https://sputnikportal.rs/20250618/kako-samo-jedna-neprospavana-noc-moze-uticati-na-vas-odnos-prema-hrani-1186921809.html
Како само једна непроспавана ноћ може утицати на ваш однос према храни
Како само једна непроспавана ноћ може утицати на ваш однос према храни
Sputnik Србија
Касно вече проведено уз телефон, завршавање послова или гледање још једне епизоде серије до касно у ноћ, можда делује безазлено, али већ следећег јутра осећамо... 18.06.2025, Sputnik Србија
2025-06-18T14:40+0200
2025-06-18T14:40+0200
2025-06-18T14:40+0200
наука и технологија
наука и технологија
здравље
сан
храна
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e7/0a/10/1162465138_0:0:2832:1594_1920x0_80_0_0_e81d78538fd5432a2306a232654803d8.jpg
То није резултат слабе самоконтроле, већ је знак да наш мозак другачије доживљава потребу за храном када смо неиспавани.Неквалитетан сан не утиче само на наше расположење и ниво енергије наредног дана, већ и на то какву храну желимо да једемо и да ли уопште можемо проценити да ли смо довољно сити или не. Мањак сна утиче на хормоне, смањује нашу способност доношења одлука, успорава метаболизам и може повећати ризик од гојазности - а кључ је у томе како се наш мозак „бори“ са умором.Регулација глади у телу зависи од равнотеже између два хормона: Један подстиче осећај глади (грелин), док други шаље сигнале ситости (лептин). Након само једне ноћи лошег сна, долази до пораста грелина и пада лептина, што доводи до појачаног апетита и мањег осећаја ситости након оброка.У исто време, мозак постаје мање осетљив на сигнале који нам иначе помажу да престанемо са јелом. Повећани ниво хормона стреса додатно појачава жељу за храном, нарочито оном богатом шећером и мастима. Истраживања су такође показала да су људи који су спавали мање од пет сати пријављивали појачану жељу за храном која има велики број калорија, чак и ако нису били гладни.Недостатак сна мења и начин на који мозак реагује на храну. Смањује се активност у деловима мозга задуженим за контролу импулса, док се повећава активност оних повезаних са жељом за наградом. То значи да храна изгледа привлачније, а отпорност на искушење слаби.Добар сан је такође кључан за регулацију шећера у крви. Способност тела да користи инсулин слаби и до 25 одсто након само једне непроспаване ноћи, што доводи до вишка шећера у крви, па тај вишак тело често претвара у масно ткиво, посебно у пределу стомака, преноси Сајенс алерт.Временом, овај механизам повећава ризик од дијабетеса типа 2 и метаболичког синдрома, стања које укључује комбинацију високог крвног притиска, абдоминалне гојазности и поремећаја шећера у крви. Истовремено, повећан ниво кортизола подстиче још веће накупљање масти и додатно ремети регулацију апетита.Када следећи пут осетите неодољиву жељу за брзом храном после непроспаване ноћи, запамтите да тако ваш организам реагује на умор. Када спавамо, у телу нам се одвијају важни процеси, као што су хормонска регулација и стабилизација метаболизма. Добра вест је да једна или две ноћи доброг сна могу значајно ублажити негативне последице претходног недостатка одмор, па пробајте да регулишете распоред спавања пре него што дође до озбиљних здравствених стања.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија, здравље, сан, храна
наука и технологија, здравље, сан, храна
Како само једна непроспавана ноћ може утицати на ваш однос према храни
Касно вече проведено уз телефон, завршавање послова или гледање још једне епизоде серије до касно у ноћ, можда делује безазлено, али већ следећег јутра осећамо последице- умор, раздражљивост и велику жудњу за нечим слатким или масним. Како дан пролази, искушења постају све већа и на крају не можемо да одолимо брзој, калоричној храни.
То није резултат слабе самоконтроле, већ је знак да наш мозак другачије доживљава потребу за храном када смо неиспавани.
Неквалитетан сан не утиче само на наше расположење и ниво енергије наредног дана, већ и на то какву храну желимо да једемо и да ли уопште можемо проценити да ли смо довољно сити или не. Мањак сна утиче на хормоне, смањује нашу способност доношења одлука, успорава метаболизам и може повећати ризик од гојазности - а кључ је у томе како се наш мозак „бори“ са умором.
Регулација глади у телу зависи од равнотеже између два хормона: Један подстиче осећај глади (грелин), док други шаље сигнале ситости (лептин). Након само једне ноћи лошег сна, долази до пораста грелина и пада лептина, што доводи до појачаног апетита и мањег осећаја ситости након оброка.
У исто време, мозак постаје мање осетљив на сигнале који нам иначе помажу да престанемо са јелом. Повећани ниво хормона стреса додатно појачава жељу за храном, нарочито оном богатом шећером и мастима. Истраживања су такође показала да су људи који су спавали мање од пет сати пријављивали појачану жељу за храном која има велики број калорија, чак и ако нису били гладни.
Недостатак сна мења и начин на који мозак реагује на храну. Смањује се активност у деловима мозга задуженим за контролу импулса, док се повећава активност оних повезаних са жељом за наградом. То значи да храна изгледа привлачније, а отпорност на искушење слаби.
Добар сан је такође кључан за
регулацију шећера у крви. Способност тела да користи инсулин слаби и до 25 одсто након само једне непроспаване ноћи, што доводи до вишка шећера у крви, па тај вишак тело често претвара у масно ткиво, посебно у пределу стомака,
преноси Сајенс алерт.
Временом, овај механизам повећава ризик од дијабетеса типа 2 и метаболичког синдрома, стања које укључује комбинацију високог крвног притиска, абдоминалне гојазности и поремећаја шећера у крви. Истовремено, повећан ниво кортизола подстиче још веће накупљање масти и додатно ремети регулацију апетита.
Када следећи пут осетите неодољиву жељу за брзом храном после непроспаване ноћи, запамтите да тако ваш организам реагује на умор. Када спавамо, у телу нам се одвијају важни процеси, као што су хормонска регулација и стабилизација метаболизма. Добра вест је да једна или две ноћи доброг сна могу значајно ублажити негативне последице претходног недостатка одмор, па пробајте да регулишете распоред спавања пре него што дође до озбиљних здравствених стања.
