https://sputnikportal.rs/20250626/otkrice-u-evropi-pronadjen-bumerang-star-40000-godina-1187248559.html
Откриће у Европи: Пронађен бумеранг стар 40.000 година
Откриће у Европи: Пронађен бумеранг стар 40.000 година
Sputnik Србија
Необични бумеранг направљен од кљове мамута, откривен у пећини у Пољској, стар је 40.000 година - што га чини првим примером оваквог сложеног алата у Европи и... 26.06.2025, Sputnik Србија
2025-06-26T21:51+0200
2025-06-26T21:51+0200
2025-06-26T21:51+0200
наука и технологија
наука и технологија
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/06/1a/1187248713_0:125:2281:1408_1920x0_80_0_0_b305ef192192dcf55aae354860186a65.jpg
Нова студија, објављена у среду у часопису PLOS One, показује да су закривљени бацачки алати измишљени у Европи много раније него што се раније мислило.Предмет у облику полумесеца - дугачак око 72 центиметра - пронађен је у пећини Облазова на југу Пољске пре 40 година, заједно са људским костима, привесцима од лисица очњака и каменим сечивима, а сви су били прекривени црвеном окер бојом. Валде-Новак и колеге први пут су објавили налазе у часопису Натуре 1987. године, сугеришући да су пећину повремено користили неандерталци и рани модерни људи током средњег и горњег палеолита (пре 300.000 до 12.000 година).Горњи палеолит (пре 50.000 до 12.000 година) кључан је период у људској историји јер су тада људи развијали нове алате, пећинску уметност и личну декорацију. У пећини Облазова, Валде-Новак је уочио јасну разлику између предмета прекривених окером и старијих артефаката са истог налазишта.Како би боље разумели хронологију пећине Облазоwа, истраживачи су 1996. године спровели анализу угљеника-14 на органским остацима, укључујући и бумеранг. Међутим, тада је старост бумеранга процењена на 18.000 година, што је било „неочекивано мало“, па су се појавиле сумње да су резултати контаминирани лепковима или конзервансима, наводи се у новој студији.Према Националном музеју Аустралије, класични абориџински бумеранзи и бацачки штапови датирају бар 20.000 година уназад. Ови алати су вишефункционални - користе се за лов, борбу и копање. Ипак, људи широм света израђивали су бацачке штапове, укључујући веома рани пример из северне Немачке стар 300.000 година.У новој анализи налаза из пећине Облазова, истраживачи су анализирали ДНК и радиоактивни угљеник из људске кости прста пронађене у истом слоју као и бумеранг, и утврдили да је особа била савремени човек који је живео пре најмање 31.000 година. Такође су анализирали десетине животињских костију, али не и сам бумеранг, „како би се избегло даље оштећење овог изузетно значајног артефакта“, наводе у студији, преноси Лајв сајенс.Група животињских костију из истог слоја као и бумеранг датирана је на око 41.500 година. На основу овог низа радиокарбонских датума и дубине слоја у којем су кости пронађене, истраживачи су направили статистички модел старости бумеранга и закључили да је сигурно старији од 35.000 година, а највероватније израђен између 42.365 и 39.355 година.„Наша анализа бумеранга из налазишта Облазова донела је револуционарне увиде у његову старост“, написали су истраживачи, позиционирајући овај артефакт као „вероватно један од најстаријих примерака у Европи, а могуће и у свету, чиме баца ново светло на техничке вештине и когнитивни напредак Хомо сапиенса у изради овако сложених алата.“Погледајте и:
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
наука и технологија
Откриће у Европи: Пронађен бумеранг стар 40.000 година
Необични бумеранг направљен од кљове мамута, откривен у пећини у Пољској, стар је 40.000 година - што га чини првим примером оваквог сложеног алата у Европи и вероватно најстаријим бумерангом на свету, показује ново истраживање.
„Предмет од слоноваче има све карактеристике бумеранга које данас користе Абориџини у Квинсленду“, рекао је за Лajв Сајенс коаутор студије Павел Валде-Новак, археолог са Јагелонског универзитета у Кракову. „Његов закривљени облик, раван-конвексни пресек и димензије одговарају квинслендшким бумеранзима који се не враћају бацачу“, додао је.
Нова студија, објављена у среду у часопису PLOS One, показује да су закривљени бацачки алати измишљени у Европи много раније него што се раније мислило.
Предмет у облику полумесеца - дугачак око 72 центиметра - пронађен је у пећини Облазова на југу Пољске пре 40 година, заједно са људским костима, привесцима од лисица очњака и каменим сечивима, а сви су били прекривени црвеном окер бојом. Валде-Новак и колеге први пут су објавили налазе у часопису Натуре 1987. године, сугеришући да су пећину повремено користили неандерталци и рани модерни људи током средњег и горњег палеолита (пре 300.000 до 12.000 година).
Горњи палеолит (пре 50.000 до 12.000 година) кључан је период у људској историји јер су тада људи развијали нове алате, пећинску уметност и личну декорацију. У пећини Облазова, Валде-Новак је уочио јасну разлику између предмета прекривених окером и старијих артефаката са истог налазишта.
„По мом мишљењу, ово је апсолутно јасан доказ понашања која су нам до сада била непозната - праксе раних Хомо сапиенса које се оштро разликују од свега што смо нашли у дубљим културним слојевима Облазоwе, које су оставили неандерталци“, рекао је Валде-Новак.
Како би боље разумели хронологију пећине Облазоwа, истраживачи су 1996. године спровели анализу угљеника-14 на органским остацима, укључујући и бумеранг. Међутим, тада је старост бумеранга процењена на 18.000 година, што је било „неочекивано мало“, па су се појавиле сумње да су резултати контаминирани лепковима или конзервансима, наводи се у новој студији.
Према Националном музеју Аустралије, класични абориџински бумеранзи и бацачки штапови датирају бар 20.000 година уназад. Ови алати су вишефункционални - користе се за лов, борбу и копање. Ипак, људи широм света израђивали су бацачке штапове, укључујући веома рани пример из северне Немачке стар 300.000 година.
У новој анализи налаза из пећине Облазова, истраживачи су анализирали ДНК и радиоактивни угљеник из људске кости прста пронађене у истом слоју као и бумеранг, и утврдили да је особа била савремени човек који је живео пре најмање 31.000 година. Такође су анализирали десетине животињских костију, али не и сам бумеранг, „како би се избегло даље оштећење овог изузетно значајног артефакта“, наводе у студији,
преноси Лајв сајенс.
Група животињских костију из истог слоја као и бумеранг датирана је на око 41.500 година. На основу овог низа радиокарбонских датума и дубине слоја у којем су кости пронађене, истраживачи су направили статистички модел старости бумеранга и закључили да је сигурно старији од 35.000 година, а највероватније израђен између 42.365 и 39.355 година.
„Наша анализа бумеранга из налазишта Облазова донела је револуционарне увиде у његову старост“, написали су истраживачи, позиционирајући овај артефакт као „вероватно један од најстаријих примерака у Европи, а могуће и у свету, чиме баца ново светло на техничке вештине и когнитивни напредак Хомо сапиенса у изради овако сложених алата.“
