https://sputnikportal.rs/20250624/ajkula-koja-nije-vidjena-decenijama-ulovljena-u-jadranskim-vodama-crne-gore-1187183643.html
Ајкула која није виђена деценијама уловљена у јадранским водама Црне Горе
Ајкула која није виђена деценијама уловљена у јадранским водама Црне Горе
Sputnik Србија
Которски Институт за биологију мора забележио је један од ретких сусрета са великом белом ајкулом (Carcharodon carcharias) у црногорском делу Јадрана. 24.06.2025, Sputnik Србија
2025-06-24T21:51+0200
2025-06-24T21:51+0200
2025-06-24T21:51+0200
наука и технологија
живи свет и генетика
друштво
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/02/18/1182957539_0:29:1024:605_1920x0_80_0_0_46774b630db2e60b06e54ce4935ae8ae.jpg
Према њиховим подацима, ово је тек трећи случај улова ове врсте у последњих 30 година.Рибар Гојко Митровић јутрос је доставио Институту фотографије младе беле ајкуле коју је уловио, а затим и пустио назад у море, 12 километара од црногорске обале на дубини од 115 метара.Иако је у јавности често присутна представа да велика бела ајкула не насељава Јадран, стручњаци истичу да је она заправо природни становник целог Медитерана, укључујући и Јадранско море. Њена бројност је, међутим, знатно смањена у односу на прошлост.Иако је ова врста способна да нанесе озбиљне повреде, напади на људе су изузетно ретки."Већина људи има урођени страх од ајкула, али статистике показују да су напади на људе изузетно ретки. Према подацима Природњачког музеја Флориде, током 2024. године забележена су само четири смртна случаја у свету – по један у САД, Египту, Западној Сахари и на Малдивима. Ти подаци се односе на све врсте ајкула", објашњавају из Института, преносе "Вијести".У Црној Гори је забележен само један смртни случај напада ајкуле, и то још средином 20. века код Будве. На целом источном Јадрану последњи напад са смртним исходом догодио се 1974. године у Хрватској, док је последњи познати напад забележен 2008. код острва Вис, без фаталног исхода.Зашто је пуштена назад у мореАјкула коју је уловио Митровић пуштена је назад у море у складу са законима који штите ову врсту – у Црној Гори је циљано изловљавање велике беле ајкуле забрањено од 2006. године.Иначе, Италијански морски биолози су годинама покушавали да у Медитерану ухвате и обележе примерке ове врсте, али безуспешно – ниједна бела ајкула није идентификована током вишегодишњег истраживања, које је објављено у научном часопису "Акта Адриатика".У Црној Гори тренутно се спроводи и пројекат грађанске науке под називом #PošaljiAjkulu, који има за циљ бележење случајног улова ајкула и ража.Велика бела ајкула спада међу највеће предаторе океана и може нарасти до седам метара и тежити више од две тоне. Најчешће настањује приобална мора са температуром између 12 и 24 степена. Осим Медитерана, најзаступљенија је у САД, Јужној Африци, Аустралији, Јапану и Чилеу.Упркос репутацији крвожедног предатора, углавном стеченој кроз филмове попут култног „Ајкула“ из 1975. године, стручњаци наглашавају да бела ајкула људе напада веома ретко и најчешће случајно – помешавши их са својим природним пленом, попут фока.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
живи свет и генетика, друштво
живи свет и генетика, друштво
Ајкула која није виђена деценијама уловљена у јадранским водама Црне Горе
Которски Институт за биологију мора забележио је један од ретких сусрета са великом белом ајкулом (Carcharodon carcharias) у црногорском делу Јадрана.
Према њиховим подацима, ово је тек трећи случај улова ове врсте у последњих 30 година.
Рибар Гојко Митровић јутрос је доставио Институту фотографије младе беле ајкуле коју је уловио, а затим и пустио назад у море, 12 километара од црногорске обале на дубини од 115 метара.
Иако је у јавности често присутна представа да велика бела ајкула не насељава Јадран, стручњаци истичу да је она заправо природни становник целог Медитерана, укључујући и Јадранско море. Њена бројност је, међутим, знатно смањена у односу на прошлост.
"Велика бела ајкула је једна од најпознатијих врста животиња на свету, али је њена медитеранска популација критично угрожена. Налази се веома ретко бележе и најчешће појединачно описују у научној литератури. Последњи случај присуства младе јединке у Јадрану забележен је 2023. године у Хрватској", наводе из Института за биологију мора Универзитета Црне Горе.
Иако је ова врста способна да нанесе озбиљне повреде, напади на људе су изузетно ретки.
"Већина људи има урођени страх од ајкула, али статистике показују да су напади на људе изузетно ретки. Према подацима Природњачког музеја Флориде, током 2024. године забележена су само четири смртна случаја у свету – по један у САД, Египту, Западној Сахари и на Малдивима. Ти подаци се односе на све врсте ајкула", објашњавају из Института,
преносе "Вијести".
У Црној Гори је забележен само један смртни случај напада ајкуле, и то још средином 20. века код Будве. На целом источном Јадрану последњи напад са смртним исходом догодио се 1974. године у Хрватској, док је последњи познати напад забележен 2008. код острва Вис, без фаталног исхода.
Зашто је пуштена назад у море
Ајкула коју је уловио Митровић пуштена је назад у море у складу са законима који штите ову врсту – у Црној Гори је циљано изловљавање велике беле ајкуле забрањено од 2006. године.
"Захваљујући господину Митровићу, добили смо драгоцен научни податак. Он је поступио по препоруци и ослободио живу јединку, а уз то нам доставио све релевантне информације и фотографије", поручују из Института.
Иначе, Италијански морски биолози су годинама покушавали да у Медитерану ухвате и обележе примерке ове врсте, али безуспешно – ниједна бела ајкула није идентификована током вишегодишњег истраживања, које је објављено у научном часопису "Акта Адриатика".
У Црној Гори тренутно се спроводи и пројекат грађанске науке под називом #PošaljiAjkulu, који има за циљ бележење случајног улова ајкула и ража.
Велика бела ајкула спада међу највеће предаторе океана и може нарасти до седам метара и тежити више од две тоне. Најчешће настањује приобална мора са температуром између 12 и 24 степена. Осим Медитерана, најзаступљенија је у САД, Јужној Африци, Аустралији, Јапану и Чилеу.
Упркос репутацији крвожедног предатора, углавном стеченој кроз филмове попут култног „Ајкула“ из 1975. године, стручњаци наглашавају да бела ајкула људе напада веома ретко и најчешће случајно – помешавши их са својим природним пленом, попут фока.
