https://sputnikportal.rs/20250617/sanja-savic-milosavljevic-dobitnica-knjizevne-nagrade-isidora-sekulic-1186893206.html
Сања Савић Милосављевић добитница књижевне награде „Исидора Секулић“
Сања Савић Милосављевић добитница књижевне награде „Исидора Секулић“
Sputnik Србија
Добитница књижевне награде „Исидора Секулић“ Сања Савић Милосављевић, а признање ће јој бити уручено 19. јуна, у Кући краља Петра Првог на Сењаку. 17.06.2025, Sputnik Србија
2025-06-17T13:21+0200
2025-06-17T13:21+0200
2025-06-17T13:21+0200
култура
култура – вести
култура
награда
књижевност
исидора секулић
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e8/0a/16/1178620055_0:82:3070:1809_1920x0_80_0_0_a8b0a4651e198ee5757331d9eef94944.jpg
Жири у саставу: Лаура Барна, Јасмина Ахметагић и Соња Миловановић, одлучио је да ова наргада припадне Сањи Савић Милосављевић за роман „Мартин удио“, за који јој је раније уручена и награда „Београдски победник“ за најбољи роман објављен у 2024. години.Одлука је донета на састанку одржаном 13. јуна.Роман „Мартин удио“ ауторке Сање Савић Милосављевић се у овогодишњем избору од укупно 38 дела издвојио, како је навео жири, тематском сугестивноћу, надахнутим аутентичним језиком, прецизном конструкцијом и умешним вођењем трогласја приче.Жири је у саопштењу навео да ауторка кроз роман, у три наративна тока, односно три гласа - возача Душана, кројачице Марте и цртачице стрипа Иване – плете приповест о трагичним дешавањима са ових простора деведесетих година 20. века, о избеглим Србима и њиховим вечитим сеобама, али и о уметности која трагедију надвладава и остаје као опомена."Док су корени приповести о националном усуду мотивисани и нешто даљом прошлошћу, временом Другог светског рата и јасеновачке трагедије, савременост је предочена другим обликом обезљуђивања и обездушења – прагматиком капитализма која укида аутентичност али и аутономију. Томе се, свако на свој начин, супротстављају три наратора, различитих генерација и културног миљеа – о чему сведочи и брижљиво израђена, изнијансирана језичка карактеризација ликова. А цртачицу стрипова, возача и Марту кројачицу повезују, осим заједничке домовине, чије је расуло значило судбински удес, и личне везе, као и идентитетска и егзистенцијална питања. Стога је читалац двојако мотивисан да хита кроз текст: како би открио целину приповести и међусобну повезаност приповедача, који изборима бране право на индивидуалност и хуманост", наводи се у образложењу жирија.Жири је истакао да их фасцинира начин на који је дело обликовано: композиција, структура и језик, из којих произилази његова слојевитост.
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
култура – вести, култура, награда, књижевност, исидора секулић
култура – вести, култура, награда, књижевност, исидора секулић
Сања Савић Милосављевић добитница књижевне награде „Исидора Секулић“
Добитница књижевне награде „Исидора Секулић“ Сања Савић Милосављевић, а признање ће јој бити уручено 19. јуна, у Кући краља Петра Првог на Сењаку.
Жири у саставу: Лаура Барна, Јасмина Ахметагић и Соња Миловановић, одлучио је да ова наргада припадне Сањи Савић Милосављевић за роман „Мартин удио“, за који јој је раније уручена и награда „Београдски победник“ за најбољи роман објављен у 2024. години.
Одлука је донета на састанку одржаном 13. јуна.
Роман „Мартин удио“ ауторке Сање Савић Милосављевић се у овогодишњем избору од укупно 38 дела издвојио, како је навео жири, тематском сугестивноћу, надахнутим аутентичним језиком, прецизном конструкцијом и умешним вођењем трогласја приче.
Жири је у саопштењу навео да ауторка кроз роман, у три наративна тока, односно три гласа - возача Душана, кројачице Марте и цртачице стрипа Иване – плете приповест о трагичним дешавањима са ових простора деведесетих година 20. века, о избеглим Србима и њиховим вечитим сеобама, али и о уметности која трагедију надвладава и остаје као опомена.
"Док су корени приповести о националном усуду мотивисани и нешто даљом прошлошћу, временом Другог светског рата и јасеновачке трагедије, савременост је предочена другим обликом обезљуђивања и обездушења – прагматиком капитализма која укида аутентичност али и аутономију. Томе се, свако на свој начин, супротстављају три наратора, различитих генерација и културног миљеа – о чему сведочи и брижљиво израђена, изнијансирана језичка карактеризација ликова. А цртачицу стрипова, возача и Марту кројачицу повезују, осим заједничке домовине, чије је расуло значило судбински удес, и личне везе, као и идентитетска и егзистенцијална питања. Стога је читалац двојако мотивисан да хита кроз текст: како би открио целину приповести и међусобну повезаност приповедача, који изборима бране право на индивидуалност и хуманост", наводи се у образложењу жирија.
Жири је истакао да их фасцинира начин на који је дело обликовано: композиција, структура и језик, из којих произилази његова слојевитост.
