https://sputnikportal.rs/20250625/idu-li-ukus-i-moral-zajedno-zasto-je-propao-pokusaj-da-insekti-zamene-meso-u-ishrani-1187215392.html
Иду ли укус и морал заједно: Зашто је пропао покушај да инсекти замене месо у исхрани
Иду ли укус и морал заједно: Зашто је пропао покушај да инсекти замене месо у исхрани
Sputnik Србија
Недавни покушаји да се људи подстакну на конзумацију инсеката као одрживе алтернативе месу осуђени су на неуспех, наводи се у новој студији објављеној у... 25.06.2025, Sputnik Србија
2025-06-25T21:59+0200
2025-06-25T21:59+0200
2025-06-25T22:02+0200
наука и технологија
друштво
свет – економија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/06/19/1187215247_0:180:720:585_1920x0_80_0_0_5a17b643a185e5daaaccd7e3332385e6.jpg
Упркос томе што узгој и конзумација инсеката попут црва, скакаваца и мрава имају значајно мањи утицај на животну средину у поређењу са традиционалним сточарством, која је један од главних узрока крчења шума, загађења вода и емисије гасова са ефектом стаклене баште, истраживачи упозоравају да та предност тешко може да се реализује у пракси, пише "Гардијан".Истраживања јавног мнења у Сједињеним Америчким Државама и Европи показују да би чак 91 одсто испитаника било вољно да проба биљне алтернативе месу, док је свега 20 одсто изјавило да би размотрило конзумацију инсеката.Укус би требало да буде у првом плануОсим културолошке одбојности, као препрека се наводе и економски фактори, односно то да већина компанија одлучује да инсекте, попут црних војничких мува, узгаја за сточну, а не за људску исхрану."С обзиром на ове изазове, тешко је замислити да би храна заснована на инсектима могла значајно да замени традиционално месо", оцењује се у студији.У међувремену, глобална потрошња меса наставља да расте, нарочито у економијама у развоју попут Кине, додатно оптерећујући природне ресурсе и климатски систем.Крамет додаје да су, иако су се инсекти у неким случајевима појављивали у производима попут грицкалица и хлеба, ти производи далеко од тога да би могли да замене месо.Док већина влада избегава да уводи мере за смањење потрошње меса због политичких ризика, Данска се истакла као изузетак јер је 2023. године представила план за смањење конзумације меса и јачање производње биљне хране."Биљна исхрана је будућност. Ако желимо да смањимо климатски отисак пољопривредног сектора, морамо јести више биљне хране", изјавио је тада дански министар за храну, пољопривреду и рибарство Јакоб Јенсен.Крамет, коаутор студије, оцењује да дански модел може да послужи као основа за развој стварних алтернатива, уместо да се очекује да људи спонтано пређу на исхрану засновану на инсектима."Потребно је људима понудити нешто што је укусно, приступачно и једноставно, а не само морализовати, односно, када алтернатива буде боља по укусу, цени и доступности, тек тада можемо очекивати да смањимо утицај сточарства", закључио је Крамет.Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
друштво, свет – економија
друштво, свет – економија
Иду ли укус и морал заједно: Зашто је пропао покушај да инсекти замене месо у исхрани
21:59 25.06.2025 (Освежено: 22:02 25.06.2025) Недавни покушаји да се људи подстакну на конзумацију инсеката као одрживе алтернативе месу осуђени су на неуспех, наводи се у новој студији објављеној у научном часопису "Sustainable Agriculture", а као разлог истиче се широко распрострањена одбојност према тој идеји, посебно у западним земљама.
Упркос томе што узгој и конзумација инсеката попут црва, скакаваца и мрава имају значајно мањи утицај на животну средину у поређењу са традиционалним сточарством, која је један од главних узрока крчења шума, загађења вода и емисије гасова са ефектом стаклене баште, истраживачи упозоравају да та предност тешко може да се реализује у пракси,
пише "Гардијан".
Истраживања јавног мнења у Сједињеним Америчким Државама и Европи показују да би чак 91 одсто испитаника било вољно да проба биљне алтернативе месу, док је свега 20 одсто изјавило да би размотрило конзумацију инсеката.
Укус би требало да буде у првом плану
Осим културолошке одбојности, као препрека се наводе и економски фактори, односно то да већина компанија одлучује да инсекте, попут црних војничких мува, узгаја за сточну, а не за људску исхрану.
"С обзиром на ове изазове, тешко је замислити да би храна заснована на инсектима могла значајно да замени традиционално месо", оцењује се у студији.
У међувремену, глобална потрошња меса наставља да расте, нарочито у економијама у развоју попут Кине, додатно оптерећујући природне ресурсе и климатски систем.
"Имамо ограничене ресурсе и морамо их усмерити ка најперспективнијим алтернативама", изјавио је коаутор студије и извршни директор Института за инсекте, Дастин Крамет, додајући да узгајани инсекти константно имају најгоре оцене међу алтернативама месу, а тржиште за такве производе је изузетно мало, чак и у земљама које имају традицију конзумације инсеката.
Крамет додаје да су, иако су се инсекти у неким случајевима појављивали у производима попут грицкалица и хлеба, ти производи далеко од тога да би могли да замене месо.
Док већина влада избегава да уводи мере за смањење потрошње меса због политичких ризика, Данска се истакла као изузетак јер је 2023. године представила план за смањење конзумације меса и јачање производње биљне хране.
"Биљна исхрана је будућност. Ако желимо да смањимо климатски отисак пољопривредног сектора, морамо јести више биљне хране", изјавио је тада дански министар за храну, пољопривреду и рибарство Јакоб Јенсен.
Крамет, коаутор студије, оцењује да дански модел може да послужи као основа за развој стварних алтернатива, уместо да се очекује да људи спонтано пређу на исхрану засновану на инсектима.
"Потребно је људима понудити нешто што је укусно, приступачно и једноставно, а не само морализовати, односно, када алтернатива буде боља по укусу, цени и доступности, тек тада можемо очекивати да смањимо утицај сточарства", закључио је Крамет.
