https://sputnikportal.rs/20250626/teheran-grad-u-oziljcima-ali-sa-zivim-srcem-i-nadom-1187257517.html
Техеран: Град у ожиљцима, али са живим срцем и надом
Техеран: Град у ожиљцима, али са живим срцем и надом
Sputnik Србија
У Техерану свако има своју причу о 12 дана када је главни град Ирана горео, а срца људи куцала у страху. То су приче о бекству или истрајности, о ноћним... 26.06.2025, Sputnik Србија
2025-06-26T20:58+0200
2025-06-26T20:58+0200
2025-06-26T20:58+0200
свет
свет
иран
техеран
примирје
репортажа
https://cdn1.img.sputnikportal.rs/img/07e9/06/0d/1186752643_0:240:3073:1968_1920x0_80_0_0_5f9e543cd98ca44e160061851dbdc7f7.jpg
Током бомбардовања, неки су остајали у својим домовима, затварали прозоре и гледали у небо. Други су са полуспакованим коферима бежали, остављајући кућу и успомене. И они који су остали и они који су отишли, писали су на друштвеним мрежама: „Ако се не вратимо, ово је наша прича.“А кад је пуцњава стала, живот се вратио на улице. Продавнице су поново отворене, зачуо се дечји смех, а гужве у саобраћају — вечита ноћна мора — постале су знак повратка животу.Мохсен, службеник, првих дана рата отишао је на север прича за Спутњик:У међувремену се вратио у Техеран, а за примирје каже да као кад можеш поново слободно да удахнеш."Али, страх је остао: при сваком гласном звуку срце ми се стеже. Људи шапућу: Не поновило се. Ипак, полако зацељујемо ране", прича он.Ко би рекао да ћемо чезнути за гужвамаБлогер К.М. је провео скоро цео рат у Техерану:Бити новинар није само посаоХенгаме, новинарка која је остала у Техерану прича своју причу:"Писала сам, слушала, гледала. Остати није био избор већ дужност — говорити истину. Ових 12 дана је показало да је новинарство бити на првој линији. Бити са људима, причати о њиховом болу и нади. То је сада део мене."Како каже, Техеран и даље дише. Погледајте и:
иран
техеран
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
2025
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Вести
sr_RS
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
Sputnik Србија
feedback.rs@sputniknews.com
+74956456601
MIA „Rossiya Segodnya“
свет, иран, техеран, примирје, репортажа
свет, иран, техеран, примирје, репортажа
Техеран: Град у ожиљцима, али са живим срцем и надом
У Техерану свако има своју причу о 12 дана када је главни град Ирана горео, а срца људи куцала у страху. То су приче о бекству или истрајности, о ноћним страховима и јутарњој нади, о сиренама које леде крв и тишини која боли.
Током бомбардовања, неки су остајали у својим домовима, затварали прозоре и гледали у небо. Други су са полуспакованим коферима бежали, остављајући кућу и успомене.
И они који су остали и они који су отишли, писали су на друштвеним мрежама: „Ако се не вратимо, ово је наша прича.“
А кад је пуцњава стала, живот се вратио на улице. Продавнице су поново отворене, зачуо се дечји смех, а гужве у саобраћају — вечита ноћна мора — постале су знак повратка животу.
Мохсен, службеник, првих дана рата отишао је на север прича за Спутњик:
"Било је тешко. Породица ми је била тамо, имао сам где да побегнем. Али ни тамо ме страх није напуштао: бомбе, вести, гласине… све је мирисало на страх."
У међувремену се вратио у Техеран, а за примирје каже да као кад можеш поново слободно да удахнеш.
"Али, страх је остао: при сваком гласном звуку срце ми се стеже. Људи шапућу: Не поновило се. Ипак, полако зацељујемо ране", прича он.
Ко би рекао да ћемо чезнути за гужвама
Блогер К.М. је провео скоро цео рат у Техерану:
"У почетку сам мислио да је празан град шанса за тишину и мир. Али убрзо сам схватио — то није тишина, већ усамљеност. Сада се радујем буци аутомобила, редовима, људима у кафићима. Ко би рекао да ћемо чезнути за гужвама? Град је рањен, али жив — и то је најважније."
Бити новинар није само посао
Хенгаме, новинарка која је остала у Техерану прича своју причу:
"Писала сам, слушала, гледала. Остати није био избор већ дужност — говорити истину. Ових 12 дана је показало да је новинарство бити на првој линији. Бити са људима, причати о њиховом болу и нади. То је сада део мене."
Како каже, Техеран и даље дише.
"Са кафићима у којима се поново чује смех, прозорима који сијају. Овај град је у ожиљцима — од страха, суза које нису пале, прекинутих сећања. Али жив је. Преживевши најтеже дане, Техеран сада дише обновом и надом", рекла је она.
