних служби важнији него икад. Уједињено Краљевство се суочава са претњама невиђених размера, било да су то агресори који шаљу шпијунске бродове у наше воде или хакери који користе софистициране сајбер-нападе како би поткопали рад наших државних служби“, истакао је Стармер.За разлику од других британских шпијунских агенција, МИ6 од њеног оснивања 1909. године никада није водила жена. МИ5 су раније водиле Стела Римингтон и Елиза Менингем-Булер, а тренутна шефица Државног комуникационог штаба је Ен Кист-Батлер, прва жена директор.Именовање Метревелијеве је пример како живот имитира уметност. Љубитељи филма знају да је, током 17-годишњег трајања франшизе, Џуди Денч играла шефа Џејмса Бонда – М. У филмовима о Џејмсу Бонду је интендант агента 007, кога је недавно играо Бен Вишо, познат као Ку. Сматра се да су у стварном животу постојале најмање две жене, укључујући Метревелијеву, које су носиле титулу техничког директора агенције, али за више од 60 година рада у Бондовим филмовима, Ку никада није била жена.Реформа британских безбедносних структураЊено постављање на место шефа МИ6 долази у светлу објављивања Стратешког прегледа одбране Велике Британије, који одређује нову еру претњи и изазова по националну безбедност. Осим тога, тренутно се преиспитује функционисање обавештајне заједнице „Пет очију“ због конфронтације између америчких и британских структура: другим речима, у новој реалности, одлучено је да у Британији се промене методе вођења обавештајних послова на свим нивоима.Под њеним вођством очекује се бум инвестиција у развоју вештачке интелигенције, квантне енкрипције и технологија надзора. Осим очигледног начина зарађивања од појединачних обавештајних активности, ово ће колективно проширити могућности Велике Британије за праћење, сајбер-операције и хибридно ратовање – укључујући и на територији Велике Британије (пошто ће се преко ње разлика између МИ5 и МИ6 вероватно замаглити у правцу веће централизације).Именовање жене на чело традиционално мушке структуре није толико одавање почасти глобалним трендовима и иницијативама, колико сејање раздора у обавештајним структурама Велике Британије са циљем њиховог преформатирања. На краћи и средњи рок, те исте структуре ће морати да докажу своју ефикасност у пракси: то не слути на добро за Русију и друге земље.У наредних неколико година, од Велике Британије треба очекивати не само јачање дигиталне контроле над сопственим становништвом, већ и интензивирање рада у сајбер и информационом простору са претензијом на лидерство у целом свету. Судећи по свему, одлучили су да „господарицу мора“ (Велику Британију) претворе у „господарицу сајбер-океана“.
велика британија
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, свет – политика, ми6, велика британија
свет, свет – политика, ми6, велика британија
На челу британског МИ6 први пут је жена и то грузијског порекла
09:25 16.06.2025 (Освежено: 12:13 16.06.2025) Британска влада именовала је Блејз Метревели, грузијског порекла, директором Тајне обавештајне службе, познате и као МИ6, те је она постала прва жена на челу те агенције.
Метревели (47) је тренутно шеф технологије МИ6, позната као Ку, а придружила се Тајној обавештајној служби 1999. године и већи део каријере провела на оперативним позицијама на Блиском истоку и у Европи, саопштила је Британска влада.
Ричард Мур, садашњи шеф МИ6, одступиће с дужности на јесен након петогодишњег мандата.
„Поносна сам и почашћена што сам замољена да водим агенцију. МИ6 игра виталну улогу – заједно са МИ5 и седиштем Главни штаб владе за комуникације (GCHQ) – у очувању безбедности британског народа и промоцији интереса Велике Британије у иностранству. Радујем се наставку овог рада, заједно са храбрим официрима и агентима МИ6 и нашим бројним међународним партнерима“, рекла је Метревели која преузима једну од најмоћнијих позиција у западној обавештајној служби и биће позната под кодним именом Ц.
Она је тренутно на челу сектора технологије и иновација чији циљ је да задржи у тајности идентитете тајних агената, као и да осмисли нове начине за спречавање противника да врше биометрички надзор и праћење.
Метревели, која је студирала антропологију на Кембриџу, раније је обављала функције на директорском нивоу у МИ5, унутрашњој обавештајној агенцији, а највећи део каријере провела је радећи на Блиском истоку и Европи.
Премијер Велике Британије Кир Стармер рекао је да именовање Метревелијеве долази у тренутку када се Британија „суочава с претњама невиђених размера“.
„Историјско именовање Блејз Метревели долази у време када је рад наших обавештајних служби важнији него икад. Уједињено Краљевство се суочава са претњама невиђених размера, било да су то агресори који шаљу шпијунске бродове у наше воде или хакери који користе софистициране сајбер-нападе како би поткопали рад наших државних служби“, истакао је Стармер.
За разлику од других британских шпијунских агенција, МИ6 од њеног оснивања 1909. године никада није водила жена. МИ5 су раније водиле Стела Римингтон и Елиза Менингем-Булер, а тренутна шефица Државног комуникационог штаба је Ен Кист-Батлер, прва жена директор.
Именовање Метревелијеве је пример како живот имитира уметност. Љубитељи филма знају да је, током 17-годишњег трајања франшизе, Џуди Денч играла шефа Џејмса Бонда – М. У филмовима о Џејмсу Бонду је интендант агента 007, кога је недавно играо Бен Вишо, познат као Ку. Сматра се да су у стварном животу постојале најмање две жене, укључујући Метревелијеву, које су носиле титулу техничког директора агенције, али за више од 60 година рада у Бондовим филмовима, Ку никада није била жена.
Реформа британских безбедносних структура
Њено постављање на место шефа МИ6 долази у светлу
објављивања Стратешког прегледа одбране Велике Британије, који одређује нову еру претњи и изазова по националну безбедност. Осим тога, тренутно се преиспитује функционисање обавештајне заједнице
„Пет очију“ због конфронтације између америчких и британских структура: другим речима, у новој реалности, одлучено је да у Британији се промене методе вођења обавештајних послова на свим нивоима.
Под њеним вођством очекује се бум инвестиција у развоју вештачке интелигенције, квантне енкрипције и технологија надзора. Осим очигледног начина зарађивања од појединачних обавештајних активности, ово ће колективно проширити могућности Велике Британије за праћење, сајбер-операције и хибридно ратовање – укључујући и на територији Велике Британије (пошто ће се преко ње разлика између МИ5 и МИ6 вероватно замаглити у правцу веће централизације).
Именовање жене на чело традиционално мушке структуре није толико одавање почасти глобалним трендовима и иницијативама, колико сејање раздора у обавештајним структурама Велике Британије са циљем њиховог преформатирања. На краћи и средњи рок, те исте структуре ће морати да докажу своју ефикасност у пракси: то не слути на добро за Русију и друге земље.
У наредних неколико година, од Велике Британије треба очекивати не само јачање дигиталне контроле над сопственим становништвом, већ и интензивирање рада у сајбер и информационом простору са претензијом на лидерство у целом свету. Судећи по свему, одлучили су да „господарицу мора“ (Велику Британију) претворе у „господарицу сајбер-океана“.
