00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
00:00
01:00
02:00
03:00
04:00
05:00
06:00
07:00
08:00
09:00
10:00
11:00
12:00
13:00
14:00
15:00
16:00
17:00
18:00
19:00
20:00
21:00
22:00
23:00
НОВИ СПУТЊИК ПОРЕДАК
17:00
60 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
21:00
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
„Горанка“
06:55
30 мин
СПУТЊИК ИНТЕРВЈУ
Алекса Јелић: Земља без културе је земља без идентитета
16:00
30 мин
ОД ЧЕТВРТКА ДО ЧЕТВРТКА
Да ли ће преговори Русије и Америке укључити – Србију
17:00
60 мин
ЈучеДанас
На програму
Реемитери
Студио Б99,1 MHz, 100,8 MHz и 105,4 MHz
Радио Новости104,7 MHz FM
Остали реемитери
 - Sputnik Србија, 1920, 26.08.2021
ДРУШТВО
Друштвене теме, занимљиве приче, репортаже, догађаји, фестивали и културна дешавања из Србије, и остатка света

Једном од најлепших православних манастира у Херцеговини враћен грб оснивача /видео/

© Фото : Уступљно СпутњикуМанастир Житомислић обележио је празник Светих мученика житомислићких
Манастир Житомислић обележио је празник Светих мученика житомислићких  - Sputnik Србија, 1920, 27.06.2025
Пратите нас
Манастир Житомислић обележио је празник Светих мученика житомислићких 26. јуна у обновљеном издању јер је уочи самог празника у светињу враћен грб оснивача манастира - племићке херцеговачке породице Милорадовић, чији су се представници почетком 18. века преселили у Руско царство и тамо основали чувену племићку династију.
Мермерна плоча са грбом је рестаурирана захваљујући Руском дому у Београду и Фондацији „Наслеђе“ из Волгограда и предата игуману манастира, архимандриту Данилу Павловићу.
Свечаности су присуствовали амбасадор Русије у БиХ Игор Калабухов, генерални конзул Републике Србије у Мостару Васо Гујић, директор Руског дома у Београду Јевгениј Баранов, градоначелник Требиња Мирко Ћурић као и велики број верника из целе Херцеговине.
У оквиру припреме за Дане Ермитажа у Србији, чија ће тема ове године бити „Петар Велики и Срби“, Руски дом у Београду је покренуо иницијативу да се широм региона трага за артефактима и историјским доказима везаним за петровско доба.
У требињском музеју пронађена је слика плоче са грбом Милорадовића, која се некада налазила у манастиру Житомислић, али је изгубљена услед разарања која су задесила манастир током Другог светског рата и рата у Босни и Херцеговини од 1992. до 1995. године. Тако је настала иницијатива за израду мермерне копије плоче, која је наишла на подршку партнера Руског дома, Фондације „Наслеђе“, која је наручила њену израду.
Поред плоче, Руски дом је музеју манастира поклонио примерак часописа „Грбовед“ из 1913. године, који описује историју грба Милорадовића, као и копију портрета грофа Михаила Андрејевича Милорадовића, аутора Џорџа Доуа, који је изложен у Војној галерији Зимског дворца у Државном Ермитажу. Реплику је израдио београдски сликар Анатолиј Ивакин, по наруџбини Руског дома.
Може се слободно рећи да је у Русији Михаил Андрејевич најпознатији представник династије: изузетан командант Отаџбинског рата 1812. године, један од омиљених ученика генералисимуса Александра Суворова, војни генерал-губернатор Санкт Петербурга (1818-1825), смртно је рањен током Декабристичког устанка. Први Милорадовић у руској служби био је Михаил Илич: 1711. године Петар Први га је именовао за свог изасланика у Црној Гори, позивајући га да подигне локалне Србе на устанак против Турака пре Прутског похода руског цара, а 1715. године Михаил постаје гадјацки пуковник запорошке војске у Малорусији.
Манастир Житомислић, који се налази 20 км од Мостара, се први пут помиње у османском попису из друге половине 15. века.
Сто година касније, светиња је оронула, а Милорадовићи су успели да добију дозволу од турских власти да на овом месту изграде обновљени манастир. Упркос пресељењу у Русију, чланови породице нису престали да подржавају манастир: слали су у Житомислић црквене књиге које су биле поклон Петра Првог и добротворне прилоге.
У јуну 1941. године, усташе су опљачкале манастир и убиле монашко братство. Земни остаци мученика су 1991. године сахрањени у манастирској порти. Током рата 1992. њихова гробница је минирана, а манастир порушен до темеља.
Српска православна црква је 2005. године канонизовала житомислићке мученике, а 2022. године 26. јун је одређен за датум њиховог празновања.
Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала