Четврта фаза удара на шиитски полумесец: Шта се крије иза заоштравања сукоба на Блиском истоку
© AP Photo / Hadi Mizban
Пратите нас
Иза заоштравања сукоба на Блиском истоку крије се жеља Израела да промени режим у Техерану и сруби његове стратешке позиције у региону, где му нуклеарни програм Ирана служи само као изговор, али је потенцијал за шири конфликт минималан. Кризу могу да окончају велике силе јер се проблеми не могу решити војним путем без већег ризика за обе стране.
Директни рат и размену ракетних удара између Израела и Ирана овако оцењују саговорници Спутњика, историчар и публициста др Срђа Трифковић и посланик Скупштине Србије, генерал-мајор у пензији Митар Ковач. Сукоби који су почели израелским циљаним нападима на Иран 13.јуна у раним јутарњим сатима, а наставили се разменом ракетних удара однели су на десетине живота на обе стране, више на иранској, и изазвали огромну материјалну штету али и покренули страховања од шире ескалације.
Удар на шиитски полумесец
Према речима Трифковића, израелски напад је четврта фаза настојања премијера Бењамина Нетанијахуа да деградира позиције Ирана у региону. Прва је почела након 7. октобра 2023. и напада Хамаса на Израел који је добио одговор у виду израелских удара на Газу. Следећа фаза био је напад на Хезболах у Либану, проиранске снаге прекаљене у борбама у Сирији, ликвидацијом челника тог покрета у већ чувеној операцији „пејџер“ након чега је убијен и сам лидер Хезболаха Насралах. Уследио је пад сиријског вође Башара Асада да би у четвротој фази Иразел директно ударио на Иран, не само на војну ефективу и кључне личности војне структуре већ и на научнике битне за ирански нуклеарни програм.
„Овде је реч, што се Израела тиче, о далеко значајнијем захвату – да се уништи шиитски полумесец, где би Иран преко својих истоверних шиита у Ираку и алавита у Сирији до Хезболаха у јужном Либану имао захват све до Средоземног мора. Та деградација је довела до тачке где је Иран веома рањив јер запрво нема спољне савезнике“, уверен је историчар, који оцењује да се за Техеран опције сужавају и он треба да крене путем ограничавања штете.
Истовремено, сматра он, ни Русији ни Кини не иде у рачун да кваре односе са Западом због Ирана и зато је потенцијал за шири глобални конфликт минималан а Иранци у великом проблему, јер је Израелу циљ дугорочна деградација Ирана као регионалне силе и као фактора на ког се може рачунати као озбиљног играча у блискоисточној једначини.
Војна опција не решава проблеме
Ковач истиче да у тој геополитичкој димензији треба имати у виду да је Америка заједно с Израелом склапала мозаик и редослед операција како би опет загосподарила Блиским истоком и обезбедила сигурност Израела на дуже стазе.
„Али мислим да је војно немогуће решити нагомилане проблеме, ни Иран ни Израел неће изаћи као победници“, додаје генерал.
На питање да ли су се Израелци уз помоћ Америке послужили преваром, будући да је предстојала нова рунда преговора о иранском нуклеарном програму па Иранци нису очекивали напад, Ковач подсећа да је ударима претходила и припрема наратива у виду извештаја Међународне агенције за атомску енергију у којој се констатује да Иранци не извршавају све одредбе нуклеарног споразума. То је било довољно да се оправда израелски напад с тврдњом да је Техеран на корак од нуклеарне бомбе.
Међутим, мада је, како каже Ковач, ангажманом Мосада дешифрован ирански систем РВ и ПВО па су израелски авиони могли слободно да шетају по небу Ирана, узвратним ударима угрожена је Гвоздена купола Израела, па је штета велика на обе стране.
Уз то, истиче наш саговорник, питање је колико су оштећени капацитети Ирана за наставак и цивилног па и војног нуклеарног програма јер има информација да су своје капацитете и лабораторије могли да сместе дубоко и на више места испод земље.
На дуже стазе гледано, упозорава Ковач, ескалација овог сукоба водила би ка примени нуклеарног оружја мале снаге, при чему нико не зна тачно да ли Иран већ има или да ли је добио нуклеране пројектиле, рецимо од Пакистана:
„То нико не може да одгонетне. Зато ће бити довољно после оваквих удара да Израелу од ментора пре свега Америке дође упозорење да као ни до сада неће моћи да добије потпуне гаранције безбедности, те да се крене ка мировним преговорима. Добро је да је Русија покушала да посредује и поручила да неће бити војног победника. А у наредном периоду уколико буду угрожена нафтна поља и транспорт нафте и гаса биће озбиљније ангажована и сама Кина. Да се не би дошло на тај ниво кризе најбоље би било да сад дође до неког затишја али верујем да ће удари трајати још неко време.“
Добро је што су разговарали Путин и Трамп
Све је ово, по мишљењу Трифковића, идеалан сценарио за америчког председника Доналда Трампа јер Америка није директно ангажована а с друге стране Израел деградира иранске капацитете што њему савршено одговара јер је још у предизборној кампањи најавио да ће напустити нуклеарни договор с Ираном који је направио његов демократски претходник.
„Истовремено у игри доброг полицајца Трамп је преко сарадника ставио до знања да је ставио вето на израелску намеру да елиминише ајатолаха Алија Хамнеија тако да се Америка појављује у улози умерене струје која спутава Нетанијахуа да иде до краја. То је за Трампа најбољи од свих светова: нисмо директно ангажовани, Израелци обављају посао који сматрамо да је добар и нама по вољи али истовремено и свету показујемо да смо у стању да ограничимо израелске нападе који би могли да доведу до тачке без повратка.“
Ковач, међутим, сматра да у геостратешком и геополитичком смислу Русија има већи потенцијал за посредника.
„Не треба заборавити да добар део утицајних Јевреја у Израелу пореклом из Русије а природне стратешке везе Русије са Ираном су ишле само узлазном линијом. Тако да је интерес и Русије у смислу решавања регионалног и глобалног мира и безбедности такав да ипак она буде посредник. Али на крају колико год овај рат трајао Русија и Америка оличене у Путину и Трампу могу довести до решења кризе и у Украјини, и на Блиском истоку."
Добро је што су Путин и Трамп пре неки дан разговарали о Блиском истоку, додаје он, верујем да су свесни ситуације и поигравања сценаријима који могу постати ризични и за Америку, и за Русију, и за Кину.
Погледајте и:
